Баски
| Euskaldunak | |
|---|---|
 Баскијска застава | |
| Укупна популација | |
| око 3 милиона | |
| Региони са значајном популацијом | |
 Шпанија | 2.359.400[1][2] |
 Француска | 230.200[1] |
 САД | 57.793[3] |
 Канада | 6.965[4] |
| Језици | |
| баскијски, шпански, француски | |
| Религија | |
| Доминира католицизам[5] | |
Баски или Баскијци (баск. euskaldunak, шп. vascos, франц. basques), народ су који живи на западним Пиринејима и обали Бискајског залива. Потомци су древног иберијског племена Васкона.[6] Баска укупно има око 3 милиона, од чега око 2.359.400 у Шпанији (већином у аутономној покрајини Баскији), а око 230.200 у Француској. Говоре баскијским језиком, који није сродан другим језицима. Сваки четврти Баск разуме баскијски језик. Баски су староседеоци Пиринејског полуострва.[7][8][9]
Баскијских заједница има у Средњој и Јужној Америци, где су се преселиле у 18. веку. Основа баскијског етничког идентитета је баскијски језик (баск. euskara). То је једини неиндоевропски језик у западној Европи, а порекло језика није потпуно објашњено.
Претпоставља се да су Баски остатак неиндоевропског народа, који је можда дошао са Кавказа и који се после измешао са досељеним Индоевропљанима. У новије време, лингвистика и етимологија покушавају да пронађу сличности између Баска и кавкаских народа. На пример, Иберија је древни назив и за Иберијско полуострво, али и за територију данашње Грузије. Верује се да је Баскија била климатски повољно уточиште палеолитског човека за време последњег леденог доба.
Највећи баскијски град је Билбао, а остали већи градови су Сан Себастијан (на баскијском Доностија) и Виторија (на баскијском Гастеиз).
Ендоними[уреди | уреди извор]
Баски себе називају Euskaldunak, а у једнини Euskaldun. Реч је настала од речи euskara (баскијски језик) и наставка -dun, што значи онај који има (или онај који говори), тако да термин Euskaldunak значи онај који говори баскијски. Слична реч Euskotar означава становника Баскије без обзира који језик говори.
Језик[уреди | уреди извор]
Баски говоре баскијским језиком који није сродан другим језицима, и сврстан је у језичке изолате. Данас има око 2,3 милиона људи који се служе баскијским језиком. Баски се служе латиницом. Баскијски и етрурски језик су једини језички изолати у Европи.[10]
Према неким мишљењима, баскијски језик је сродан језицима јужног Кавказа (и то нарочито грузинском), док према другим мишљењима, баскијски језик води порекло од старог иберијског језика којим се говорило на подручју Пиринејског полуострва, а верује се да је иберијски језик са подручја северне Африке. Баскијским језиком се служи свега 28,4% Баска у целој Баскији.
Верује се да је сродан грузинском језику јер у оба језика има наставка -дзе у називима места. Такође има неких речи које се исто изговарају, а имају различито значење.
Већина Баска не говори само баскијски, већ говори и језике заступљене у својој околини. Баскијски језик је једини неиндоевропски језик у западној Европи.
Религија[уреди | уреди извор]
Баски су већином католичке вероисповести. Баски су примили хришћанство између 4. и 5. века, па су они били можда били једни од првих Европљана који је прешао на хришћанство. Постоји и мањи број Баска протестаната, који воде порекло од породица које су прешле на протестантизам средином 16. века. У прошлости су поштовали богињу Мари, богињу плодности.
У данашње време око 85% Баска исповеда католицизам, док осталих 15% исповеда остале религије.
Види још[уреди | уреди извор]
- Баскија у Шпанији
- Баскија у Француској
- Баскијски језик
- Теорије о пореклу Баска
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б V. inkesta soziolinguistikoa 2011 [V. Sociolinguistic Survey] (PDF) (на језику: баскијски). Vitoria-Gasteiz: Central Publications Service of the Basque Government. 2013. ISBN 978-84-457-3303-5. Приступљено 2. 11. 2016.
