Бацање диска
Бацање диска је атлетска дисциплина с ротационим кретањима којим бацач настоји бацити справу што даље. Бацање диска развија снагу, брзину окретности и прецизност кретања на бацалишту те се и данас употребљава као средство за развијање ученикових способности. Бацање диска је древни спорт, као што показује Миронова статуа Дискобол из петог века пре нове ере.[1][2] Иако није део садашњег петобоја,[3] био је то један од догађаја старогрчког петобоја,[4][5] који се може датирати најмање од 708. п. н. е.,[6] и део је модерног десетобоја.[7][8]
Историја
[уреди | уреди извор]Диск помиње Хомер у стиху „колут је тај Етион бацио јаки“ (Илијада XXIII, 827). Бацање диска као дисциплина било је саставни део пентатлона — петобоја.[9] Вајар Мирон (средина 5. века п. н. е.) исклесао је статуу бацача диска у фази замаха, једно од ремек дела античке уметности. Ископине у Олимпији потврдиле су да су Грци правили дискове од камена, дрвета, гвожђа и бронзе.
Диск је био тежак ос1,245 до 5,707 kg, 16,5 до 34 cm. Бацао се са одређеног каменог постоља, тзв. балбиса површине 80 х 70 cm што доказује да Грци нису познавали технику окрета.
На првим Олимпијским играма 1896. у Атини диск се бацао грчким стилом (без окрета).[10] Прво место освојио је Роберт Гарет резултатом 29,15 м. Након IV Олимпијских игара 1910. године одређено је да пречник круга из којег се баца диск буде 2,5 метара. Швеђанин Седерсен и Чех Ф. Јанда-Сук први су почели бацати диск с окретом, али из круга пречника 2,135 метара.[11] Једно време диск се бацао из круга 2,70 метара.
Од 1902 најбоље резултате имали су Мартин Шеридан (САД), Адолфо Конселини (Италија), Џеј Силвестер и Ал Ертер из САД, Лудвик Данек (Чехословачка, Рики Брух (Шведска), Ларс Ридл (Немачка), и др.
Први незванични рекорд за жене поставила је 1923. М. Тенборе (Француска) резултатом 27,39 м. Први званични рекорд поставила је Гизела Мауермајер (Немачка) 48,31, а затим Лизел Вестерман (Западна Немачка), Нина Думбадзе, Тамара Прес и Фаина Мелник (СССР) др.
У Југославији се резултати бележе од 1919. године. Тада је Ђуро Гашпар, бацајући диск десном и левом руком, постигао даљину од 54,2875 м (29,5375 + 24,75), a 1920. поставио је рекорд бацајући једном руком 31,39 м. Први признати рекорд за жене поставила је М. Цимперман резултатом 20,87 м.
Правила такмичења
[уреди | уреди извор]Диск се баца из круга пречника 2,50 м чији је обруч од гвожђа или челика. Сваки такмичар има право на три покушаја, осморица (на мањим такмичењима шесторица) имају право на још три покушаја. Ниједан такмичар нема право на додатне покушаје, ако у прва три покушаја немају нема барем један успели покушај. Најбољи хитац сваког такмичара је и његов најбољи резултат. При бацању такмичар сме дотаћи само унутрашњи део обруча. Такмичар може напустити круг кроз његов задњи део тј. иза линије која обележава његову средину, тек када диск додирне тло. Хитац се мери од најближег отиска, насталог при паду диска на тло, до унутрашњег руба круга. Диск за сениоре и јуниоре од 17 до 19 година је 2 kg, јуниоре до 17 год. 1,5 kg. Сениорке и јуниорке, као и пионири и пионирке бацају диск од 1 килограма.
Специјалне вежбе бацања диска
[уреди | уреди извор]- Из раскорачног усправног става, сукања трупом са бучицама у леву и десну страну.
- Из раскорачног усправног става, са оптерећењем на плећима, сукање* трупа у леву и десну страну.
- Бацање диска у вис преко кажипрста, при чему справа добија ротационо кретање у правцу кретања казаљке на сату.
- Из раскорачног става, имитациони покрети бацања диска.
- Бацање олакшане справе у циљу усавршавања специјалне брзине покрета у фази завршног напрезања.
- Бацање стандардне справе у циљу усвајања прецизности покрета у фази престизавања справе.
- Дизање лакших тегова из лежања, седа, чучња и нешто тежих из стојећег става једном и обема рукама.
*сукање или повијање: приликом извођења ни један део тела се не помера изразито ван равнотежног положаја.
