Баумкухен

С Википедије, слободне енциклопедије
Баумкухен (Baumkuchen)
Baumkuchen,dresden,Deutschland.JPG
Једна кришка баумкухена
Врста јелаПециво
Регије или држава Немачка
Главни састојципутер, јаја, шећер, ванилија, со и брашно
ВаријацијеБаумкухеншпицен, Шихторта
  Медија: Баумкухен (Baumkuchen)
Карактеристични слојеви теста разних боја на пресеку колача личе на годове пресеченог стабла дрвета
Ред испред пекаре у којој се продаје баумкухен, у време уједињења две немачке (Источна Немачка, 1990)

Баумкухен (нем. Baumkuchen) је колач од лиснатог теста печеног на ражњу (енгл. spit cake), пореклом из Немачке. Посластица се врло брзо порошила и постала традиционално пециво у многим европским земљама, а такође је популаран десерт и у Јапану. Због карактеристичних прстенова који се виде када се исече на кришке, који подсећају на годове дрвета, дају овом колач је добио немачко име Баумкухен, што у преводу дословно значи "колач од дрвета" или "дрвени колач".[1][2]

Историја[уреди | уреди извор]

Када је и где овај колач настао није прецизно утврђено. У Баварској тврде да је настао баш тамо, најкасније у 19. веку,[3] Док други извори тврде да је настао као варијација мађарског свадбеног колача, односно најстаријег мађарског пецива куртош колача (мађ. kürtőskalács, познат у Србији и као димњак-колач). Рецепт за баумкухен појављује се у првом кувару за професионалне куваре Ein new Kochbuch (дословно преведено Нова куварска књига), коју је 1581. године објавио кувар кнеза-изборника у Мајнцу, Маркс Румполт (Marx Rumpolt).[4] Он је претходно радио као кувар у Мађарској и Бохемији.[5] Забележено је да је 1682. један сеоски лекар у Франкфурту на Одри припремио сличан десерт.

Верује се да је сличан колач био познат у Старој Грчкој и Риму, а да су овај начин прављења колача - окретањем на штапу изнад отворене ватре на територију данашње Немачке и околних земаља донеле римски освајачи.[2][6]

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Демонстрација печења баумкухена у Немачкој, у конкретном случају са преливом од чоколаде
У Француској се сличан колач назива Gâteau à la broche (колач са ражња)
У Пољској се на сличан начин припрема традиционални колач секач (sękacz)
Литвански шакотис на ражњу

Израда овог слаткиша је прилично захтевна, па је самим тим и прилично скуп. Прави на ражњу, равномерним наношењем танких слојева теста na шипку ражња, која се затим ротира изнад извора топлоте, традиционално изнад отворене ватре. Током наношења теста сваки слој се остави да се осуши пре него што се нанесе следећи.[7] Када се колач скине са шипке и исече на кришке, сваки слој теста је упадљиво раздвојен од следећег златастом линијом, што подсећа на годове на пресеку стабла. Типични баумкухен састоји се од 15 до 20 слојева теста.[6] Познати су мајстори кувари који припремају ову посластицу са 25 слојева, а која, пре него што се исече, тежи преко 100 килограма. Зависно од дужине шипке на ражњу, баумкухен може бити висок, односно дугачак три до четири метра.[3]

Састојци[уреди | уреди извор]

Основни састојци од којих се прави баумкухен су путер, јаја, шећер, ванилија, со и брашно. Прашак за пециво не сматра се традиционалним састојком. Однос брашна, путера и јаја је обично 1: 1: 2, односно 100 грама брашна, 100 грама путера и 200 грама јаја (3-4 јајета, зависи од величине[8]). Рецепт се може мењати додавањем других састојака, као што су млевени ораси, мед, марципан, нугат и рум или бренди, у тесто или у фил.[2] Готов баумкухен може се прелити шећерном или чоколадном глазуром. Према неким рецептима, печен и охлађен баумкухен прво се премаже мармеладом или џемом, а потом прелива чоколадом.

Нутритивне вредности[уреди | уреди извор]

једна кришка - око 133 г
Енергетска вредност 427 cal
Масти 23 г
Холестерол 278 мг
Со 0.8 г
Калијум 110 мг
Угљени хидрати 45 г
Протеини 9.7 г[9]

Варијације[уреди | уреди извор]

Баумкухеншпицен[уреди | уреди извор]

Пекара у којој се продаје баумкухен у Залцведел

Баумкухеншпицен, (дословно "врхови за торту од дрвета", су мали комади баумкухена који се добијају када се кришке колача исеку на мање комаде. Ови комади су обично преливени чоколадом и продају се појединачно.

