Бански двор
| Бански двор | |
|---|---|
 Бански двор, септембар 2024. | |
| Опште информације | |
| Место | Бања Лука |
| Ентитет |  Република Српска |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Координате | 44° 46′ 21.6″ N 17° 11′ 31.7″ E / 44.772667° С; 17.192139° И |
  Бански двор Бански двор на карти Босне и Херцеговине | |
| Врста споменика | Културни центар |
| Време настанка | 1931—32. |
| banskidvor | |
.svg)
Бански двор је културни центар у Бањој Луци. Изграђен је у периоду 1931−32. године, као сједиште бана Врбаске бановине Краљевине Југославије. До реконструкције Палате Републике Српске, 2008. године, служио је и као сједиште Предсједника Републике Српске.
Објекат Палате банског двора представља један од најзначајнијих грађевина из периода Врбаске бановине под управом бана Милосављевића, по својим габаритима, монументалности и репрезентативности. Као јединствен примјерак архитектуре резиденцијалних објеката изграђених између два свјетска рата, односно са почетка четврте деценије XX вијека, објекат је изграђен у стилу еклектичког академизма. Дио је планског потеза објеката који показују континуитет развоја историјске градске језгре, дефинисаног у овом градитељском периоду, који су обиљежили архитектуру градског центра и до данас спадају у најрепрезентативније објекте јавне намјене у граду. Изградња Палате банског двора заједно са Палатом банске управе допринијели су општем развоју и напретку Бање Луке у областима културе и управе. Грађевина чини доминантни формативни и функцијски елеменат у структури града.
Градња
[уреди | уреди извор]Када је формирана Врбаска бановина 1929. године и када је за првог бана постављен Светислав Тиса Милосављевић, осјећала се потреба за изградњом једног репрезентативног сједишта. Почетком 1931. године расписан је конкурс у београдској Политици и сарајевском Народном јединству, за израду идејних скица за Банску палату и Бански двор, а прву награду су добили архитекти из Београда Јованка Бончић Катеринић, Анђелија Павловић и Јован Ж. Ранковић. Потом је оглашена и офертна лицитација у Бањој Луци за зидарске и покривачке радове Банских двора у Бањој Луци и посао је уступљен предузимачу инг. Кости Шијачком из Београда. Пред младим архитектом Бранком Јовановићем био је озбиљан задатак да надгледа изградњу и уређење захтјевних екстеријера и ентеријера Двора и усагласи рад више позваних извођача радова, мајсторских радионица, умјетничких столара, вајара, ликорезаца, мајстора различитих струка и да инсистира на врхунској занатској спретности, отмјености облика и композиције. За умјетничко украшавање фасаде и унутрашњости двора био је задужен академик Ђорђе Јовановић.[1] Полагање камена темељца уз чин освећења темеља обављено је 26. октобра 1930. године. Свечаност је пратило српско пјевачко друштво Јединство.[2] Радови на Банском двору почели су у марту 1931, док је свечано отварање здања било 8. новембра 1932. године. Бански двор је имао сале за сједнице, салоне за пријеме, вијећницу, стан бана са апартманом за високе госте, просторије централног гријања, кухиње, санитарије, гардеробе и друге просторије.[3]
Архитектура
[уреди | уреди извор]Ниже зоне огледају се ренесансним утицајем и академским класицизмом, док су елементи средњовјековне архитектуре присутни у вишим зонама. Значај се придаје и фолклорним елементима Балканског полуострва.
Архитектонска ријешења објекта са блоковским системом, са свјетларницима, гдје је један од доминантних дијелова централно постављено степениште, истовремено задовољавају практичне потребе и естетски изглед.[4]
Објекат је обухватао бројне садржаје: садржаји јавног карактера предвиђени у приземљу објекта, док су на првом спрату поред садржаја јавног карактера биле предвиђене канцеларије и апартмани за високе званичнике. Помоћне просторије са радионицама и подстанцом централног гријања, били су предвиђени у сутерену објекта. Монументални главни улаз у објекат био је са Душановог трга, а осим њега на објекту су предвиђена и два бочна улаза са бочних страна објекта, у централној позицији бочних фасада. Уз главни улаз, одвојено холом било је постављено трокрако-двосмјерно главно степениште за горње етаже, док је уз бочне улазе било бочно споредно, трокрако степениште. 17 Приземље објекта предвиђало је сљедеће садржаје: велику свечану салу која је у горњој зони имала балкон, са фоајеима и пратећим садржајима, а испред ње монументално степениште за горње етаже са холом. Холом раскошних димензија приступало се клубским просторијама сјевероисточно од улаза и са друге југозападне стране - вијећници са јавним и приватним фоајеом. Бочним улазом из данашње улице Бана Милосављевића улазило се у бифе, који је преко бочног фоајеа био повезан са Великом свечаном салом. Уз бифе су били организовани помоћни пратећи садржаји, а у унутрашњем углу овог простора, уз вањски зид унутрашњег дворишта - противпожарно степениште.
