Барања (жупанија)
| Барањска жупанија Baranya vármegye | |
|---|---|
 | |
 | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Јужна прекодунавска регија |
| Админ. центар | Печуј |
| Површина | 4.429,6 km2 |
| Становништво | 2013. |
| — број ст. | 377.142 |
| — густина ст. | 85,14 ст./km2 |
| Број општина | 301 |
| Број градова | 1 срески + 13 општинских |
| Званични веб-сајт | |
.png)
Барањска жупанија (мађ. Baranya vármegye) је жупанија у Мађарској, са седиштем у граду Печују. Обухвата мађарски део историјске и географске области Барање. Према административној подели Мађарске, спада у јужну прекодунавску регију. Настала је након склапања Тријанонског споразума (1920), када је стара (историјска) Барањска жупанија подељена на северни део у тадашњој Краљевини Мађарској и јужни део у Краљевини СХС. Мађарски део жупаније, са седиштем у Печују, наставио је након тога да постоји као савремена Барањска жупанија.
Природне одлике
[уреди | уреди извор]Барањска жупанија је најјужнија жупанија Мађарске, на самој граници са Хрватском, од које је значајним делом дели река Драва. Источна граница жупаније је махом река Дунав. Са друге две стране дели земљану границу са жупанијама Шомођ и Бач-Кишкун.
Рељеф: Северни део жупаније је брдовити са пошумљен и тај предео заузимају Мечек планине (Mecsek-hegység). Средишњи део жупаније деле барањски брежуљци и Вилањско горје (Villányi-hegység), познати по виноградарству. Источни и јужни део жупаније је равничарски, са свим одликама Панонске низије. Највиша тачка жупаније је врх Зенге (Zengő), који се налази на Мечеку и висок је 682 m. Ово је уједно и највиши планине.
Барања је богата минералима и термалним водама, па се 98% угља у Мађарској вади у овој жупанији.
Клима у Барањи је умерено континентална.
Воде: Најважнији водотоци су реке Дунав и Драва, који су ободни и чине границу жупаније. Сви остали водотоци су мали и њихове су притоке. Око Мохача има доста мочвара (Карапанџа).
Историја
[уреди | уреди извор]
Све до 1918. године, целокупно подручје географске и историјске области Барање припадало је старој Барањеској жупанији у тадашњој Краљевини Угарској, која се налазила у склопу двојне Аустроугарске монархије.
Крајем Првог светског рата, у Будимпешти је 31. октобра 1918. године извршен политички преврат, што је убрзало процес распада Аустроугарске монархије. Након капитулације аустроугарске војске (4. новембар) и потписивања Београдског примирја (13. новембар), целокупно подручје Барање запосела је војска Краљевине Србије. У међувремену је 16. новембра у Будимпешти проглашено укидање монархије и стварање Мађарске Народне Републике, чиме је историјска Краљевина Угарска престала да постоји.
Када је 25. новембра (1918) на Великој народној скупштини у Новом Саду проглашено уједињење Баната, Бачке и Барање са Србијом, Барањска жупанија је у целини интегрисана у привремени систем управе који је на том подручју успостављен под влашћу новостворене Краљевине СХС. Такво стање је трајало до склапања Тријанонског споразума (1920), када је већи (северни) део жупаније припао Мађарској, док је мањи (јужни) део (1163 km²) припао Краљевини СХС.
Одредбе Тријанонског споразума спроведене су у дело током 1921. године, након чега је мађарски део жупаније, са седиштем у Печују, наставио да постоји као савремена Барањска жупанија, док је јужни део у Краљевини СХС недуго потом прикључен Бачко-бодрошкој жупанији.
Становништво
[уреди | уреди извор]Барања је, по попису из 2001. године, имала 407.448 становника, да би по попису 2011. године имала за око 5% мање становника, тачније 386.441[1].
У Барањи становништво живи у значајном броју у насељима до 500 становника или мање. Седиште жупаније, Печуј, је један од пет највећих градова Мађарске. Скоро половина укупног становништва жупаније живи у Печују или околини, док 22% популације живи у местима са мање од 1.000 становника. Отуда је и велики број насељених места у овој жупанији.
