Басараб I

С Википедије, слободне енциклопедије
Басараб I
Иванко моли за победу у битки код Посаде након пораза у бици код Велбужда
Лични подаци
Датум рођења1310.
Датум смрти1352.
Место смртиКампулунг,
Породица
ПотомствоТеодора Влашка, Никола Александар од Влашке
РодитељиБасар
ДинастијаБасараба от Басар
ПретходникТихомир
НаследникНикола Александар од Влашке

Басараб I Оснивач (рум. Basarab Întemeietorul, такође: Басараб Велики, рум. Basarab cel Mare), у српским изворима познат као Иванко Басараба, био је војвода односно кнез Влашке (око 1310-1352). Први влашки владар.

Његова унука Ана Бесараб је последња царица Србије.

Влада[уреди | уреди извор]

На историјску позорницу је изгледа ступио у време рата између Угарске и православних држава на северу Балканског полуострва. Око 1324. постао је вазал угарског краља Карла I (1308-1342), који га је, међутим, после прозвао „неверним“, јер је, како је сматрао, заузео земље које припадају његовој круни.

Породица Басараб[уреди | уреди извор]

Бугарски бојар Басар je предак династије. Његов је гроб откривен у цркви Светих Четрдесет мученика у Трнову, где је сахрањен свети Сава. Владар управља уз помоћ бојарског савета.[1]

Првобитно име му је било Басарабај, али је оно изгубило наставак -a када је ушло у румунски језик. Куманског је или печенешког порекла, а највероватније значи „отац који влада“. Басар је партицип презента глагола „владати“, чије изведенице су посведочене у старим и савременим кипчачким језицима. Румунски историчар Николаје Јорга сматра да је други део имена, –аба (отац), у ствари почасна титула, која се може наћи у неким куманским именима као нпр.: Тертероба, Арсланапа и Урсоба.

Битке[уреди | уреди извор]

Године 1330. краљ Карло I покренуо је поход на Влашку са циљем да поврати власт над њом. После тродневних борби, Басараб је 12. новембра победио угарске снаге у бици код Посаде, која је обележила крај угарске власти и настанак независне Влашке кнежевине.

Басараб је основао прву влашку владарску династију која је названа по њему — Басараба. Такође, због утицаја ове династије у Молдавији или Богданији, цела источна територија земље је названа Бесарабија.

Од средине 14. века па надаље његово име се јавља у српским, угарским, молдавским и пољским изворима као назив за Влашку, а од 15. века као назив за територију Буџаку између доњих токова река Прута и Дњестра. Назив Бесарабија се почео односити на целу област између Прута и Дњестра (тј. данашње Републике Молдавије).

Референце[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]