Бандерије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мађарски хусар из 17. века.
Мађарски хусари 17-18. век.

Бандерије (мађ. banderiális hadsereg) су били војни род, обично коњица, у Угарској 15. и 16. века. Чиниле су је углавном угарски племићи, при чему је сваки родоначелник водио свој барјак, лат. banderium, одатле и назив. По ратном уставу краља Жигмунда, сви велики земљопоседници, са њима и црквени, били су дужни да поставе бандерију у односу на величини њихових поседа.

Владислав II обновио је 1492. бандеријске одредбе и одредио је обичну јачину на 400 коњаника, пола од њих хусари, пола од њих тешка коњица. После мохачке битке 1526. бандерије су биле скоро уништене и после су се јављале са обично 10 до 12 коњаника. Зато су од 1601. све бандерије са мање од 50 коњаника морале да уђу у такозване бандерије комитата.

Бандеријске одредбе нестале су у току османске владавине, али је назив остао до 19. века за јединице коњаника које би слале комитати.

Види исто[уреди]