Банатски Душановац
Банатски Душановац (мађ. Szőllősudvarnok; нем. Roggendorf), је бивше село и део Банатског Двора у општини Житиште у Банату, Војводина, Србија. Налази се на 25 km североисточно од Зрењанина, на надморској висини од 83 m.
Историја[уреди | уреди извор]
Село је основано 1840. године. Власник имања и земљишта где је село подигнуто је био немачки гроф Роген, и по њему село добија име Рогендорф. Првобитни становници су били Немци и Бугари, који су се доселили из места званог Зварњак, којима је гроф Роген дао земљиште за насељавање а служили су му као радна снага на имању.
Године 1891. ово имање купује гроф Чекоњић. После тога Бугари масовно одлазе у Бугарску. Гроф Чекоњић је покушао да надокнади радну снагу досељавањем Мађара из околних села.
Досељавање Срба почело је после Првог светског рата, тачније 1921. године. Насељено је око 3000 становника, у водоплавном атару величине око 8000 хектара.[1] Већина је дошла из околине Требиња, Билеће и Гламоча. Доласком нових становника име места се мења од Рогендорф у Душановац (по цару Душану). Било је то августа 1924. године решењем Министарства унутрашњих дела.[2]
У месту је тридесетих година 20. века радила Државна основна школа. Министарство просвете је у јесен 1932. године донело одлуку да се затвори одељење са мађарским наставним језиком. У основној школи у српском одељењу радили су пре рата учитељи: Боривоје Марков (1934-1936. и управитељ; па поново од 1940. са супругом Маријом), Петар Марушић (1939).[3]
Објавила је 1927. године месна Аграрна заједница на чијем се челу налазио Вучен Бајић, оглас за градњу 100 нових кућа.[4] Водна задруга је почела да се формира 1933. године, са циљем да исуши атар и тако спречи одсељавање становништва. Бан Дунавске бановине у Новом Саду одобрио је 1934. године новац из Фонда јавних радова за копање бунара у колонији Душановац. Исте године дала је бановинска власт и 360.000 динара за оснивање Водне задруге Банатски Душановац и мелиорацију водоплавног подручја у атару тог места.[5] Пред Други светски рат у месту је деловало Удружење четника Косте Пећанца. На годишњој скупштини јануара 1938. године изабрана је Управа са председником Бојаном Кесићем, потпредседником Стојаном Милошевићем и секретаром Радетом Вученом.[6]
Током година насеља Зварњак и Душановац су се спојила и данас су позната под заједничким именом Банатски Двор.
Популација[уреди | уреди извор]
Године 1930. био је 71 становник немачке националности.