Етнички састав Од свих жупанија у Мађарској она има највише националних мањина (посебно Немаца). Од тога[2]:
У овој жупанији живе 34% немачког и 32% јужнословенског становништва Мађарске.
Подручна подела
[уреди | уреди извор]Жупанија Барања има 1 градски округ, 13 градова, 3 велика села и 284 села. Има 301 општина.[3][4]
Срезови у Барањаској жупанији
[уреди | уреди извор]Срезови у Барањској жупанији са основним статистичким подацима[5]:
| Име среза | Седиште | Површина (km²) |
Број становника (1. јануар 2007) |
Број насеља |
|---|---|---|---|---|
| Бољски срез | Бољ | 220.03 | 11.956 | 16 |
| Комлошки срез | Комло | 314,60 | 40.602 | 19 |
| Мохачки срез | Мохач | 846,29 | 50.884 | 43 |
| Печујски срез | Печуј | 570,83 | 184.936 | 39 |
| Печварадски срез | Печварад | 258,49 | 12.849 | 19 |
| Сентлеринцски срез | Сентлеринц | 270,29 | 15.447 | 20 |
| Сигетварски срез | Сигетвар | 668,91 | 27.062 | 46 |
| Хеђхатски срез | Шашд | 383,87 | 14.731 | 27 |
| Шељски срез | Шеље | 463,33 | 14.072 | 35 |
| Шиклошки срез | Шиклош | 652,99 | 37.632 | 53 |
Локална самоуправа
[уреди | уреди извор]Срески градови:
- Печуј (седиште жупаније)
Градови-општине: закошеним текстом су написана оригинална имена на мађарском језику
- Виљан Villány
- Бољ Bóly
- Козармишлењ Kozármisleny
- Комло Komló
- Магоч Mágocs
- Мохач Mohács
- Печварад Pécsvárad
- Сентлеринц Szentlőrinc
- Сигет Szigetvár
- Харкањ Harkány
- Шашд Sásd
- Шеље Sellye
- Шиклош Siklós
Села
[уреди | уреди извор]
|
|
|
|
|
означене општине су „велика“ села.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Палата Мечекнадашд -
Палата Сентегет-Бидерман -
Мечек планине -
Брда на североистоку Барање
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Hungary: Major Cities & Towns - Population Statistics in Maps and Charts”. Архивирано из оригинала 11. 09. 2019. г. Приступљено 23. 05. 2014.
- ^ „Попис становништва”. Архивирано из оригинала 27. 09. 2007. г. Приступљено 16. 09. 2008.
- ^ „Baranya (Hungary): County, Towns and Villages - Population Statistics in Maps and Charts”. www.citypopulation.de. Архивирано из оригинала 26. 09. 2020. г. Приступљено 2016-08-04.
- ^ Jimenez, Suzanne Somodi. „BARANYA County - Megye - Varmegye - Placenames”. www.hungarianvillagefinder.com. Архивирано из оригинала 17. 10. 2023. г. Приступљено 2016-08-04.
- ^ (területi beosztás: 2007. szeptember 25., terület és lélekszám: 2007. január 1.), Котари у Мађарској
Литература
[уреди | уреди извор]- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Касаш, Александар (2002). „Mађарска у 20. веку”. Историја Мађара. Београд: Clio. стр. 530—616.
- Mitrović, Andrej (1975). Razgraničenje Jugoslavije sa Mađarskom i Rumunijom 1919-1920: Prilog proučavanju jugoslovenske politike na Konferenciji mira u Parizu. Novi Sad: Institut za izučavanje istorije Vojvodine.
- Хорват, Александар (2013). Барања 1918-1922. Нови Сад: Мало историјско друштво.
- Хорват, Александар (2018). „Барања у време новосадске Велике народне скупштине и стварања југословенске државе 1918. године” (PDF). Култура: Часопис за теорију и социологију културе и културну политику. 159: 93—110.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Званична страница Барањске жупаније”. Архивирано из оригинала 04. 06. 2019. г.
- „Барањски грбови”. Архивирано из оригинала 23. 09. 2008. г.
- „Барањски Портал”. Архивирано из оригинала 26. 02. 2007. г.
- Везе на старт страницама
- „Туристички водич кроз Барању”. Архивирано из оригинала 17. 06. 2008. г.
- Списак места у Мађарској 2007.[мртва веза]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
