Пређи на садржај

Бацање диска

С Википедије, слободне енциклопедије
Статуа бацача диска у Ботаничком врту у Копенхагену.
Први олимпијски победник Роберт Гарет.

Бацање диска је атлетска дисциплина с ротационим кретањима којим бацач настоји бацити справу што даље. Бацање диска развија снагу, брзину окретности и прецизност кретања на бацалишту те се и данас употребљава као средство за развијање способности код деце и омладине. Бацање диска је древни спорт, као што показује Миронова статуа Дискобол из петог века пре нове ере.[1][2] Иако није део садашњег петобоја,[3] био је једна од дисциплина старогрчког петобоја,[4][5] који се може датирати најмање од 708. п. н. е.[6] Бацање диска је дисциплина модерног десетобоја.[7][8]

Историја

[уреди | уреди извор]

Диск помиње Хомер у стиху „колут је тај Етион бацио јаки“ (Илијада XXIII, 827). Бацање диска као дисциплина било је саставни део пентатлона — петобоја.[9] Вајар Мирон (средина 5. века п. н. е.) исклесао је статуу бацача диска у фази замаха, једно од ремек дела античке уметности. Ископине у Олимпији потврдиле су да су Грци правили дискове од камена, дрвета, гвожђа и бронзе.[10]

Диск је био тежак ос1,245 до 5,707 kg, 16,5 до 34 cm. Бацао се са одређеног каменог постоља, тзв. балбиса површине 80 х 70 cm, што доказује да Грци нису познавали технику окрета пре избачаја.

На првим Олимпијским играма 1896. у Атини диск се бацао грчким стилом (без окрета).[11] Прво место освојио је тада Роберт Гарет резултатом 29,15 м. Након IV Олимпијских игара, 1910. године одређено је да пречник круга из којег се баца диск буде 2,5 метара. Швеђанин Седерсен и Чех Ф. Јанда-Сук први су почели да бацају диск из окрета, и то из круга пречника 2,135 метара.[12] Једно време диск се бацао из круга 2,70 метара.

Од 1902. најбоље резултате имали су Мартин Шеридан (САД), Адолфо Конселини (Италија), Џеј Силвестер и Ал Ертер из САД, Лудвик Данек (Чехословачка, Рики Брух (Шведска), Ларс Ридл (Немачка), и др. Први бацач који је пребацио 50 метара био је Ерик Кренц (САД), који је у Пало Алту 17. маја 1930. бацио 51,03 м. Први бацач који је пребацио 60 метара био је Џеј Силвестер (САД), који је у Франкфурту 11. августа 1961. бацио 60,56 м. Први бацач који је пребацио 70 метара био је Мак Вилкинс (САД), који је 1. маја 1976. у Сан Хозеу бацио 70,24 м.

Први незванични рекорд за жене поставила је 1923. М. Тенборе (Француска) резултатом 27,39 м. Први званични рекорд поставила је Гизела Мауермајер (Немачка) 48,31. Прва бацачица која је пребацила 50 метара била је Нина Думбадзе (СССР), која је бацила 50,51 м у Москви, 29. августа 1946.[13] Прва бацачица која је пребацила 60 метара била је Лизел Вестерман (СРН), која је у Сао Паулу 5. новембра 1967. бацила 61,26 м. Прва бацачица која је пребацила 70 метара била је Фаина Мелник (СССР), која је 20. августа 1975. у Цириху бацила 70,20 м.

У Југославији се резултати бележе од 1919. године. Тада је Ђуро Гашпар, бацајући диск десном и левом руком, постигао збирну даљину од 54,2875 м (29,5375 + 24,75), a 1920. поставио је рекорд бацајући једном руком 31,39 м. Први признати рекорд Југославије за жене поставила је Марица Цимперман из Мурске Соботе са резултатом 20,87 м.

Правила такмичења

[уреди | уреди извор]
Техника бацања диска

Диск се баца из круга пречника 2,50 м чији је обруч од гвожђа или челика. Сваки такмичар има право на три покушаја, осморица (на мањим такмичењима шесторица) имају право на још три покушаја. Ниједан такмичар нема право на додатне покушаје, ако у прва три покушаја немају нема барем један успели покушај. Најбољи хитац сваког такмичара је и његов најбољи резултат. При бацању, такмичару је дозвољено да дотакне само унутрашњи део обруча (граничника). Такмичар може да напусти круг кроз његов задњи део тј. иза линије која обележава његову средину, и то тек онда када диск заврши свој лет, тј. додирне тло. Хитац се мери од најближег отиска, насталог при паду диска на тло, до унутрашњег руба круга. Диск за сениоре тежак је 2 kg, за јуниоре до 20 година старости тежак је 1,75 kg, за млађе јуниоре узрасто до 18 година тежак је 1,5 kg, а за пионире (узраст до 16 година старости) тежак је 1 kg. Сениорке, јуниорке и млађе јуниорке бацају диск тежине 1 килограм.

