Баранда

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Баранда
Crkva u Barandi.JPG
Црква у Баранди
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобанатски
ОпштинаОпово
Становништво
 — 2011.Пад 1544
 — густина32/км2
Географске карактеристике
Координате45°05′04″ СГШ; 20°26′22″ ИГД / 45.0845° СГШ; 20.439333° ИГД / 45.0845; 20.439333Координате: 45°05′04″ СГШ; 20°26′22″ ИГД / 45.0845° СГШ; 20.439333° ИГД / 45.0845; 20.439333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина78 м
Површина52,1 км2
Баранда на мапи Србије
Баранда
Баранда
Остали подаци
Поштански број26205
Позивни број013
Регистарска ознакаPA

Баранда је насеље у Србији у општини Опово у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1544 становника.

Историја[уреди]

По војним плановима из 1768. године планирано је стварање једног насеља између Опова и Сакула - Баранде.[1] Садашња Баранда насељена је 1775-1778. године. Име је добила по Кикиндском насељу Баранда. Већина досељеника потицала је из Кикинде и Сен-Ђурђа, због чега је један део села и назван Шенђурцима. Неки су дошли из Меленаца и других насеља Горње илирске границе, која је управо тада расформирана. Чим је насељена, Баранда је укључена у оповачку чету XII немачко-банатске регименте у којој је остала све до њеног укидања, док је црквено-верским пословима припадала панчевачком протопијату Темишварске епархије. Осим земљорадњом, Баранђани су се бавили и другим привредним делатностима, у првом реду домаћом радиношћу, ловом и риболовом, као и сточарством које је најрентабилније. Број становника у Баранди средином 19. века је опадао. Тако је 1847. године било 2330 православаца, а две деценије потом 1867. године 2133 житеља.

Добровољно ватрогасно друштво у месту је званично регистровано 1893. године.

Године 1905. Баранда је велика општина у Ковачичком срезу (Анталфалва). Ту живи 1972 становника у 415 домова, Срби доминирају по свему. Има их 1935 православних душа са 409 кућа. Од јавних здања ту су српска православна црква и две комуналне школе. У Баранди ради само пошта, брзојав је у суседном Опову.[2]

Црква и школа[уреди]

Православни храм посвећен Св. Николи је подигнут 1812.1814 године, а обновљен 1978. године. Икописац из Великог Бечкерека, Георгије Поповић осликао је иконостас 1814. године. Чишћење икона на иконостасу обавио је 1930. године Антон Кожеља.[3] Парохијско звање у Баранди је основано 1768. године. Црквене матичне књиге рођених и умрлих се воде од 1779. године, а матица венчаних од 1780. године. По државном шематизму православног клира у Угарској, 1846. године у Баранди живи 2330 православних житеља, пароси су: Гаврил Арсеновић и Стефан Женар, а капелан Живојин Арсеновић.[4] Претплатници једне црквене књиге били су 1868. године баранђански пароси: Василије Женар (од 1859) и Константин Поповић.[5] Почетком 20. века православна парохија је друге платежне класе, има парохијски дом, а парохијска сесија износи 33 кј. земље.[6] Поп Константин Стануловић родом из Бочара, баранђански парох је био (1897-1907). године.

У Баранди је рођен 1862. године Митрополит рашко-призренски Нићифор Перић, егзарх Горње Мезије. Школовао се у родном месту и Београду, а монашки чин је примио у манастиру Враћевшници 1880. године, када је заменио дотадашње име Никола. Већ следеће 1881. године је рукоположен за презвитера у Карановцу, да би потом завршио Богословију у Београду 1889. године. Његов заштитник митрополит Мухајло га је произвео у синђела, и поставио за намесника манастира Раванице. Животни пут га онда води 1893. године у Цариград где је изабран за наставника тамошње српске гимназије. На молбу митрополита скопљанског Методија, прешао је 1896. године у Скопље где је био уз митрополита, протосинђел архимандрит. Ту се истакао на просветном пољу након смрти Методија. Уследило је његово странствовање на острву Патмос и Цариграду, а 1899. године је био постављен за настојатеља и протојереја цркве Св. апостола у Ферикеју. Исте године је изабран за митрополита рашко-призренског и отишао на Косово.[7]

Учитељ у народној школи у Баранди био је 1825. године Александар Максимовић. Школа у Баранди је 1846. године имала 220 ученика, којима је предавао учитељ Тома Петковић (1842-1847). Школа је од 1873. године комунална и има два здања; једно из 1863. а друго из 1892. године. У једном здању је једна школска дворница са 4-6. разредом, а у другом су 1-3. разред.[6] Баранђански учитељи у 20. веку били су: Никола Недић (1896-) Јулијана Којић родом из Панчева (1898-), Ђорђе Радак (1907-1908), Олга Ђукановић (-1921), Михајло Вукадиновић родом из Ботоша (1995-1926. - пензионисан), Вукомир Видић (-1935), Мара Бељин (1936-), Добрила Костић (-1938), Јелена Павловић (1938-), Јула Каћански (1941-),

Демографија[уреди]

Баранда је 1865. године имала 2115 становника, у једној парохији прве класе. У насељу Баранда живи 1269 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (37,7 код мушкараца и 40,7 код жена). У насељу има 492 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,35.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[8]
Година Становника
1948. 1.917
1953. 1.934
1961. 1.841
1971. 1.671
1981. 1.656
1991. 1.690 1.662
2002. 1.648 1.686
2011. 1.544
Етнички састав према попису из 2002.[9]
Срби
  
1.542 93,56 %
Роми
  
42 2,54 %
Мађари
  
13 0,78 %
Хрвати
  
10 0,60 %
Југословени
  
6 0,36 %
Словаци
  
5 0,30 %
Румуни
  
4 0,24 %
Црногорци
  
3 0,18 %
Руси
  
2 0,12 %
Македонци
  
1 0,06 %
Бугари
  
1 0,06 %
Албанци
  
1 0,06 %
непознато
  
16 0,97 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Занимљивости[уреди]

У Баранди је рођена Олга Петров (1921—1942) учитељица и учесница НОР-а, проглашена за народног хероја.

У Баранди су снимане телевизијске серије „Вратиће се роде“ и „Сенке над Балканом“, као и филмови „Роде у магли“ и „Монтевидео, Бог те видео!“, као и ,,Монтевидео, видимо се!"

Референце[уреди]

  1. ^ "Срета Пецињачки: "Панчевачки дистрикт 17717.1773 године", Нови Сад 1985. године
  2. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
  3. ^ Милош Поповић: "Верско-црквени живот Срба у Банату", Зрењанин 2001. године
  4. ^ Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
  5. ^ Огњеслав Утјешеновић Острожински: "Псалми Давидови", Беч 1868. године
  6. 6,0 6,1 Мата Косовац, наведено дело
  7. ^ "Српски сион", Карловци 1901. године
  8. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  9. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  10. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]