Барака

С Википедије, слободне енциклопедије
Барака заробљених аустроугарских војника у Русији, 1915. године
Цртежи петроглифова из тагарske културе, 1. миленијума пре нове ере у Краснојарском крају, Русија.
Бараке и већа зграда у облику погребних урни у Музеју при Диоклецијанским купатилима у Риму, Италија.[1][2][3][4]
Чизо у Екстремадури, Шпанија.

Барака је привремена приземна или једноспратна грађевина расклапајуће или сталне конструкције.[5] Намењена је за смештај људи , стоке или неког материјала.

Прве бараке за војне потребе граде Французи код Денкерка 1794. Отада се све више користе.

Првобитне бараке војне намјене су грађене од дрвета, понекад премазане блатом (плетара, чатма). Други материјали су били ћерпич, камен, опека и други. Нису имале плафон и провјетраване су кроз кровне отворе. Лакше бараке су биле без темеља, и стајале су на дрвеним или каменим стубовима.

Од средине 19. вијека се праве и типизиране бараке. Немачка Докер (Docker) барака се склапа за 9 h (са 10 војника). Тежине је 4 t, димензија 15 са 5 са 2.35 m. Користила је дрвене оквирне елементе ширине 1 m а дебљине 2.4 cm.

Почетком 20. вијека таласасти лим се почиње масовно користити за бараке, посебно за сводове. Типизиране бараке постоје за разне намјене, санитетске, војничке, официрске, складишне, за артиљеријска оруђа и томе слично.

Бараке се користе и у концентрационим логорима за смјештај људи.

У САД послије Другог свјетског рата се све више користе челично-алуминијумске конструкције, са плексиглас прозорима. За превоз је потребан камион од 3 тоне, а могуће их је подићи за 3 сата. Пластична барака, AN/TSQ-5 је округлог облика пречника 6 m и висине 3 метра. Тежине је само 617 kg и користи се за електронску опрему. Топлотна изолација је од стаклене вуне.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Brown, Frank E. (1954), „Roman Architecture”, College Art Journal, College Art Association, 17 (2): 105—114, JSTOR 774050, doi:10.2307/774050 
  2. ^ Yegul, Fikret (1992), Baths and Bathing in Classical Antiquity (First изд.), Cambridge, Massachusetts: MIT Press, ISBN 0-262-74018-4 
  3. ^ Coulston, Jon (2000), Ancient Rome:The Archaeology of the Eternal City, Oxford, England: Oxford School of Archaeology, ISBN 0-947816-54-2 
  4. ^ Nielsen, Inge (1990), Thermae et Balnea: The Architecture and Cultural History of Roman Public Baths (First изд.), Aarhus, Denmark: Aarhus university Press, ISBN 87-7288-512-2 
  5. ^ Oxford English Dictionary Second Edition on CD-ROM (v. 4.0) © Oxford University Press 2009

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]