Батецки
Батецки Батецкий | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Северозападни |
Област | Новгородска област |
Рејон | Батечки рејон |
Основан | први помен током XVI века |
Стара имена | Селцо у Ниши |
Становништво | |
Становништво | |
— 2014. | 2.117 |
Географске карактеристике | |
Координате | 58° 38′ С; 30° 19′ И / 58.64° С; 30.31° И |
Временска зона | UTC+3 |
Остали подаци | |
Поштански број | 175000 |
Позивни број | +7 81661 |
Регистарска ознака | 53 |
ОКАТО код | 49 203 802 |
ОКТМО код | 49 603 402 101 |
Веб-сајт | |
batetsky.ru/ |
Батецки (рус. Бате́цкий) насељено је место руралног типа на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у северозападном делу Новгородске области и административно припада Батечком рејону чији је уједно и административни центар. Седиште је и истоимене сеоске општине.
Према проценама националне статистичке службе за 2014. у селу је живело 2.117 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Село се налази у северозападном делу Новгородске области, на подручју Прииљмењске низије, на око 65 километара северозападно од административног центра области Великог Новгрода, односно на око 140 километара југоисточно од Санкт Петербурга. Кроз село протиче река Удрајка, десна притока реке Луге и део басена Балтичког мора.
Историја
[уреди | уреди извор]Иако је извесно да је недалеко од данашњег насеља још током XVI века постојало мање село, савремено насеље развило се око железничке станице (основане 1892) која је опслуживала пругу на линији Санкт Петербург—Витепск. По оближњем селу новооснована станица је и добила име Батетска. Године 1916. кроз насеље пролази још један крак железнице која је повезивала Велики Новгород са Лугом, чиме је сам значај насеља као саобраћајног чворишта порастао.
Године 1927. Батецки постаје административним седиштем истоименог рејона.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 2.258 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2014. село је имало 2.117 становника.[1]
1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
---|---|---|---|---|---|---|---|
--- | 1,347 | 1,976 | 2,239 | 2,473[2] | 2,275[3] | 2,258[4] | 2,117 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (27. април 2020)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]