Диск тежине 2 кг који бацају сениори.
Уздужни приказ спољашности диска.
Уздужни приказ унутрашњости диска.

Специјалне вежбе у тренингу бацача диска

[уреди | уреди извор]
  1. Из раскорачног усправног става, сукања трупом са бучицама у леву и десну страну.
  2. Из раскорачног усправног става, са оптерећењем на плећима, сукање* трупа у леву и десну страну.
  3. Бацање диска у вис преко кажипрста, при чему справа добија ротационо кретање у правцу кретања казаљке на сату.
  4. Из раскорачног става, имитациони покрети бацања диска.
  5. Бацање олакшане справе у циљу усавршавања специјалне брзине покрета у фази завршног напрезања.
  6. Бацање стандардне справе у циљу усвајања прецизности покрета у фази престизавања справе.
  7. Дизање лакших тегова из лежања, седа, чучња и нешто тежих из стојећег става једном и обема рукама.

*сукање или повијање: приликом извођења ни један део тела се не помера изразито ван равнотежног положаја.

Светски рекорди

[уреди | уреди извор]

Први светски рекорд у бацању диска ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација) је признала 1912. године. Актуелни светски рекорд код мушкараца је 75,56 метара, а постигао га је Миколас Алекна из Литваније у Рамони 13. априла 2025. године. Код жена рекорд држи Габријела Рајнш из Источне Немачке са 76,80, а постигнут је у Нојбранденбургу, 9. јула 1988. године.

Контроверзе око светских рекорда

[уреди | уреди извор]

Необично велики број врхунских резултата постигнутих на терену у Рамони изазвао је расправу о утицају специфичних струјања ветра који стимулативно делују на резултате у бацању диска. Поједини тренери и коментатори су предложили да се такви резултати статистички посматрају одвојено, док је истовремено истакнуто да је утицај ветра на дужину бацања диска тешко прецизно измерити.[14]

У време Хладног рата, изузетно је велика била доминација атлетичарки из Источне Немачке, поготово у бацачким дисциплинама. Бројна истраживања упућују на систематско допинговање подржано од стране државе.[15][16] Светски рекорд Габријеле Рајнш је данас оспораван, зато што осамдесетих година 20. века нису вршене темељите антидопинг контроле какве се данас примењују.[17][18][19][20]

Листа 25 најбољих резултата у бацању диска за мушкарце

[уреди | уреди извор]

(Напомена: неки атлетичари су по неколико пута бацали диск у приказаном распону даљина. Приказан је само најбољи резултат сваког атлетичара. Ажурирано пре 17 дана)[21]

Ранг Дужина Атлетичар Датум рођења Националност Место Датум
1. 75,56 Миколас Алекна 28. септембар 2002.  Литванија Рамона, САД 13. април 2025.
2. 74,78 Метју Дени 2. јун 1996.  Аустралија Рамона, САД 13. април 2025.
3. 74,08 Јирген Шулт 11. мај 1960.  Источна Немачка Нојбранденбург, НДР 6. јун 1986.
4. 74,00 Стивен Рихтер 5. април 2003.  Немачка Рамона, САД 9. април 2026.
5. 73,88 Виргилијус Алекна 13. фебруар 1972.  Литванија Каунас, Литванија 3. август 2000.
6. 73,38 Герд Кантер 6. мај 1979.  Естонија Хелсингборг 4. септембар 2006.
7. 72,61 Кристјан Чех 17. фебруар 1999.  Словенија Рамона, САД 9. април 2026.
8. 72,45 Сем Матис 19. март 1994.  САД Рамона, САД 9. април 2026.
9. 72,01 Ралфорд Мулингс 22. новембар 2002.  Јамајка Рамона, САД 16. август 2025.
10. 71,88 Лоренс Окоје 6. октобар 1991.  Уједињено Краљевство Рамона, САД 11. април 2026.
11. 71,86 Јуриј Думчев 5. август 1958.  Совјетски Савез Москва, СССР 29. мај 1983.
Данијел Штал 27. август 1992.  Шведска Ботнарид, Шведска 29. јун 2019.
13. 71,84 Пјотр Малаховски 7. јун 1983.  Пољска Хенгело, Холандија 8. јун 2013.
14. 71,70 Роберт Фазекаш 18. август 1975.  Мађарска Сомбатхељ, Мађарска 14. јул 2002.
15. 71,50 Ларс Ридл 28. јун 1967.  Немачка Висбаден, Немачка 3. мај 1997.
16. 71,48 Алекс Роуз 17. новембар 1991.  Самоа Алендејл, САД 11. мај 2024.
17. 71,32 Бен Плакнет 13. април 1954.  САД Јуџин, САД 4. јун 1983.
18. 71,26 Џон Пауел 25. јун 1947.  САД Сан Хозе, САД 9. јун 1984.
Рикард Брух 2. јул 1946.  Шведска Малме, Шведска 15. новембар 1984.
Имрих Бугар 14. април 1955.  Чехословачка Сан Хозе, САД 25. мај 1985.
21. 71,22 Рубен Ролвинк 25. август 2002.  Холандија Рамона, САД 31. мај 2026.
22. 71,18 Арт Бернс 19. јул 1954.  САД Сан Хозе, САД 19. јул 1983.
23. 71,16 Волфганг Шмит 16. јануар 1954.  Источна Немачка Берлин, НДР 9. август 1978.
24. 71,14 Ентони Вашингтон 16. јануар 1966.  САД Салинас, САД 22. мај 1996.
25. 71,06 Луис Маријано Делис 6. децембар 1957.  Куба Хавана, Куба 21. мај 1983.

