Баранамтара

С Википедије, слободне енциклопедије
Баранамтара
Породица
Супружниккраљ Лугаланда
краљица Лагаша
Периодоко 2400. п. н. е.
Печат Баранамтаре, око 2400. п. н. е, Гирсу/Тело, музеј Лувр.

Баранамтара је била краљица Лагаша током 24. века п. н. е. Била је ћерка великог земљопоседника који је имао трговачке везе са краљицом Адаба.[1]

Године 2384. п. н. е., Баранамтара и њен супруг Лугаланда освојили су власт у Лагашу, једном од најстаријих градова Сумера. Постали су највећи земљопоседници у граду, а Баранамтара је сама председавала храмом и управљала са неколико имања.[2] Краљица Баранамтара управљала је својим приватним имањима и храмом богиње Бау. Куповала је и продавала робове и слала дипломатске мисије у суседне државе.[3]

Подаци који и данас постоје одражавају приватне пословне активности краљевске супруге током Лагашевог великог доба међународне трговине и просперитета.[4] Баранамтара је слала вунену одећу и сребро у Дилмун и продавала бакар увезен из Дилмуна у суседном граду Ума. У складу са уобичајеном праксом међународних трговаца, посветила је бронзану статуу богињи Нанше. За своја имања, која су продавала млечне производе, Баранамтара је куповала стоку у Еламу. Израз „имање Баранамтаре“ налази се на списковима људи, животиња, имања и разних предмета.

Због тадашње политичке нестабилности, свргнуо их је други владар, Урукагина, 2378. године.[5]Он је приредио богату сахрану Баранамтаре, а његова супруга, краљица Шаша (ШагШаг) је, у другој години своје владавине, председавала раскошној сахрани своје претходнице.[6]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Један од кратера на Венери добио је име по Баранамтари. Кратер је кружна удубина коју је вероватно створио удар. На Венери су названи по умрлим женама које су дале изузетан или суштински допринос у свом пољу.[7] Пречник кратера је 25,6 km, географска ширина 17.9°, географска дужина је 267.8°.[8]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Lugalanda”. zims-en.kiwix.campusafrica.gos.orange.com. Архивирано из оригинала 29. 06. 2021. г. Приступљено 29. 6. 2021. 
  2. ^ Jackson, Guida M. (1999). Women rulers throughout the ages : an illustrated guideНеопходна слободна регистрација ([2nd rev., expanded and updated ed.]. изд.). Santa Barbara, Calif: ABC-CLIO. стр. xxxvii. ISBN 1-57607-091-3. 
  3. ^ Kinder, Herman; Werner Hilgemann (2003). The Penguin atlas of world history: Vol. 1, From prehistory to the eve of the French Revolution (Rev. изд.). London: Penguin. стр. 62. ISBN 0141012633. 
  4. ^ Silver, Morris (1994). Economic structures of antiquityСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата (1st изд.). Westport, Conn.: Greenwood Press. стр. 54. ISBN 0-313-29380-5. 
  5. ^ Uhlig, Helmut (1992). Die Sumerer : e. Volk am Anfang d. Geschichte (2. aufl. изд.). Bergisch Gladbach: Lübbe. ISBN 3-404-64117-5. 
  6. ^ „Event #5468: Urukagina; first law code in recorded history”. cof.quantumfuturegroup.org. Архивирано из оригинала 29. 06. 2021. г. Приступљено 29. 6. 2021. 
  7. ^ „Baranamtarra (Venus)”. wenamethestars.inkleby.com. Приступљено 29. 6. 2021. 
  8. ^ „Baranamtarra (no image)”. lpi.usra.edu. Приступљено 29. 6. 2021.