Бартолинијева жлезда

С Википедије, слободне енциклопедије
Бартолинијева жлезда
Женски генитални органи
Детаљи
Прекурзорурогенитални синус
Артеријаспољна пудендална артерија[1]
Нервилиоингвинални нерв[1]
Лимфаповршински ингвинални лимфни чворови
Идентификатори
Латинскиglandula vestibularis major
MeSHD001472
TAA09.2.01.016
FMA9598
Анатомска терминологија

Бартолинијеве жлезде су парне алвеоларне жлезде величине грашка[2] које се налазе мало позади у лево и десном од отвора вагине.[3] Они луче слуз за подмазивање вагине и пандан су Кауперовим булбоуретралним жлездама код мушкараца. И, док су Бартолинијеве жлезде смештене у површинској перинеалној врећици код жена, булбоуретралне жлезде код мушкарца налазе се у дубокој перинеалној врећици. Дужина изводног канала бертолинијевих жлазда који се отварају у навикуларној јами, је 1,5 до 2,0 цм .[3]

Канали бертолинијевих жлезда су упарени и отварају се на површини вулве.

Синоними[уреди | уреди извор]

Бартолинијеве жлезде - Бартолинове жлезде - Веће вестибуларне жлезде

Историја[уреди | уреди извор]

Бартолинове жлезде је први пут описао у 17. веку дански анатом Каспар Бартолин Млађи (1655–1738).[4][5] Неки извори своје откриће погрешно приписују његовом деди, теологу и анатому Каспару Бартолинију Старијем (1585–1629).[6]

Ембриологија[уреди | уреди извор]

Бартолинијева анатомија

Током ембрионалног развоја Бартолинијеве жлезде се развијају из урогениталног синуса, који поред Бартолинове жлезде, ствара и доњи део вагине и већину њеног епитела.[7]

Тело сваке Бартолинове жлезде је састављено од муцинозних ацинуса обложених једноставним стубастим епителом. Њихови еферентни канали се састоје од прелазног епитела, који се спаја у сквамозни епител док се отвори отварају у вагину.[7]

Анатомија[уреди | уреди извор]

Бартолинијеве жлезде су јајоликог облика, дужине 1,5 cm и ширине 0,5 cm. Налазе се између вагине и припоја клиториса , који их делимично покрива.  Изводни канал сваке жлезде дугачак је 1,5-2 cm и отвара се бочно до вагиналног отвора, у лабиохименалном жлебу / вагиналном предсобљу ) вулве.[4]

Исхрањује их крвљу спољашња пудендална артерија.[5]

Лимфна дремнажа врши се преко површинске ингвиналне и карличне ганглије.[5]

Инервацију обезбеђује пудендални живац.[5]

Физиологија[уреди | уреди извор]

Бартолинове жлезде луче слуз да би обезбедиле вагинално подмазивање током сексуалног узбуђења.[5][8] Течност која благо влажи лабијални отвор вагине, служи да контакт са овим осетљивим местом на женским гениталијама учини угоднијим.[9]

Течност из Бартхолинијевих жлезда комбинује се са осталим вагиналним секретима као „течност за подмазивање“ у количини од око 6 грама дневно и садржи високе концентрације калијума и ниске концентрације натријума у ​​односу на крвну плазму, и благо је кисела пХ од 4,7.[10]

Клиничка патологија[уреди | уреди извор]

Као и друге жлезде у телу бартхолинијеве жлезде могу да се зачепе и упале што резултира болом.[9] Ово стање је познато као бартолинитис или Бартолинова циста.[11][5] Бартолинова циста због ограничене дренажа може да се зарази и тада формира апсцес.[12]

Аденокарцином жлезде је редак, а бенигни тумори и хиперплазија су још ређи.[13] Карцином жлезде је ретка малигна болест која се јавља код 1% карцинома вулве.[4] На ово можда утиче присуства три различите врсте епителног ткива.[14] Упала Бартолинијевих жлезда може понекад бити слична цистокели.