Шихторта[уреди | уреди извор]

Једноставнија, хоризонтално слојевита је верзија у облику торте - шихторта (schichttorte). Пече се на хоризонталној подлози, што резултира хоризонталним слојевима уместо кружних. Обликом више подсећа на торту и може се пећи у обичној рерни, док традиционална верзија захтева специјалну опрему која најчешће није доступна у просечном домаћинству. У поређењу са традиционалним обликом, пресек шихторте мање подсећа на годове дрвета.

У Јапану[уреди | уреди извор]

Баумкухен у Јапану

Баумкухен је једно од најпопуларнијих пецива и у Јапану, где се назива bāmukūhen (јап. バームクーヘン). Представља популарни поклон за сватове, због свог облика који подсећа на бурму.[10]

У Јапан га је први увео Немац Карл Јозеф Вилхелм Јухаим (Karl Joseph Wilhelm Juchheim). Он и његова жена су боравили у кинеском граду Ћингдао, за време опсаде овог града од стране Британаца и Јапанаца, током Првог светског рата. Брачни пар је интернирани на Окинаву.[11] Јухаим је почео да прави и продаје традиционалну посластицу на Немачкој изложби у Хирошими 1919. После рата, одлучио је да остане у Јапану. Популарност коју је ова посластица стекла омогућила му је да се пресели у Јокохаму и отвори пекару, али је она срушена у великом Канто земљотресу 1923. године. Због тога је морао да се пресели у Кобе, где је остао до смрти, непосредно пред крај Другог светског рата. Неколико година касније, његова супруга вратила се да помогне јапанској компанији да отвори ланац пекара под именом Јухаим, што је додатно помогло ширењу популарности баумкухена у Јапану.

Друге регионалне варијације[уреди | уреди извор]

Варијанте пецива припреманог на ражњу у различитим земљама Европе
  • У Аустрији је ова посластица позната као познати као Prügelkrapfen
  • У Луксембургу се, под називом Baamkuch као традиционално јело служи у посебним приликама, попут венчања, крштења итд.
  • У Француској се може наћи као Gâteau à la broche
  • У Словачкој је слично пециво познато као Skalický trdelník и заштићено је Ознаком географског порекла, регистрованом од стране ЕУ
  • У Чешкој је сличан колач популаран под именом Trdelnik
  • У Пољској је слична посластица позната као Sękacz
  • У Литванији се такође припрема слично пециво, познато под именом - Šakotis, Raguolis или Bankuchenas и такође се припрема на ражњу, обично изнад отвореног пламена
  • У Шведској је слична посластица, позната као - Spettekaka, такође заштићена Ознаком географског порекла, регистрованом од стране ЕУ
  • У Мађарској је познато једно од најстаријих мађарских пецива - куртош колач (kürtőskalács). Последњих година у Србији се може наћи под називом димњак-колач, најчешће на вашарима
  • У Турској се такође спрема слично пециво, печено на ражњу и зове се Makara tatlısı
  • У Индонезији се припрема пециво под називом Spekkoek, kue lapis legit или spekuk. У тај део света је стигао током колонијалних времена, најпре у Холандску Индију
  • У Србији је посластица слична овој позната као шам ролне. разлика је у методу прављења теста, који је доста поједностављен, али ни резултат није истоветан баумкухену

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Sheraton, Mimi (23. 11. 2009). „Spit Cake”. The New Yorker. Приступљено 9. 2. 2015. 
  2. ^ а б в Stanley Cauvain and Linda Young (2001). Baking problems solved. Woodhead Pub Ltd, p. 261. ISBN 0849312213.
  3. ^ а б Mimi Sheraton (November 23, 2009) How to bake spit cake. The New Yorker. Retrieved on 2013-02-04.
  4. ^ Alan Davidson and Tom Jaine (2006). The Oxford companion to food. Oxford University Press, USA, 2006. p. 805 ISBN 0192806815.
  5. ^ Rumpolt, Marx (1581). Ein new Kochbuch. Frankfurt. ISBN 3-487-08112-1. 
  6. ^ а б Baumkuchen (Pyramid cake). corsoela.de
  7. ^ Baumkuchen – the King of Cakes!. Germanculture.com.ua (2007-11-28). Retrieved on 2013-02-04.
  8. ^ „Znate li koliko teži kokošje jaje?”. Punto marinero. 23. 4. 2019. Приступљено 30. 3. 2021. 
  9. ^ „Baumkuchen”. nutritionix. Приступљено 30. 3. 2021. 
  10. ^ Anja Hankel (новембар 2009). „Loanwords in Japanese” (PDF). Awa Life. TOPIA. 232: 6. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2011-07-22. 
  11. ^ Origins of baumkuchen, cheap onsen trips and this week’s CM: Final Fantasy XIII | The Japan Times Online. Search.japantimes.co.jp (January 10, 2010). Retrieved on 2013-02-04.