Банатско Велико Село (мађ.Bánátnagyfalu, Szenthubert, Károlyliget и Szentborbála, нем.Sankt Hubert, Charleville и Seultour) је насеље у Србији у општини Кикинда у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 2512 становника.
После одласка Турака ови крајеви су опустошени и насеобина у данашњем смислу није било. Према наредби царице Марије Терезије од 25. новембра1763. године право насељавања у овим крајевима имају само католици. Године 1770/71. досељавају се Французи из француске покрајине Лорене и Немци из југозападне Немачке. Основали су три села који се у наведеном извору појављују као: Сеул Тур, Шарлвил и Сент Хуберт). Током 18. века ове насеобине су промениле неколико власника. Французи су се временом асимиловали у Немце. После Другог светског рата, Немци су депортовани у Немачку, а у ова места су досељене породице из Босне. Од три немачка села формирано је једно село под називом Велико Село, да би се 1948. године преименовало у Банатско Велико Село да би се назив у већој мери индивидуализовао. Називи немачких села задржани су као називи данашњих рејона. Према попису из 1991. године у Банатском Великом Селу је живело 3.134 становника од чега су већина Срби.
У насељу Банатско Велико Село живи 2550 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,0 година (41,0 код мушкараца и 45,0 код жена). У насељу има 1112 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,73.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Србија
Војводина
2512.svg)
