Бастион

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
мини

Бастион је петоугаоно истурено утврђење у склопу бедема тврђаве, ради бочног обезбеђења тврђаве и са кога се од непријатеља ватром бране други дијелови бедема.[1] Уводи се умјесто ронделе да би се избјегао нетучен простор пред њом.

Први бастиони се подижу у 15. вијеку. Све тврђаве се отада граде с њима, и систем утврђивања бастионима (бастионски систем) остаје прихваћен све до краја 19. вијека.

мини

Главни дијелови бастиона су: фаса - чеони бедем (два) и фланка - бочни бедем (два). Гркљан је задња страна бастиона према тврђави, тјеме (теме, још и сајан) је најистуренији дио бастиона. Тачка споја фасе и фланке је раме бастиона. Простор бедема између два сусједна бастиона се зове куртина. Два полубастиона спојена куртином чине бастионски фронт.

Понекад су грађени и бастиони одвојени од тврђаве - такозвани деташовани (одвојени) бастиони.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Несторовић 1952, стр. 499–504.

Литература[уреди]

  • Несторовић, Богдан Н. (1952). Архитектура Старог века (Архитектура). Београд, Србија, Југославија: Научна књига. 
  • Војна енциклопедија, Београд, 1970., књига прва, pp. 502.

Спољашње везе[уреди]