Светски и континентални рекорди за мушкарце

[уреди | уреди извор]

(ажурирано пре 17 дана)[22]

Рекорди Дужина Атлетичар Држава Место Датум Старост рекорда
СР 75,56 Миколас Алекна  Литванија Рамона, САД 13. април 2025. 1 година, 186 дана
ОР 70,00 Роџ Стона  Јамајка Париз, Француска 7. август 2024. 2 године, 70 дана
ЕР 75,56 Миколас Алекна  Литванија Рамона, САД 13. април 2025. 1 година, 186 дана
САР 72,45 Сем Матис  САД Рамона, САД 9. април 2026. 190 дана
ЈАР 70,29 Маурисио Ортега  Колумбија Лувеље, Португал 22. јул 2020. 6 година, 86 дана
АФР 70,32 Франц Кругер  Јужноафричка Република Салон-де-Прованс, Француска 26. мај 2002. 24 године, 143 дана
АЗР 69,32 Ехсан Хадади  Иран Талин, Естонија 3. јун 2008. 18 година, 135 дана
ОКР 74,78 Метју Дени  Аустралија Рамона, САД 13. април 2025. 1 година, 186 дана
РС 61,94 Драган Перић
АК Партизан		  СР Југославија Београд, СФР Југославија 26. мај 1991. 35 година, 143 дана

Легенда: СР: светски рекорд • ОР: олимпијски рекорд • ЕР: европски рекорд • САР: рекорд Северне Америке • ЈАР: рекорд Јужне Америке • АФР: рекорд Африке • АЗР: рекорд Азије • ОКР: рекорд Океаније • РС: рекорд Србије

Листа 25 најбољих резултата у бацању диска за жене

[уреди | уреди извор]

(Напомена: неке атлетичарке су по неколико пута бацале диск у приказаном распону даљина. Приказан је само најбољи резултат сваке атлетичарке. Ажурирано пре 17 дана)[23]

