Баратарна
| Баратарна | |
|---|---|
| Краљ Митана | |
| Лични подаци | |
| Датум смрти | око 1470. п. н. е. |
| Краљ Митана | |
| Претходник | функција успостављена |
| Наследник | Шауштатар |
Баратарна, такође познат под именима Паратарна, Паршатар и Паршататар, био је први познати краљ Митана, за кога се сматра да је владао између 1510. и 1490. године пре нове ере.[1]
Владавина
[уреди | уреди извор]
Иза Баратарне је остало веома мало записа, јер су извори из Митанског краљевства ретки. Већина познатих информација о краљевству, посебно о његовој раној историји и владарима, потиче из записа изван саме државе.[2] Датуми владавине краљева могу се закључити поређењем хронологије Митанског краљевства са другим државама, нарочито са древним Египтом.[3]
Информације о Баратарни налазе се у биографији Идримија од Алалаха (или Алахаха, који је постао престоница Алепа).[4] Баратарна је освојио то подручје и начинио Идримија својим вазалом, те је Идрими постао краљ Алепа према уговору који је такође прогласио Пилију, краља Кисвадне, његовим вазалом.[5][6]
Митанско краљевство се у његово време вероватно простирало до Арапхе на истоку, Терке на југу и Кисвадне на западу.[7][8] Баратарна је можда био митански краљ кога је египатски фараон Тутмос I срео на реци Еуфрат током војног похода рано у својој владавини (око 1493. године п. н. е.).[9]
Кисвадна
[уреди | уреди извор]Пилија, краљ Кисвадне, потписао је споразум са Идримијем и постао вазал Митанског царства.[10] Такође је познато да је склопио мир са Зидантом II од Хетита.[11]
Смрт
[уреди | уреди извор]Информација о његовој смрти помиње се у запису из Нузија, датираном у време смрти краља Баратарне, могуће око 1420. године п. н. е., према краткој хронологији.[12]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Belmonte-Marin, Juan Antonio, Reflexiones sobre el territorio de Cárquemis durante el periodo mittanio, 2015, стр. 59, in Orientalística en tiempos de crísis, Pórtico, Zaragoza, .
- ^ Van De Mieroop, Marc (2007). A History of the Ancient Near East c. 3000-323BC (2nd изд.). Malden, MA, USA: Blackwell Publishing. стр. 150. ISBN 978-1-4051-4911-2.
- ^ Van De Mieroop, 150.
- ^ Bryce, Trevor (1999). The Kingdom of the Hittites. Oxford University. стр. 126. ISBN 978-0-19-924010-4.
- ^ Magnetti, Donald L (1978). „The Function of the Oath in the Ancient Near Eastern International Treaty.”. The American Journal of International Law. 72 (4): 815—29.,
- ^ Beal, Richard H (1986). „The History of Kizzuwatna and the Date of the Šunaššura Treaty.”. Orientalia. 55 (4): 424—45.,
- ^ HOUWINK TEN CATE, PHILO H. J.. „An alternative Date for the Sunassuras Treaty (KBo 1.5)”. Altorientalische Forschungen. 25 (1): 34—53. 1998.,
- ^ Van De Mieroop, 151.
- ^ Bryce, 125
- ^ Pritchard, James B.; Fleming, Daniel E. (2010). The Ancient Near East: An Anthology of Texts and Pictures. Princeton University Press. стр. 210. ISBN 978-0-691-14726-0.
- ^ CTH 25
- ^ Grosz, Katarzyna (1988). The Archive of the Wullu Family. University of Copenhagen: Museum Tusculanum Press. стр. 11. ISBN 978-87-7289-040-1.
| Нормативна контрола: Људи |
|---|