На првом спрату, предодређено конструктивном шемом објекта, позиција просторија пратила је позицију просторија у приземљу. Такође се приступ Великој свечаној сали, која у то вријеме имала намјену сале за плес и приступ Вијећници, као и организација балкона ових просторија у диспозиционој шеми поновила се и на спрату. Осим ових просторија на овој етажи били су организовани Плави салон, уз Вијећницу који је гледао на Душанов трг, затим уз њега кабинет и соба за виљар.
На другом спрату је поновљена конструктивна шема приземља и првог спрата, а распоред просторија прилагођен резиденцијалном стамбеном боравку бана. Главни приступ овим просторијама био је главним степеништем објекта и бочним помоћним степеништем из данашње улице Краља Петаа I Карађорђевића, које по логици организације просторија, био улаз особља. Цјелокупан ентеријер објекта израђиван је раскошно и у потпуности пратио трендове резиденцијалних објеката из тог периода. За израду ентеријера коришћени су висококвалитетни материјали, а за неке просторе и изузетно раскошни -америчка ораховина за фурнире у Вијећници и Плавом салону, са оквирима од племените чамовине и текстилним облогама од специјалног вандштофа са мустром у ткању, затим најфинија славонска храстовина за израду зидних облога и неких дијелова столарије, храстов или буков паркет, вјештачки камен са мљевеним мермером и увозним бијелим цементом за израду оплата у холовима и степеништима, полирани на високи сјај, шлифовано и орнаментисано стакло за преграде, прозоре и врата фајансне и мајолика плочице за купатила и слично. Детаљи унутрашњег уређења разрађивани су пажљиво, до најситнијег детаља - до нацрта за сваку шарку и кваку на вратима и њиховог патинирања, па чак и решетке за брисање обуће.[5]
Историја
[уреди | уреди извор]У сврху резиденције бана Врбаске бановине, коришћен је до 1941. године. Током Другог свјетског рата унутрашњост објекта је девастирана, па је већи дио скупоцјеног намјештаја, слика и других предмета неповратно изгубљен. По завршетку рата, двор је коришћен као војно и политичко сједиште. Од 1955. године, одлуком коју су донијеле тадашње градске власти, зграда се даје на управљање Дому културе, а од 1998. године званично постаје јавна културна установа под називом Културни центар Бански двор. Оснивањем Републике Српске 9. јануара 1992, Бански двор је постао сједиште предсједника.[6]
Бански двор данас
[уреди | уреди извор]
Основна дјелатност је мултимедијалног карактера и обухвата: концерте, изложбе, монодрамске представе, видео пројекције, трибине, предавања, књижевне манифестације, као и активности клубова и атељеа. Ентеријери Банског двора су веома репрезентативни, а неки од њих, као што су Концертна дворана, Вијећница и Свечани салон, сачували су аутентичан изглед. Посебну пажњу треба скренути на велику Концертну дворану која својим изгледом, а посебно својом акустичношћу, плијени пажњу како публике тако и умјетника. Током године се у овим просторима одржи преко тридесет концерата класичне музике, реномираних умјетника и ансамбала из земље и свијета, већи број изложби домаћих и гостујућих умјетника, књижевних промоција, поетских и монодрамских вечери. Манифестације се приређују најмање два до три пута седмично али Културни центар заправо, свакодневно нуди различите културне садржаје.[7]