- ^ „INE”. INE. 2013. Архивирано из оригинала на датум 07. 11. 2014. Приступљено 5. 11. 2014.
- ^ „Census 2000: Table 1. First, Second, and Total Responses to the Ancestry Question by Detailed Ancestry Code: 2000” (XLS). U.S. Census Bureau. 22. 1. 2007. Приступљено 2. 11. 2016.
- ^ „Census Profile, 2016 Census - Canada [Country] and Canada [Country]”. 2.statcan.gc.ca. 20. 3. 2018. Приступљено 16. 4. 2018.
- ^ Estadísticas Enseñanzas no Universitarias – Resultados Detallados – Curso 2007–2008, Ministry of Education, educacion.es – Compiled by Fernando Bravo. FP: Formación Profesional (Vocational training).
- ^ Günther, Torsten; et al. (2015). „Ancient genomes link early farmers from Atapuerca in Spain to modern-day Basques” (PDF). Proceedings of the National Academy of Sciences. Proceedings of the National Academy of Sciences. 112 (38): 11917—11922. Bibcode:2015PNAS11211917G Проверите вредност параметра
|bibcode=length (помоћ). PMC 4586848
. PMID 26351665. doi:10.1073/pnas.1509851112. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 02. 10. 2017. Приступљено 2. 11. 2016.
- ^ „Basque”. Britannica Online for Kids. Приступљено 16. 3. 2013.
- ^ „Basque”. Oxford Reference online. Приступљено 3. 11. 2016.
- ^ Totoricaguena 2004, стр. 59
- ^ „Basque sociolinguistics”. Eke.eus. Приступљено 2019-10-21.
Литература[уреди | уреди извор]
- Totoricaguena, Gloria Pilar (2004). Identity, Culture, and Politics in the Basque Diaspora. University of Nevada Press. стр. 59. ISBN 978-0-87417-547-9. Приступљено 3. 11. 2016.
- V. inkesta soziolinguistikoa 2011 [V. Sociolinguistic Survey] (PDF) (на језику: баскијски). Vitoria-Gasteiz: Central Publications Service of the Basque Government. 2013. ISBN 978-84-457-3303-5. Приступљено 2. 11. 2016.
- The Basques, the Catalans and Spain, Daniele Conversi. 2000. ISBN 978-1-85065-268-7..
- The Basque History of the World, Mark Kurlansky. 1999. ISBN 978-0-8027-1349-0..
- The Oldest Europeans, J. F. del Giorgio, A. J. Place. 2006. ISBN 978-980-6898-00-4..
- Ethnologue report for France for population statistics in France.
- Euskal Herria en la Prehistoria, Xabier Peñalver Iribarren. 1996. ISBN 978-84-89077-58-4..
- Gimbutas, Marija, The Living Goddesses (Berkeley: University of California Press, 2001).
- Hadingham, Evan (септембар 1992). „Europe's Mystery People”. World Monitor. 5 (9).
- Hamilton, Carrie (2000). „Re-membering the Basque nationalist family: Daughters, fathers and the reproduction of the radical nationalist community”. Journal of Spanish Cultural Studies. 1 (2): 153—71. doi:10.1080/713683438.
- „Auñamendi Eusko Entziklopedia”. Auñamendi Eusko Entziklopedia. EuskoMedia Fundazioa.
- Campbell, Craig S. (1987). „The Century of the Basques: Their Influence in the Geography of the 1500s”. Lurralde. Ingeba.
- Cavalli-Sforza, Luigi Luca (1. 6. 2000). Genes, Pueblos y Lenguas. Editorial Critica. ISBN 978-84-8432-084-5.
- Cavalli-Sforza, Luigi Luca. „European Genetic Variation”. Online maps. Архивирано из оригинала на датум 5. 12. 2006.
- Collins, Roger (1990). The Basques (2nd изд.). Oxford, UK: Basil Blackwell. ISBN 0631175652.
