Батосек

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Батосек
мађ. Bátaszék
Bátaszék - Temple.jpg
Средиште Батосека са римокатоличко црквом
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионЈужна прекодунавска регија
ЖупанијаТолна
Становништво
Становништво
 — 2010.6.380
 — густина100,41 ст./km2
Географске карактеристике
Координате46°11′33″ СГШ; 18°43′21″ ИГД / 46.19248° СГШ; 18.72258° ИГД / 46.19248; 18.72258Координате: 46°11′33″ СГШ; 18°43′21″ ИГД / 46.19248° СГШ; 18.72258° ИГД / 46.19248; 18.72258
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина63,54 км2
Батосек на мапи Мађарске
Батосек
Батосек
Батосек на мапи Мађарске
Поштански број7140
Позивни број74
Веб-сајт
www.bataszek.hu

Батосек [1] (мађ. Bátaszék) је град у Мађарској, у јужном делу државе. Град управо припада Сексардском срезу жупаније Толна, са седиштем у Сексарду.

Географија[уреди]

Град Батосек се налази у јужном делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен око 175 километара јужно. Од најближег већег града Сексарда град је удаљен 18 километара јужно.

Град се налази у средишњем делу Панонске низије, у источној подгорини острвске планине Мечек. Дунав протиче 5 километара источно од насеља. Надморска висина места је око 90 m.

Историја[уреди]

Године 1853. у Батосеку се одржава вашар трипут годишње: 29.06.-01.07., 8. септембра и 28. новембра.[2] Априла 1862. био је трећи пут у току тог месеца пожар. Последњи пут је изгорело 44 куће у Батосеку.[3]

Срби у Батосеку[уреди]

Срби се срећу у месту од Велике сеобе 1690. године. Они су увек били у малом броју и удаљени од остатка српског народа у Угарској, па већ крајем 19. века они постају ретки у овим крајевима.[4]

У варошици "Батосјеку" је 1731. године забележено 17 српских православних домова. Број православних становника је 1796. године износио 316. Век касније, 1890. године избројано их је мање, тачније 262 душе.[5]

Претплатник једне српске књиге био је 1822. године поп Михаил Маџаревић парох батосечки и намесник Мохачко-пољски.

Према проф. Гаврилу Витковићу број становника Срба у "Батосјеку" износио је 1847. године 242, а две деценије касније 1867. године ту је живело 297 православаца Срба.[6] По државном попису из 1865. године у општинама Батосеку, Алшо Нани (Доњој Нани) и Вардуму има 516 православних Срба, и то је парохија шесте најниже платежне класе.[7] Године 1885. Батосјек је са парохијским филијалама Доњом Наноном и Варадоном у Мохачком изборном срезу, за црквено-народни сабор. У Батосјеку је тада 242 душе, а у филијалама 209.[8]

Српска православна црква у месту је грађена у време царице Марије Терезије 1775., а посвећена је празнику Петровдану тј. Св. апостолима Петру и Павлу. Храм је обновљен 1904. године. Православно парохијско звање је основано 1777. године, од када се воде и црквене матрикуле.[9]

Родио се 1822. године у Батосеку Јеремија Мађаревић "изабрани владика будимски", од оца Романа тамошњег пароха. Владика Јеремија је претходно деценијама био парох и "душепопечитељ" у више парохија, све док није децембра 1895. године постао епископ своје епархије. Као мирски свештеник он је био жењен, и пред посвећење био је окружни прота и парох Будимски. Владика је био тада удовац, са двоје деце од којих је син др Младен Мађаревић био "варошки физик будимпештански" тј. лекар.[10] Владика Мађаревић је умро, после непуних годину дана седења на епископском трону, 1896. године.

Стручну Максимовићеву књигу о пчеластву, набавили су 1810. године поп Павел Завишић парох и Михаил Мажаревић учитељ батосечки. Српску књигу забавног карактера узели су да читају Срби из Батосека 1829. године. Били су то: Роман Маџаревић парох, Никола Волкашиновић учитељ, Станоје Милошевић локални школски директор и Георгиј Кадић ученик.[11] Берићеву књигу о животу Исуса Христа набавили су неки читаоци из Батосека 1831. године. Били су то: Станоје Милошевић локални школски директор, Ефтимије Калић чизмар, Јован Стојковић ћурчија, Јефтимије Тодић земљеделац и скупљач претплате Никола Волкашановић учитељ.[12] Мађарско-српску граматику узели су 1833. године у Батосеку: Григорије Николић месни школски директор и учитељ Николај Волкашиновић (Вукашиновић) за своје синове Василија и Серафима.[13]

У Батосеку је осамдесетих година 19. века владало велико неповерење између мештана Срба и Мађара. Дешавали су се 1883. године бројни инциденти, пропраћени са лакшим и тежим повредама, током групних оружаних напада и туча.[14]

Умро је 1899. године батосечки парох поп Василије Мостовић, рођен 1825. године. Спадао је у најобразованије свештенике у околини, јер је поред обавезне спреме, у Кечкемету завршио и "филозофију", а то је урадио још једино његов савременик парох из Помаза, Давид Бољарић. Поп Васа је мењао парохију док се није усталио у месту, где је живећи и радећи "пиштао од сиротиње као црв под кором".[15] Поп Светозар Бољарић је 1906-1907. године администратор парохије у Батосеку. Поклонили су почетком 1906. године супружници Михајло Мађаревић земљеделац и његова супруга Милка, једно "свештеничко одјејаније" (одело) у вредности од 160 к. Јавно су им се захвалили учитељ Нестор и попа Бољарић.[16]

Батосек је 1905. године велика општина у Сексардском срезу, Толњанске жупаније. Ту живи 7521 становник у 1456 домова, а Немци доминирају. Срба има мало; њих 202 православне душе (или 3%) са 42 куће. Од српских јавних здања помињу се православна црква и народна школа. Батосек је тада имао само пошту.

