Барбара Лоренс (зоологиња)

С Википедије, слободне енциклопедије
Барбара Лоренс
Лични подаци
Датум рођења(1909-07-30)30. јул 1909.
Место рођењаБостон (Масачусетс), САД
Датум смрти1997. (87–88 год.)
САД
ОбразовањеКолеџ Васар
Научни рад
ПољеПалеозоологија
Мамалогија
ИнституцијаУниверзитет Харвард Музеј упоредне зоологије

Барбара Лоренс или Барбара Лоренс Шевил (енгл. Barbara Lawrence или Barbara Lawrence Schevill) је била америчка палеозоологиња и мамалогиња, кустоскиња Музеја упоредне зоологије Универзитета Харвард, позната по својим студијама о канидима, плискавицама и дрекавцима.[1][2]

Рођење и образовање[уреди | уреди извор]

Барбара Лоренс је рођена 30. јула 1909. у Бостону у породици Теодоре (рођене Елдриџ) и Хариса Хупера Лоренса, као њихово треће дете. Удала се за Вилијама Е. Шевила 23. децембра 1938. године, док је још похађала колеџ Васар, где је 1931. године стекла диплому бечелора.[1][2]

Каријера и истраживања[уреди | уреди извор]

Након што је прихватила положај кустоскиње у Музеју упоредне зоологије, кренула је на своје прво путовање како би обавила теренско истраживање мајмуна дрекаваца (урликаваца) у источној Африци. Путовала је на Филипине и Суматру 1936. и 1937. где је проучавала слепе мишеве. Сарађивала је са својим супругом Вилијамом Шевилом на студији комуникације и ехолокације китова, тада су направили прве снимке позива плискавица и китова, чиме су поставили темеље за „буквално стотине научних студија које су спровели други научници од 1960-их до данашњих дана”.[3][4] Док је радила на Харварду, усавршила је поступак прикупљања потпуних скелета сисара. Такође је путовала у Њасаленд (данашњи Малави) где је вршила теренска истраживања сисара. Лоренс је радила на терену у Новом Мексику и Ираку где је истраживала еволуцију припитомљених животиња, а касније је отишла у Турску да тамо проучава фосиле паса.[1][2] Нарочито је била позната по свом раду на канидима:[5] и сарадњи са Вилијамом Босертом 1967. године на истраживању рода Canis које је било познато по иновативној примени статистике на еволуциона и еколошка питања.[6]

Наслеђе[уреди | уреди извор]

Умрла је 1997. три године након свог супруга са којим је имала кћерку Ли и сина Едварда.[7] Етнобиолошко друштво сваке године додељује Лоренсину награду перспективном свршеном студенту етнобиологије.[2]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Harvey, Joyce; Ogilvie, Marilyn (27. 7. 2000). The Biographical Dictionary of Women in Science: Pioneering Lives from Ancient Times to the Mid-Twentieth Century. Taylor & Francis. ISBN 9780203801451. 
  2. ^ а б в г „BARBARA LAWRENCE (1909–1997) | Society of Ethnobiology”. ethnobiology.org. Приступљено 17. 10. 2015. 
  3. ^ BACKUS, R. H., BUMPUS, D., LAWRENCE, B., NORRIS, K. S., RAY, C. E., RAY, G. C., TWISS, J. R. and WATKINS, W. A., 1995 William Edward Schevill 1906–1994. Marine mammal science 11 : 416–419
  4. ^ Rolfe, WD Ian. "William Edward Schevill: palaeontologist, librarian, cetacean biologist." Archives of Natural History 39.1 (2012): 162-164. - https://www.euppublishing.com/doi/pdfplus/10.3366/anh.2012.0069
  5. ^ Kaufman, Dawn M.; Kaufman, Donald W.; Kaufman, Glennis A. (1996). „Women in the Early Years of the American Society of Mammalogists (1919-1949)”. Journal of Mammalogy. 77 (3): 642. JSTOR 1382670. doi:10.2307/1382670 Слободан приступ. 
  6. ^ Armstrong, David M.; Johnson, Murray L.; Peterson, Randolph L. (1994). „Other Prominent Members”. Ур.: Birney, Elmer C.; Choate, Jerry R. Seventy-five Years of Mammalogy, 1919-1994. American Society of Mammalogists. стр. 110–120. ISBN 0935868739. 
  7. ^ W. E. Schevill Dies; Authority on Sounds Of Whales Was 88 (New York Times) - https://www.nytimes.com/1994/07/27/obituaries/w-e-schevill-dies-authority-on-sounds-of-whales-was-88.html

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Барбара_Лоренс_(зоологиња)&oldid=26423552”