  • Најчешће болести Бртолинијеве жлезде
  • Упала бартолинијеве жлезде (бартолинитис),[15]

    Упала бартолинијеве жлезде (бартолинитис),[15]

  • Карцином Бартолинијеве жлезде.[16]

    Карцином Бартолинијеве жлезде.[16]

  • Апсцес Бартолинијеве жлезде

    Апсцес Бартолинијеве жлезде

  • Упала Бартолинијевих жлезда може понекад бити слична цистокели

    Упала Бартолинијевих жлезда може понекад бити слична цистокели

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Greater Vestibular (Bartholin) gland”. Stanford. Архивирано из оригинала 2. 6. 2012. г. Приступљено 4. 6. 2018. 
  2. ^ Quaresma, Catarina; Sparzak, Paul B. (2023), Anatomy, Abdomen and Pelvis: Bartholin Gland, StatPearls Publishing, PMID 32491735, Приступљено 2023-05-14 
  3. ^ а б Chakravarti, Sudip (2011). Manual of Obstetrics (3rd изд.). Elsevier. стр. 1—16. ISBN 9788131225561. 
  4. ^ а б в Heller, Debra S.; Bean, Sarah (2014). „Lesions of the Bartholin Gland”. Journal of Lower Genital Tract Disease. 18 (4): 351—357. ISSN 1089-2591. PMID 24914884. doi:10.1097/LGT.0000000000000016. .
  5. ^ а б в г д ђ Lee, M. Y; Dalpiaz, A; Schwamb, R; Miao, Y; Waltzer, W; Khan, A (2015). „Clinical Pathology of Bartholin's Glands: A Review of the Literature”. Current Urology. 8 (1): 22—25. PMID 26195958. S2CID 4947238. doi:10.1159/000365683. .
  6. ^ C. C. Gillispie (ed.): Dictionary of Scientific Biography, New York 1970
  7. ^ а б Heller DS, Bean S. „Lesions of the Bartholin gland: a review”. J Low Genit Tract Dis. 18 (4): 351—7. октобар 2014. .
  8. ^ Chrétien, Francois C.; Berthou, Jean (2007). „Crystallographic investigation of the dried exudate of the major vestibular (Bartholin's) glands in women”. European Journal of Obstetrics & Gynecology and Reproductive Biology. 135 (1): 116—122. PMID 16987591. doi:10.1016/j.ejogrb.2006.06.031. .
  9. ^ а б „Discovery Health :: Bartholin Gland”. 2008-08-04. Архивирано из оригинала 07. 01. 2010. г. Приступљено 2021-03-16. 
  10. ^ Pastor, Zlatko; Chmel, Roman (2018). „Differential diagnostics of female "sexual" fluids: A narrative review”. International Urogynecology Journal. 29 (5): 621—629. PMID 29285596. S2CID 5045626. doi:10.1007/s00192-017-3527-9. .
  11. ^ Lee, Min Y.; Dalpiaz, Amanda; Schwamb, Richard; Miao, Yimei; Waltzer, Wayne; Khan, Ali (2015). „Clinical Pathology of Bartholin's Glands: A Review of the Literature”. Current Urology. 8 (1): 22—25. PMC 4483306 Слободан приступ. PMID 26195958. doi:10.1159/000365683. 
  12. ^ Lee, M. Y.; Dalpiaz, A.; Schwamb, R.; Miao, Y.; Waltzer, W.; Khan, A. (мај 2015). „Clinical Pathology of Bartholin's Glands: A Review of the Literature”. Curr Urol. 8 (1): 22—5. PMC 4483306 Слободан приступ. PMID 26195958. doi:10.1159/000365683. 
  13. ^ Argenta, P.; Bell, K.; Reynolds, C.; Weinstein, R. (1997). „Bartholin's gland hyperplasia in a postmenopausal woman”. Obstetrics & Gynecology. 90 (4): 695—697. PMID 11770602. S2CID 8403143. doi:10.1016/S0029-7844(97)00409-2. .
  14. ^ Heller, Debra S.; Bean, Sarah (2014). „Lesions of the Bartholin Gland”. Journal of Lower Genital Tract Disease. 18 (4): 351—357. PMID 24914884. doi:10.1097/LGT.0000000000000016. 
  15. ^ Omole, F.; Simmons, B. J.; Hacker, Y. (2003). „Management of Bartholin's duct cyst and gland abscess”. American Family Physician. 68 (1): 135—140. PMID 12887119. .
  16. ^ Clinical gynecologic oncology, Phillip Saia, editor. Chapter 8, Invasive Cancer of the Vulva, Jeanne M. Schilder, and Frederick B. Stehman. Pages 219-244. Elsevier/Saunders. 2012. ISBN 978-0-323-07419-3.; Access provided by the University of Pittsburgh.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бартолинијева_жлезда&oldid=26123025”