Банка Амброзијано

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Банка Амброзијано је била италијанска банка која је спектакуларно пропала 1982. Главни кривац за пропаст банке је био њен председник Роберто Калви и његова веза са масонском ложом П2. Главни дионичар Банке Амброзијано била је Ватиканска банка. Постојале су и гласине да је смрт папе Јована Павла I 1978. повезана са скандалом банке Амброзијано. Ватиканска банка је била оптуживана да је усмерава прикривена америчка средства покрету Солидарност и контрашима преко банке Амброзијано. Самтра се да је и мафија користила банку за прање новца.

Пре 1981[уреди]

Ђузепе Товини основао је 1896. банку Амброзијану у Милану. Циљ је био да служи моралним организацијама, побожном раду и релиогиозним телима која раде на додели милостиње. Банка је била позанат као свештеничка банка. Банка је шесдесетих година прошлог века почела да шири своју активност, тако да 1963. у Луксембургу оснива холдинг компанију Банко амрозијано холдинг. Било је то под управом Карла Канезија, који је од1965. председник. Канези је 1947. увео Роберта Калвија у банку Амброзијано. Калви је 1971. посто генерални менаџер, а 1975. је председник банке. Роберто Калви је раширио активност и основао је низ офшор компанија на Бахамима и Јужној Америци. Калви је имао контролу над издавачком кућом, која је штампала Коријере дела Сера. Калви је био у пословима са Ватиканском банком и био је близак са њеним председником Полом Марчиникусом. Банка Амбозијано је делила новац и политичким партијама у Италији.

Калви је користио своју мрежу офшор банака и компанија да износи новац из Итакије, да надува цене акција и да осигурава велике зајмове без правог покрића. Национална банка Италије је 1978. издала извештај у коме предвиђа будућу катастрофу. Тај извештај је довео до истраге о пословању банке. Међутим левичарска терористичка група је убила суца, који је то истраживао, а банковни службеник, који је надгледао истрагу био је притворен и оптужен, али касније се показало да није било основа за његово притварање.

После 1981[уреди]

Роберто Калви

Полиција је 1981. извршила упад у просторије масонске ложе П2 и нашла је доказе против Роберта Калвија. Калви је ухапшен и осуђен на четири године затвора. Међутим калвија су ослободили док се чекао одговор на његову жалбу. Задржао је и позицију у банци. Карло де Бенедети је купио део банке и постао је заменик председника, али напустио је банку након два месеца, јер је добио претње од мафије, а и Калви није показао интерес да сарађује са њим. Његовог заменика је исто тако ранила мафија.

Одједном се открило да је банка Амброзијано у минусу за 1,287 милијарди долара. Калви је напустио Италију користећи лажни пасош. Калвијев секретар је пре самоубиства скоком кроз прозор оставио поруку у којој је оптужио Калвија. Роберо Калви је 18. јуна 1982. нађен обешен код Блекфрајарс Бриџа (Моста црних фратара) у Лондону. Чланови масонске ложе П2 називали су се црни фратри. Због тога се сматра да је обешен испод тога моста црних фратара као масонско упозорење.

Банка је пропала, а поставило се питање ко ће покрити губитке. Ватикан је пристао да плати један одређени износ, али није прихватио кривицу.

Спољашње везе[уреди]