Током новембра 2017, Бански двор је приредио културни програм поводом 85 година свог постојања.[8] Средином марта 2019. године, представљена је апликација за мобилне уређаје које покреће оперативни систем Андроид.[9] Средином исте године, завршена је реконструкција спољашњег дела Банског двора, која је представљала највећи подухват санације тог дела здања у последњих неколико деценија.[10] Радови су трајали око осам месеци, док је њихова вредност процењена на више од конвертибилних марака.[11] Истовремено, најављен је наставак радова унутар самог објекта, као и улагање у нову климатизацију просторија.[12]
Република Српска — Глас који се чује
[уреди | уреди извор]Поводом 20. година од оснивања Републике Српске, на фасади Банског двора је приказана тродимензионална мултимедијална пројекција под називом „Република Српска — Глас који се чује“.[13] Пројекција је приказана у вечерњим сатима 9. јануара 2012. на Дан Републике Српске. Сама пројекција је поклон председника Републике Српске Милорада Додика. Догађај је јавно емитовала Радио-телевизија Републике Српске.[14]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Главни улаз у Бански двор -
Бански двор, унутрашњост -
Бански двор, унутрашњост -
Бански двор, унутрашњост -
Бански двор, унутрашњост -
Бански двор, спољашњи изглед 2015. -
Бански двор, спољашњи изглед 2024. -
Поглед из Улице Краља Петра I Карађорђевића -
Поглед из Улице Бана Милосављевића -
Архитектура ренесансе; класицизам обојен фолклорним мотивима -
Улаз из Улице Бана Милосављевића -
Пјешачка зона испред Банског двора
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ M, M.. „Kulturni centar Banski dvor”. blinfo.info. Архивирано из оригинала 6. 7. 2013. г. Приступљено 9. 12. 2019.
- ^ Службени лист Врбаске бановине, Званични орган Краљ банске управе Врбаске бановине, број 51, Бања Лука, 06. новембар 1930. године
- ^ Stanić, Siniša (25. 7. 2019). „Ovo možda niste znali o Banskom dvoru FOTO, VIDEO”. mondo.ba. Архивирано из оригинала 9. 12. 2019. г. Приступљено 9. 12. 2019.
- ^ „Zgrada Gradske palate i Banskog dvora”. banjaluka-tourism.com. Архивирано из оригинала 09. 12. 2019. г. Приступљено 9. 12. 2019.
- ^ Шево, Љиљана „Ентеријери и оригинални намјештај палате Банског двора"
- ^ Ђуран, Горан (15. 4. 2013). „Неколико црта о Банском двору”. Глас Српске. Архивирано из оригинала 14. 12. 2019. г. Приступљено 9. 12. 2019.
- ^ „ЈКУ „Бански двор – Културни центар“”. Град Бања Лука. Архивирано из оригинала 12. 5. 2018. г. Приступљено 9. 12. 2019.
- ^ „Banski dvor obilježava 85. godišnjicu - pogledajte šta su spremili”. Алтернативна ТВ. 1. 11. 2017. Архивирано из оригинала 4. 11. 2017. г. Приступљено 14. 12. 2019.
- ^ М, М. (19. 3. 2019). „Представљена апликација “Бански двор””. Глас Српске. Архивирано из оригинала 14. 12. 2019. г. Приступљено 9. 12. 2019.
- ^ „Banski dvor u novom sjaju od 25. jula”. Независне новине. 11. 7. 2019. Архивирано из оригинала 14. 12. 2019. г. Приступљено 9. 12. 2019.
- ^ „Бански двор поново сија пуним сјајем”. Радио-телевизија Републике Српске. 23. 7. 2019. Архивирано из оригинала 14. 12. 2019. г. Приступљено 9. 12. 2019.
- ^ „ULAGANJA U BANSKI DVOR Iduće godine klimatizacija, neophodno 800.000 KM”. Srpska Info. banjaluka.net. 31. 8. 2019. Архивирано из оригинала 14. 12. 2019. г. Приступљено 14. 12. 2019.
- ^ Чигоја, Марина (2. 12. 2011). „Република Српска - Глас који се чује”. Глас Српске. Архивирано из оригинала 14. 12. 2019. г. Приступљено 9. 12. 2019.
- ^ Марић, Боро (9. 1. 2012). „Република Српска је незаобилазан фактор у одлучивању у БиХ”. Политика. Архивирано из оригинала 14. 12. 2019. г. Приступљено 9. 12. 2019.
