Бапска

Координате: 45° 11′ 50″ С; 19° 15′ 41″ И / 45.19724550430886° С; 19.261272685743596° И / 45.19724550430886; 19.261272685743596
С Википедије, слободне енциклопедије

Бапска
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаВуковарско-сремска
ГрадИлок
ОбластСрем
Становништво
 — 2011.Пад 928
Географске карактеристике
Координате45° 11′ 50″ С; 19° 15′ 41″ И / 45.19724550430886° С; 19.261272685743596° И / 45.19724550430886; 19.261272685743596
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина147 m
Бапска на карти Хрватске
Бапска
Бапска
Бапска на карти Хрватске
Бапска на карти Вуковарско-сријемске жупаније
Бапска
Бапска
Бапска на карти Вуковарско-сријемске жупаније
Остали подаци
Поштански број32235 Бапска
Позивни број+385 32

Бапска је насељено место у саставу града Илока, у западном Срему, Вуковарско-сремска жупанија, Република Хрватска.

Историја[уреди | уреди извор]

Пре територијалне реорганизације у Хрватској се налазила у саставу старе општине Вуковар.

Културно историјски споменици[уреди | уреди извор]

На локалитету Градац, откривено је вишеслојно праистиријско насеље, које у првој фази припада сопотској, а касније винчанској култури. У оба су стратума сачувани су остаци темеља распоређених у више нивоа и много предмета од керамике, камена и кости. Градац је био деломично насељен у енеолиту (преткласична баденска култура и класична вучедолска култура). Из бронзаног доба остало је трагова само у мањем делу насобинског простора и то из времена позног бронзано доба. Остаци класичне баденске културе нађени су на брегу Викаревцу.

Пре доласка Турака Бапска је била део воћарског властелинства које се простирало од Дунава до Босута. Под турском влашћу била је средиште католичке жупе Св. Марије, која 1623. опрема извештају визитатора бискупа Петра Масаречија имала више од 2.000 жупљана, сместених у 9 насеља.

За време рата 1664. године становници су напустили Бапску. После рата вратили су се у свој крај, али су насеља померили више према северу.

На гробљу у Бапској налази се капела Мајке Божије, један од највреднијих споменика романике у континенталној Хрватској. Па првобитну романичку капелу дозидан је готички део са звоником. Сводови и носачи Цркве су барокни.

Становништво[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, Бапска је имала 928 становника.[1]

Становништво се претежно бави пољипривредом. Према попису становништва из 2001. године, насеље је имало 1.313 становника[2] који су живели у 407 породичних домаћинстава.[3]

Кретање броја становника по пописима 18572001.[4]

година пописа 1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001.
бр. становника 1090 1275 1256 1447 1504 1642 1784 1752 1769 1784 1948 1944 1699 1624 1313
Напомена: Од 1857. до 1961. садржи податке бивше насеље Новак.

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Бапска је имало 1.624 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
1.478 91,00%
Срби
  
33 2,03%
Словаци
  
28 1,72%
Немци
  
25 1,53%
Југословени
  
16 0,98%
Мађари
  
5 0,30%
Русини
  
5 0,30%
Македонци
  
2 0,12%
остали
  
1 0,06%
неопредељени
  
3 0,18%
регион. опр.
  
1 0,06%
непознато
  
27 1,66%
укупно: 1.624

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 6. 3. 2017. 
  2. ^ Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske: Popis stanovništva 2001. (језик: хрватски)
  3. ^ Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske: Kućanstva prema obiteljskom sastavu i obiteljska kućanstva prema broju članova, Popis 2001. (језик: хрватски)
  4. ^ „Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857-2001, www.dzs.hr”. Архивирано из оригинала 19. 12. 2013. г. Приступљено 30. 09. 2020. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ђ. Сабо: Споменици прошлости у Сријему. Савременик 1916 1-2
  • Р. Р. Шмит:Die Burg Vučedol, Загреб 1945.
  • С. Димитријевић, Сопотсло-ленђелска култура, Загреб 1968.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]