Пређи на садржај

Бахилид

С Википедије, слободне енциклопедије

Бахилид (ст.грч. Βακχυλίδης, живео у 5 веку п.н.е) био је лирски песник старе Грчке. Каснији сународници су га ставили на канонску листу девет лирских песника. Ту је увршћен и његов стриц Симонид са Кеја. Елеганција и рафиниран стил Бахилидове лирике били су предмет проучавања у школама бар од времена теоретичара књижевности Лонгина (De Sublimitate 33,5).[1] Неки критичари су сматрали да ове одлике представљају само спољни шарм, без суштинског значаја.[2] Његова каријера се поклопила са добом у коме је поезија постала више драмска, као што сведоче дела Есхила и Софокла, тако да је он један од последњих песника који је стварао у традицији чисте лирске поезије.[3] Главне особине Бахилидове лирике су јасноћа израза и једноставност мисли,[4] по чему је она изузетно погодна као увод у изучавање грчке лирске поезије и сложенијих Пиндарових стихова.[5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Wind, Robert (1972). „Myth and History in Bacchylides Ode 18”. Hermes. 100 (4): 511. JSTOR 4475767. 
  2. ^ Burnett, стр. 3
  3. ^ Jebb, стр. 27
  4. ^ Campbell, стр. 415
  5. ^ Jebb, Intro. vi

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]