Барањска жупанија (бивша)

Барањска жупанија Comitatus Baraniensis Baranya vármegye Baranjska županija Komitat Branau
11. век / 17. век / 1941. година—16. век / 1921. година / 1944. година
Грб
Положај жупаније у бившој Угарској
Главни град	Печуј
Земља	1. Краљевина Угарска 2. Хабзбуршка монархија — Краљевина Угарска 3. Аустријско царство — Краљевина Угарска 4. Аустроугарска — Угарски део Монархије 5. Краљевина Србија — Банат, Бачка и Барања 6. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца — Банат, Бачка и Барања
Површина	5.177 км2
Становништво	352.478 (1910)
Догађаји
Статус	Бивша жупанија
Историја
• Успостављено	11. век / 17. век / 1941. година
• Укинуто	16. век / 1921. година / 1944. година
Претходник Следбеник Будимски пашалук (Османско царство) Барањска жупанија (Краљевина Мађарска) Бачко-барањска жупанија (Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца — Банат, Бачка и Барања)

Детаљна мапа жупаније крајем 19. века

Барањска жупанија (лат. Comitatus Baraniensis, мађ. Baranya vármegye, хрв. Baranjska županija, нем. Komitat Branau) је била жупанија, односно управна јединица средњовековне Краљевине Угарске (11-16. век), хабзбуршке Краљевине Угарске (између 17. и 20. века), а потом и покрајине Банат, Бачка и Барања у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1921. године). Управно седиште жупаније био је град Печуј (данас у саставу Мађарске). Већи део територије ове жупаније је данас у оквиру Мађарске, док је мањи део у оквиру Хрватске.

Географија

У време Аустроугарске, Барањска жупанија се граничила са жупанијама Шомођ, Толна, Бачко-бодрошком и Вировитичком (ова последња је била у саставу Хрватске-Славоније). Жупанија се налазила у регији Барања, дуж река Дунав и Драва. 1910. године је површина жупаније износила 5.176 km².

Историја

Жупанија је формирана у 11. веку као једна од жупанија Угарске и првобитно је обухватала подручја са обе стране реке Драве (данашњу Барању и део данашње Славоније). Након османског освајања у 16. веку, жупанија престаје да постоји, а овде се формира Мохачки санџак, административна јединица Османског царства.

Барањска жупанија 1370. године.

Крајем 17. века, ово подручје постаје део Хабзбуршке монархије, а Барањска жупанија се обнавља у оквиру Краљевине Угарске. Нова жупанија је, међутим, за разлику од средњовековне, обухватала само подручја на левој обали Драве.

Распадом Хабзбуршке монархије (Аустроугарске) 1918. године, ово подручје улази у састав покрајине Банат, Бачка и Барања, која је била део Краљевине Србије, а потом и Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Барањска жупанија је била једна од административних јединица Баната, Бачке и Барање 1918-1921. године.

Тријанонским споразумом из 1920. године, предвиђена је подела Барање и Бачке између Краљевства СХС и Мађарске. Због незадовољства овом одлуком, део становништва у деловима Барање и Бачке који је требало да припадну Мађарској прогласио је 1921. године краткотрајну Барањско-бајску републику. Након пропасти ове републике, већи део Барање ушао је у састав Мађарске где је организован као Барањска жупанија. Мањи, јужни део Барање, који је остао у саставу Краљевства СХС укључен је у састав нове Бачко-барањске жупаније.

Југословенски део Барање је 1941. године окупирала Мађарска, која га је укључила у своју Барањску жупанију. Ова жупанија је између 1941. и 1944. године поново имала границе као у доба Аустроугарске. Након Другог светског рата, југословенски део Барање је најпре укључен у састав аутономне Војводине, а потом у састав Хрватске, једне од република нове социјалистичке Југославије.

Демографија

Говорни језици, 1910. године:

• мађарски = 199.659 (56,6%)
• немачки = 112.297 (31,9%)
• српски = 13.048 (3,7%)
• хрватски = 10.159 (2,9%)

Религија, 1910. године:

• Католици = 272.866 (77,4%)
• Калвинисти = 41.201 (11,7%)
• Лутерани = 14.617 (4,2%)
• Православни = 14.114 (4,0%)
• Јевреји = 8.828 (2,5%)

Управна подела

Почетком 20. века, управна подела Барањске жупаније била је следећа:

Срез
Срез	Седиште
Брањин Врх	Дарда
Хеђхат	Шаш
Мохач	Мохач
Печуј	Печуј
Печварад	Печварад
Шиклош	Шиклош
Сентлоринц	Сентлоринц
Градови — срезови
Печуј

Литература

• Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ. 
• Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини. Нови Сад: Матица српска. 
• Mitrović, Andrej (1975). Razgraničenje Jugoslavije sa Mađarskom i Rumunijom 1919-1920: Prilog proučavanju jugoslovenske politike na Konferenciji mira u Parizu. Novi Sad: Institut za izučavanje istorije Vojvodine. 
• Хорват, Александар (2013). Барања 1918-1922. Нови Сад: Мало историјско друштво.