Ранг Дужина Атлетичарка Датум рођења Националност Место Датум
1. 76,80 Габријела Рајнш 23. септембар 1963.  Источна Немачка Нојбранденбург 9. јул 1988.
2. 74,56 Здењка Шилхава 15. јун 1954.  Чехословачка Њитра 26. август 1984.
Илке Вилуда 28. март 1969.  Источна Немачка Нојбранденбург 23. јул 1989.
4. 74,08 Дијана Гански 14. децембар 1963.  Источна Немачка Карл Маркс Штат 20. јун 1987.
5. 73,84 Данијела Костијан 30. април 1965.  Румунија Букурешт 30. април 1988.
6. 73,52 Валари Олман 23. фебруар 1995.  САД Рамона 12. април 2025.
7. 73,36 Ирина Мешински 24. март 1962.  Источна Немачка Праг 17. август 1984.
8. 73,28 Галина Савинкова 15. јул 1953.  Совјетски Савез Доњецк 8. септембар 1984.
9. 73,22 Цветанка Христова 14. март 1962.  Бугарска Казанлак 19. април 1987.
10. 73,10 Гизела Бејер 16. јул 1960.  Источна Немачка Берлин 20. јул 1984.
11. 73,09 Јаиме Перез 29. мај 1991.  Куба Рамона 13. април 2024.
12. 72,92 Мартина Хелман 12. децембар 1960.  Источна Немачка Потсдам 20. август 1987.
13. 72,14 Галина Мурашова 22. децембар 1955.  Совјетски Савез Праг 17. август 1984.
14. 71,80 Марија Петкова 3. новембар 1950.  Бугарска Софија 13. јул 1980.
15. 71,72 Сијера Џексон 28. август 2002.  САД Лондон 18. јул 2026.
16. 71,68 Сјао Јенлинг 27. март 1968.  Кина Пекинг 14. март 1992.
17. 71,58 Елина Зверева 16. новембар 1960.  Совјетски Савез Лењинград 12. јун 1988.
18. 71,50 Евелин Јал 28. март 1956.  Источна Немачка Потсдам 10. мај 1980.
19. 71,41 Сандра Перковић 21. јун 1990.  Хрватска Белинцона 18. јул 2017.
20. 71,30 Лариса Короткевич 3. јануар 1967.  Русија Сочи 29. мај 1992.
21. 71,22 Риа Сталман 11. децембар 1951.  Холандија Волнат 15. јул 1984.
22. 70,99 Јоринде ван Клинкен 2. фебруар 2000.  Холандија Рамона 11. април 2026.
23. 70,88 Хилда Елиса Рамос 1. септембар 1964.  Куба Хавана 8. мај 1992.
24. 70,80 Лариса Михалченко 16. мај 1963.  Совјетски Савез Харков 18. јун 1988.
25. 70,72 Лаулауга Таусага 22. мај 1998.  САД Рамона 12. април 2025.

Светски и континентални рекорди за жене

[уреди | уреди извор]

(ажурирано пре 17 дана)[24]

Рекорди Дужина Атлетичарка Држава Место Датум Старост рекорда
СР 76,80 Габријела Рајнш  Источна Немачка Нојбранденбург, Источна Немачка 7. јул 1988. 38 година, 101 дан
ОР 72,30 Мартина Хелман  Источна Немачка Сеул, Јужна Кореја 29. септембар 1988. 38 година, 17 дана
АФР 64,96 Чиома Оњеквере  Нигерија Рамона, САД 15. април 2023. 3 године, 184 дана
АЗР 71,68 Сјао Јанлинг  Кина Пекинг, Кина 14. март 1992. 34 године, 216 дана
САР 73,52 Валари Олман  САД Рамона, САД 12. април 2025. 1 година, 187 дана
ЈАР 65,34 Андреса де Мораис  Бразил Леирија, Португал 26. јун 2019. 7 година, 112 дана
ЕР 76,80 Габријела Рајнш  Источна Немачка Нојбранденбург, Источна Немачка 7. јул 1988. 38 година, 101 дан
ОКР 69,64 Дени Стивенс  Аустралија Лондон, Велика Британија 13. август 2017. 9 година, 64 дана
РС 63,63 Драгана Томашевић
АК Сирмијум		  Србија Гетеборг, Шведска 8. август 2006. 20 година, 69 дана

Легенда: СР: светски рекорд • ОР: олимпијски рекорд • ЕР: европски рекорд • САР: рекорд Северне Америке • ЈАР: рекорд Јужне Америке • АФР: рекорд Африке • АЗР: рекорд Азије • ОКР: рекорд Океаније • РС: рекорд Србије

Најбољи резултати свих времена у млађим узрасним категоријама

[уреди | уреди извор]

Мушкарци

[уреди | уреди извор]
Узраст Тежина диска Резултат Атлетичар Националност Место Датум Старост рекорда Реф.
Јуниори
(U20) 		2 kg 65,62 Вернер Рајтерер  Аустралија Мелбурн, Аустралија 15. децембар 1987. 38 година, 305 дана [25]
1,75 kg 71,37 Мика Сосна  Немачка Шенебек, Немачка 10. јун 2022. 4 године, 128 дана [26]
Млађи јуниори
(U 18) 		2 kg 65,31 Микита Нестеренко  Украјина Талин, Естонија 3. јун 2008. 18 година, 135 дана [25]
1,75 kg 70,13 Хале, Немачка 24. мај 2008. 18 година, 145 дана [26]
1,5 kg 77,50 Кијев, Украјина 19. мај 2008. 18 година, 150 дана [27]

Жене

[уреди | уреди извор]
Узраст Тежина диска Резултат Атлетичарка Националност Место Датум Старост рекорда Реф.
Јуниорке
(U20) 		1 kg 74,40 Илке Вилуда  Источна Немачка Берлин, НДР 13. септембар 1988. 38 година, 33 дана [28]
Млађе јуниорке

