Банатски Соколац

Координате: 45° 15′ 53″ С; 21° 04′ 56″ И / 45.264585° С; 21.082310° И / 45.264585; 21.082310
С Википедије, слободне енциклопедије
Банатски Соколац
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобанатски
ОпштинаПландиште
Становништво
 — 2011.Пад 272
 — густина19/km2
Географске карактеристике
Координате45° 15′ 53″ С; 21° 04′ 56″ И / 45.264585° С; 21.082310° И / 45.264585; 21.082310
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина77 m
Површина14,3 km2
Банатски Соколац на карти Србије
Банатски Соколац
Банатски Соколац
Банатски Соколац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број26373
Позивни број013
Регистарска ознака

Банатски Соколац је мало село у Јужнобанатском округу, у Војводини. Припада општини Пландиште.

Историја[уреди | уреди извор]

Банатски Соколац је једно од мањих места у Војводини. На овом месту је у средњем веку постојало насеље под називом Биосег, које се први пут помиње 1375. године[1][2] и које је припадало средњовековној Карашкој жупанији.[3]

После тога, овде није било насеља све до краја Првог светског рата. Село је настањено почетком двадесетих година двадесетог века досељењем Личана из околине Грачаца, Босанаца из околине Босанског Петровца и Босанске Крупе као и неколико породица из Херцеговине. Пустара на месту где се данас налази село носила је назив Биосег, и била је у власништву грофице Каролине Карачоњи из Будимпеште. Ту је био њен летњиковац, од којег је касније постала основна школа. Тек 1933. када је грофица Карачоњи, након судског спора, продала имање, село добија име Банатски Соколац.

Образовање[уреди | уреди извор]

У селу постоји основна школа (до четири разреда) која једва да има по неколико ђака. У оквиру школског дворишта је и леп травнати терен за мали фудбал.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Банатски Соколац живи 287 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,0 година (43,8 код мушкараца и 46,1 код жена). У насељу има 143 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,56 (попис 2002).

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последњих шест пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 893
1953. 869
1961. 728
1971. 622
1981. 458
1991. 369 349
2002. 366 382
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
336 91,80%
Југословени
  
12 3,27%
Мађари
  
5 1,36%
Словаци
  
3 0,81%
Македонци
  
2 0,54%
Чеси
  
1 0,27%
Румуни
  
1 0,27%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Ранији етнички састав[уреди | уреди извор]

Година Укупно Срби Југословени Мађари Македонци Румуни Словаци Црногорци Остали
1991 369 93.49% 2.71% 0.81% 0.81% 0.81% 0.27% 0.54% 0.37%

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Списи: Friedrich Pesty (Magyarors. tört. földrajza, 11, 79)
  2. ^ Desider Csanki, Magyarors. tört. földrajza, 11, 79
  3. ^ Докази: (Pesti: Krasso, III, Nr. 86)
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Милекер, Феликс; Пантић, Коста; Белча, Душан (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9. 
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
  1. Историјски преглед Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
  2. Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). Летопис период 1812-2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани.VI. Bioseg

Спољашње везе[уреди | уреди извор]