Почетком 20. века у Батосеку је српска црквена општина, скупштина је редовна под председништвом Мите Јанковића. Постоји српско православно гробље. Православна парохија је четврте класе, има парохијски дом и парохијску сесију од 26 кј. земље. Парох је поп Панта Хорват родом из Фехерцеглака, и ту је већ 13 година.

Учитељ у Батосеку 1823-1839. године био је Вукашин Павловић. Он је "чувен" по томе што је радио као српски народни учитељ чак 64 године, и то је најдужи радни стаж забележен у нашој просвети. Уча је 1887. године као исцрпљени старац од 82 године, молио црквено-школске власти за припомоћ. Са својом мизерном пензијом, издржавао је децу својих покојних синова, такође учитеља. Добио је некакво (додатно) доживотно издржавање, са 80 ф. годишње.[17] Завршио је Сомборску препарандију 1866. године са довољним успехом Илија Савић из Батосека. Децембра 1883. године Српска вероисповедна школа у Батосеку је за дивно чудо добила на дар од угарске државе (надлежног министарства) - сва школска учила.[18] Батосечки учитељ Александар Богосављевић је децембра 1883. године отишао из села, у Банат. Тражио се 1890. године огласом учитељ у Батосеку, којем је нуђен као основни приход онај од "14 јутара ораће земље на две дужи, дате на уживање, које је далеко од вароши". Понуђена годишња плата српском учитељу у месној школи износила је 1897. године 72 ф. у готовини, депутат у вредности 50 ф. и епархијска дотација од 60 ф.[19] Изабран је за учитеља тада П. Срећковић. Међутим, већ у лето наредне 1898. године, опет је тражен учитељ у српској вероисповедној школи. Отворен је 1902. године стечај за упражњено "учитељско-певческо место" у Батосеку. Као привремен ступио је 1899. године на батосечку школску катедру учитељ Симеон Ластић. Од учитеља се тражило да поји у храму и децу обучава црквеном певању, са основном платом од 360 ф. (300 ф. за основну а 60 ф. за недељну школу) са додацима. За појање добија по 2 ф. од "парохијалних глава" (домаћина) којих је тада у парохији Батосек - 55.[20] Сличан конкурс за новог учитеља је објављен и 1905. године. Школски управитељ је 1905. године, мештанин Матија Бојанин, а старатељ Лука Јанковић. Српска народна школа има једно здање грађено 1900. године. Бранко Парабак је извесно време био учитељ у месту. Учитељ је Цветко Кнежевић, родом из Српске Кањиже, тек је дошао и привремено намештен. Учитељица је Марија Михајловић родом из Новог Сада, служи више од три године. Редовну наставу је пратило 81 дете, а у недељну школу ишло 42 ученика старијег узраста.[21] Нови учитељ 1907. године је Нестор Божин. Приликом исељавања Срба из новоосноване Мађарске у матицу после Првог светског рата из села се иселило око 200 душа.

Срби у Батосеку су се 1922. године пријавили за опцију, ради пресељења у Краљевину СХС. Било их је 62 породице са 118 чланова. По другом списку из те године било је 64 породице са 110 чланова.

Српска православна црква у Батосеку срушена је 1958. године.[22] По мишљењу старих мештана српска црква је срушена касније - 1967. године.[23]

Референце[уреди]

  1. ^ www.poreklo.rs/2014/04/14/optiranje-iseljavanje-srba-u-madjarskoj-1920-1931
  2. ^ "Војвођанин", календар Беч 1853. године
  3. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1862. године
  4. ^ Оптирање и исељавање Срба у Мађарској 1920-1931. - Порекло
  5. ^ "Српски сион", Карловци 1895. године
  6. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године
  7. ^ "Српски летопис", Будим 1866. године
  8. ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
  9. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
  10. ^ "Српски сион", Карловци 1896. године
  11. ^ "Приповједачице на увесеније и забаву србскога народа", Будим 1829. године
  12. ^ Јован Берић: "Житије Господа нашег Исуса Христа", Будим 1831. године
  13. ^ Емерико Салај: "Мађарско-сербска граматика", Будим 1833. године
  14. ^ "Застава", Нови Сад 1883. године
  15. ^ "Српски сион", Карловци 1899. године
  16. ^ "Српски сион", Карловци 1906. године
  17. ^ "Школски лист", Сомбор 1887. године
  18. ^ "Школски лист", Сомбор 1883. године
  19. ^ "Српски сион", Карловци 1897. године
  20. ^ "Српски сион", Карловци 1902. године
  21. ^ Мата Косовац, наведено дело
  22. ^ "Нин", специјални додатак Динка Давидова, Београд 1990. године
  23. ^ "Српске недељне новине", Будимпешта 2017.

Становништво[уреди]

Демографија


Према подацима из 2013. године Батосек је имао 6.380 становника. Последњих година број становника опада.[1]

Претежно становништво у насељу чине Мађари римокатоличке вероисповести. Срба у насељу више нема, а српска православна црква је срушена.[2]

Галерија[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]