(U 18)

1 kg 65,86 Илке Вилуда  Источна Немачка Нојбранденбург, НДР 1. август 1986. 40 година, 76 дана [29]

Освајачи медаља у бацању диска на највећим такмичењима

[уреди | уреди извор]

Олимпијске игре

[уреди | уреди извор]

Светска првенства

[уреди | уреди извор]

Европска првенства

[уреди | уреди извор]

Развој светског рекорда у бацању диска

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Woodford 1982, стр. 16
  2. ^ Clark, Kenneth (2010). The Nude: A study in ideal form. стр. 134–135. . New edition. London: The Folio Society,.
  3. ^ Branch, John (26. 11. 2008). „Modern Pentathlon Gets a Little Less Penta”. New York Times. Приступљено 2008-11-27. 
  4. ^ Gardiner, Norman. Athletics in the Ancient World. Mineola, New York: Dove Publications INC. 
  5. ^ Medailles, Resultats, Sports et Athletes des Jeux Olympiques”. www.olympic.org. Приступљено 2015-12-14. 
  6. ^ „Sports – List of Summer and Winter Olympic Sports”. olympic.org. 14. 1. 2018. 
  7. ^ „Decathlon”. Encarta. 2008. Архивирано из оригинала 28. 10. 2009. г. Приступљено 6. 8. 2008. 
  8. ^ Flatter, Ron. „Thorpe preceded Deion, Bo”. espn.com. Приступљено 11. 12. 2020. 
  9. ^ „History of Discus”. www.discusnada.org. Приступљено 2020-03-11. 
  10. ^ „Discus throw”. olympicgames.culture.gov.gr. Приступљено 2026-09-29. 
  11. ^ Encyclopedia.com”. www.encyclopedia.com. Приступљено 2020-03-11. 
  12. ^ „Discus Throw”. site.dev.aws.worldathletics.org. Приступљено 2020-10-26. 
  13. ^ Hymans, Richard; Matrahazi, Imre, ур. (2015). „Progression of World records, 2015 edition” (PDF). World Athletics. 
  14. ^ „Day of monster discus throws condemned as 'weather doping'”. Reuters (на језику: енглески). 2025-04-17. Приступљено 2026-09-29. 
  15. ^ „Doping”. Stasi-Unterlagen-Archiv (на језику: немачки). Приступљено 2026-09-29. 
  16. ^ Mediathek des Stasi-Unterlagen-Archivs”. www.stasi-mediathek.de (на језику: немачки). Приступљено 2026-09-29. 
  17. ^ O'Riordan, Ian. „Rewriting of record books considered to blot out doping”. The Irish Times (на језику: енглески). Приступљено 2026-09-29. 
  18. ^ Catlin, D. H.; Fitch, K. D.; Ljungqvist, A. (2008). „Medicine and science in the fight against doping in sport”. Journal of Internal Medicine (на језику: енглески). 264 (2): 99—114. ISSN 1365-2796. doi:10.1111/j.1365-2796.2008.01993.x. 
  19. ^ Times, Julie; Cart (1988-07-19). „Athletic Drug-Testing Procedures Fail to Hold Up Under Microscope”. Los Angeles Times (на језику: енглески). Приступљено 2026-09-29. 
  20. ^ „Inside The Games • Dutch discus thrower admits to using anabolic steroids ahead of Los Angeles 1984 Olympic gold medal win”. www.insidethegames.biz (на језику: енглески). 2026-09-29. Приступљено 2026-09-29. 
  21. ^ „Discus Throw - men - senior - all”. worldathletics.org. Приступљено 2026-09-29. 
  22. ^ World Athletics | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2026-09-29. 
  23. ^ „Discus Throw - women - senior - all”. worldathletics.org. Приступљено 2026-09-29. 
  24. ^ World Athletics | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2026-09-29. 
  25. ^ а б „Discus Throw - men - u20 - all”. worldathletics.org. Приступљено 2026-09-29. 
  26. ^ а б „Discus Throw (1.750kg) - men - u20 - all”. worldathletics.org. Приступљено 2026-09-29. 
  27. ^ „Discus Throw (1.500kg) - men - u18 - all”. worldathletics.org. Приступљено 2026-09-29. 
  28. ^ „Discus Throw - women - u20 - all”. worldathletics.org. Приступљено 2026-09-29. 
  29. ^ „Discus Throw - women - u18 - all”. worldathletics.org. Приступљено 2026-09-29. 

Литература

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бацање_диска&oldid=31777304”