Баријум-карбонат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Баријум-карбонат
Други називи витерит
Идентификација
PubChem[1][2] 10563
ChemSpider
MeSH Barium+carbonate
СМИЛЕС
InChI
Својства
Молекулска формула BaCO3
Моларна маса 197.336 g/mol
Агрегатно стање бели кристал
Густина 4.2865 g/cm3, основно
Тачка топљења

811 °C

Тачка кључања



Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Баријум-карбонат је неорганско хемијско једињење хемијске формуле BaCO3.

Добијање[уреди]

Јавља се у природи у виду минерала витерита, али се може добити индустријским путем из барита.[3]

Историјат[уреди]

Минерал витерит је назван према Виљему Витериту који је 1784. утврдио да је хемијски различит од баријум-сулфата. Витерит кристалише у орторомбичном кристалном систему.[3]

Својства[уреди]

То је бео прах, који подсећа на креду. Нерастворан је у води, мада се у малој мери раствара у присуству вишка угљен-диоксида. Реагује са киселинама дајући растворљиве баријумове соли[3]:

BaCO3(s) + 2 HCl(aq) → BaCl2(aq) + CO2(g) + H2O(l)

Са сумпорном киселином слабо реагује.[3]

Особина Вредност
Партициони коефицијент[4] (ALogP) -2,0
Растворљивост[5] (logS, log(mol/L)) 1,3
Поларна површина[6] (PSA, Å2) 153,4

Значај[уреди]

Употребљава се за справљање отрова за пацове, керамике и цемента.[3]

Референце[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
  4. Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  5. Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. doi:10.1021/ci000392t. PMID 11749573. 
  6. Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. doi:10.1021/jm000942e. PMID 11020286. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]