Барањска жупанија (бивша)

С Википедије, слободне енциклопедије
Барањска жупанија
Comitatus Baraniensis
Baranya vármegye
Baranjska županija
Komitat Branau
11. век / 17. век / 1941. година—16. век / 1921. година / 1944. година
Baranya.png
Положај жупаније у бившој Угарској
Главни градПечуј
Земља1. Краљевина Угарска
2.  Хабзбуршка монархијаКраљевина Угарска
3.  Аустријско царствоКраљевина Угарска
4.  АустроугарскаУгарски део Монархије
5.  Краљевина СрбијаБанат, Бачка и Барања
6.  Краљевина Срба, Хрвата и СловенацаБанат, Бачка и Барања
Површина5.177 км2
Становништво352.478 (1910)
Догађаји
СтатусБивша жупанија
Историја 
• Успостављено
11. век / 17. век / 1941. година
• Укинуто
16. век / 1921. година / 1944. година
Претходник
Следбеник
Будимски пашалук (Османско царство)
Барањска жупанија (Краљевина Мађарска)
Бачко-барањска жупанија (Краљевство Срба, Хрвата и СловенацаБанат, Бачка и Барања)
Детаљна мапа жупаније крајем 19. века

Барањска жупанија (лат. Comitatus Baraniensis, мађ. Baranya vármegye, хрв. Baranjska županija, нем. Komitat Branau) је била жупанија, односно управна јединица средњовековне Краљевине Угарске (11-16. век), хабзбуршке Краљевине Угарске (између 17. и 20. века), а потом и покрајине Банат, Бачка и Барања у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1921. године). Управно седиште жупаније био је град Печуј (данас у саставу Мађарске). Већи део територије ове жупаније је данас у оквиру Мађарске, док је мањи део у оквиру Хрватске.

Географија[уреди | уреди извор]

У време Аустроугарске, Барањска жупанија се граничила са жупанијама Шомођ, Толна, Бачко-бодрошком и Вировитичком (ова последња је била у саставу Хрватске-Славоније). Жупанија се налазила у регији Барања, дуж река Дунав и Драва. 1910. године је површина жупаније износила 5.176 km².

Историја[уреди | уреди извор]

Жупанија је формирана у 11. веку као једна од жупанија Угарске и првобитно је обухватала подручја са обе стране реке Драве (данашњу Барању и део данашње Славоније). Након османског освајања у 16. веку, жупанија престаје да постоји, а овде се формира Мохачки санџак, административна јединица Османског царства.

Барањска жупанија 1370. године.

Крајем 17. века, ово подручје постаје део Хабзбуршке монархије, а Барањска жупанија се обнавља у оквиру Краљевине Угарске. Нова жупанија је, међутим, за разлику од средњовековне, обухватала само подручја на левој обали Драве.

Распадом Хабзбуршке монархије (Аустроугарске) 1918. године, ово подручје улази у састав покрајине Банат, Бачка и Барања, која је била део Краљевине Србије, а потом и Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Барањска жупанија је била једна од административних јединица Баната, Бачке и Барање 1918-1921. године.

Тријанонским споразумом из 1920. године, предвиђена је подела Барање и Бачке између Краљевства СХС и Мађарске. Због незадовољства овом одлуком, део становништва у деловима Барање и Бачке који је требало да припадну Мађарској прогласио је 1921. године краткотрајну Барањско-бајску републику. Након пропасти ове републике, већи део Барање ушао је у састав Мађарске где је организован као Барањска жупанија. Мањи, јужни део Барање, који је остао у саставу Краљевства СХС укључен је у састав нове Бачко-барањске жупаније.

Југословенски део Барање је 1941. године окупирала Мађарска, која га је укључила у своју Барањску жупанију. Ова жупанија је између 1941. и 1944. године поново имала границе као у доба Аустроугарске. Након Другог светског рата, југословенски део Барање је најпре укључен у састав аутономне Војводине, а потом у састав Хрватске, једне од република нове социјалистичке Југославије.

Демографија[уреди | уреди извор]

Говорни језици, 1910. године:

Религија, 1910. године:

Управна подела[уреди | уреди извор]

Почетком 20. века, управна подела Барањске жупаније била је следећа:

Срез
Срез Седиште
Брањин Врх Дарда
Хеђхат Шаш
Мохач Мохач
Печуј Печуј
Печварад Печварад
Шиклош Шиклош
Сентлоринц Сентлоринц
Градови — срезови
Печуј

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]