Банатски Соколац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Банатски Соколац

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Општина Пландиште
Становништво
Становништво (2011) 366
Густина становништва 26 ст/km²
Положај
Координате 45°15′00″N 21°04′00″E / 45.266666, 21.083333
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 77 m
Површина 14,3 km²
Банатски Соколац на мапи Србије
{{{alt}}}
Банатски Соколац
Банатски Соколац на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 013
Регистарска ознака


Координате: 45° 15′ 60" СГШ, 21° 04′ 60" ИГД
Банатски Соколац је мало село у Јужнобанатском округу, у Војводини. Припада општини Пландиште. Село има 366 становника.

Историја[уреди]

Банатски Соколац је једно од мањих места у Војводини. На овом месту је у средњем веку постојало насеље под називом Биосег, које се први пут помиње 1375. године[1][2] и које је припадало средњовековној Карашкој жупанији.[3]

После тога, овде није било насеља све до краја Првог светског рата. Село је настањено почетком двадесетих година двадесетог века досељењем Личана из околине Грачца, Босанаца из околине Босанког Петровца и Босанске Крупе као и неколико породица из Херцеговине. Пустара на месту где се данас налази село носила је назив Биосег, и била је у власништву грофице Каролине Карачоњи из Будимпеште. Ту је био њен летњиковац, од којег је касније постала основна школа. Тек 1933. када је грофица Карачоњи, након судског спора, продала имање, село добија име Банатски Соколац.

Образовање[уреди]

У селу постоји основна школа (до четири разреда) која једва да има по неколико ђака. У оквиру школског дворишта је и леп травнати терен за мали фудбал.

Демографија[уреди]

У насељу Банатски Соколац живи 287 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,0 година (43,8 код мушкараца и 46,1 код жена). У насељу има 143 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,56.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последњих шест пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 893 [4]
1953. 869
1961. 728
1971. 622
1981. 458
1991. 369 349
2002. 382 366
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
336 91,80%
Југословени
  
12 3,27%
Мађари
  
5 1,36%
Словаци
  
3 0,81%
Македонци
  
2 0,54%
Чеси
  
1 0,27%
Румуни
  
1 0,27%
непознато
  
0 0,0%


Ранији етнички састав[уреди]

Година Укупно Срби Југословени Мађари Македонци Румуни Словаци Црногорци Остали
1991 369 93.49% 2.71% 0.81% 0.81% 0.81% 0.27% 0.54% 0.37%

Референце[уреди]

  1. ^ Списи: Friedrich Pesty (Magyarors. tört. földrajza, 11, 79)
  2. ^ Desider Csanki, Magyarors. tört. földrajza, 11, 79
  3. ^ Докази: (Pesti: Krasso, III, Nr. 86)
  4. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  5. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  6. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Коришћена Литература[уреди]

  1. Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
  2. Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
  3. Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). Летопис период 1812-2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.VI. Bioseg

Спољашње везе[уреди]