- Douglass, William A.; Douglass, Bilbao, J. (2005). Amerikanuak: Basques in the New World. Reno, NV: University of Nevada Press. ISBN 0-87417-625-5.
- Esparza Zabalegi, Jose Mari (2012). Euskal Herria Kartografian eta Testigantza Historikoetan. Euskal Editorea SL. ISBN 978-84-936037-9-3.
- Jimeno Jurio, Jose Maria (1995). Historia de Pamplona y de sus Lenguas. Tafalla: Txalaparta. ISBN 84-8136-017-1.
- Kamen, Henry (2001). Philip V of Spain: The King who Reigned Twice. Yale University Press. ISBN 0-30008-718-7.
- Kurlansky, Mark (11. 3. 2011). Basque History Of The World. Knopf Canada. ISBN 978-0-307-36978-9.
- Larrea, Juan José. Bonnassie, Pierre (1998). La Navarre du IVe au XIIe siècle: peuplement et société. De Boeck Université.
- Lewis, Archibald R. (1965). The Development of Southern French and Catalan Society, 718–1050. Austin: University of Texas Press.
- López-Morell, Migule Á. (2015). Rothschild; Una historia de poder e influencia en España. Madrid: MARCIAL PONS, EDICIONES DE HISTORIA, S.A. ISBN 978-84-15963-59-2.
- Oroz Arizcuren, Francisco J. (1990). "Miscelania Hispánica", Pueblos, lengua y escrituras en la Hispania prerromana. Salamanca (Spain): Salamanca UP.
- Paul Preston (2013). The Spanish Holocaust: Inquisition and Extermination in Twentieth-Century Spain. London, UK: HarperCollins. ISBN 978-0-00-638695-7.
- Portilla, Micaela (1991). Una Ruta Europea; Por Álava, a Compostela; Del Paso de San Adrián, al Ebro. Vitoria: Diputación Foral de Álava / Arabako Foru Aldundia. ISBN 84-7821-066-0.
- Sorauren, Mikel (1998). Historia de Navarre, el Estado Vasco (2nd изд.). ISBN 84-7681-299-X.
- Urzainqui, T. Olaizola, J.M. (1998). La Navarra Marítima, ISBN 84-7681-293-0
- Urzainqui, Tomas; Esarte, Pello; García Manzanal, Alberto; Sagredo, Iñaki; Sagredo, Iñaki; Sagredo, Iñaki; Del Castillo, Eneko; Monjo, Emilio; Ruiz de Pablos, Francisco; Guerra Viscarret, Pello; Lartiga, Halip; Lavin, Josu; Ercilla, Manuel (2013). La Conquista de Navarra y la Reforma Europea. Pamplona-Iruña: Pamiela. ISBN 978-84-7681-803-9.
- Watson, Cameron (2003). Modern Basque History: Eighteenth Century to the Present. University of Nevada, Center for Basque Studies. ISBN 1-877802-16-6.
- Collins, Roger. "The Basques in Aquitaine and Navarre: Problems of Frontier Government". War and Society in the Middle Ages: Essays in Honour of J. O. Prestwich. J. Gillingham and J. C. Holt, ed. Cambridge: Boydell Press, 1984. Reprinted in Law, Culture and Regionalism in Early Medieval Spain. Variorum, 1992. ISBN 0-86078-308-1.
- Braudel, Fernand, The Perspective of the World, 1984
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Баски на Викимедијиној остави. |
- Basque Autonomous Government
- 8 Probintziak. Non profit association working with the basques in the world
- Oroitzapenak Voices From Basque America, University of Nevada, Reno, Special Collections.
- Basque Digital Collection, University of Nevada, Reno Special Collections
- Sheepherders of Northern Nevada, University of Nevada, Reno, Special Collections
- Basque Posters, University of Nevada, Reno, Special Collections
- Voices from Basque America University of Nevada, Reno Libraries
| Регионалне етничне групе | |
|---|---|
| Остали | |