Светски рекорди
[уреди | уреди извор]Први светски рекорд у бацању диска ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација) је признала 1912. године. Тренутни рекорд код мушкараца је 74,35 метара, а постигао га је Миколас Алекна из Литваније у Рамони 14. априла 2024. године. Код жена рекорд држи Габријела Рајнш из Источне Немачке са 76,80, а постигнут је исто у Нојбранденбургу, 9. јула 1988. године.
Листа најбољих резултата у бацању диска за мушкарце
[уреди | уреди извор]Ово је листа 10 атлетичара који су најдаље бацили диск, са стањем на дан 18. новембар 2024. године. (Напомена: неки атлетичари су више пута бацили диск у приказаном распону. Приказан је само најбољи резултат сваког атлетичара.)[12]
Ранг | Дужина | Име | Датум рођења | Националност | Место | Датум |
---|---|---|---|---|---|---|
1. | 74,35 | Миколас Алекна | 28. септембар 2002. | Литванија | Рамона | 14. април 2024. |
2. | 74,08 | Јирген Шулт | 11. мај 1960. | Источна Немачка / Немачка | Нојбранденбург | 6. јун 1986. |
3. | 73,88 | Виргилијус Алекна | 13. фебруар 1972. | Литванија | Каунас | 3. август 2000. |
4. | 73,38 | Герд Кантер | 6. мај 1979. | Естонија | Хелсинборг | 4. септембар 2006. |
5. | 71,86 | Јуриј Димчев | 5. август 1958. | Совјетски Савез | Москва | 29. мај 1983. |
Данијел Штал | 27. август 1992. | Шведска | Ботнарид | 29. јун 2019. | ||
Кристјан Чех | 17. фебруар 1999. | Словенија | Јихви | 16. јун 2023. | ||
8. | 71,84 | Пјотр Малаховски | 7. јун 1983. | Пољска | Хенгело | 8. јун 2013. |
9. | 71,70 | Роберт Фазекаш | 8. август 1975. | Мађарска | Сомбатхељ | 14. јул 2002. |
10. | 71,50 | Ларс Ридл | 28. јун 1967. | Немачка | Висбаден | 3. мај 1997. |
Светски и континентални рекорди за мушкарце
[уреди | уреди извор](стање 18. новембар 2024.)
Дужина | Име | Држава | Место | Датум | |
---|---|---|---|---|---|
СР | 74,35 | Миколас Алекна | Литванија | Рамона, САД | 14. април 2024. |
ОР | 70,00 | Роџ Стона | Јамајка | Париз, Француска | 7. август 2024. |
ЕР | 74,35 | Миколас Алекна | Литванија | Рамона, САД | 14. април 2024. |
САР | 71,32 | Бен Плакнет | Сједињене Државе | Јуџин, САД | 4. јун 1983. |
ЈАР | 70,29 | Маурисио Ортега | Колумбија | Лувеље, Португалија | 22. јул 2020. |
АФР | 70,32 | Франц Кругер | Јужноафричка Република | Салон-де-Прованс, Француска | 26. мај 2002. |
АЗР | 69,32 | Ехсан Хадади | Иран | Талин, Естонија | 3. јун 2008. |
ОКР | 71,48 | Алекс Роуз | Самоа | Алендејл, САД | 11. мај 2024. |
РС | 61,94 | Драган Перић АК Партизан, Београд |
СР Југославија | Београд | 26. мај 1991. |
Листа најбољих резултата у бацању диска за жене
[уреди | уреди извор]Ово је листа 10 атлетичарки које су најдаље бациле диск, са стањем на дан 18. новембар 2024. године. (Напомена: неке атлетичарке су више пута бациле диск у приказаном распону. Приказан је само најбољи резултат сваке атлетичарке.)[13]
Ранг | Дужина | Име | Датум рођења | Националност | Место | Датум |
---|---|---|---|---|---|---|
1. | 76,80 | Габријела Рајнш | 23. септембар 1963. | Источна Немачка | Нојбранденбург | 7. јули 1988. |
2. | 74,56 | Здењка Шилхава | 15. јун 1954. | Чехословачка | Њитра | 26. август 1984. |
Илке Вилуда | 28. март 1969. | Источна Немачка | Нојбранденбург | 23. јул 1989. | ||
4. | 74,08 | Дијана Гански | 14. децембар 1963. | Источна Немачка | Карл Маркс Штат | 20. јул 1987. |
5. | 73,84 | Данијела Костијан | 30. април 1965. | Румунија | Букурешт | 30. април 1988. |
6. | 73,36 | Ирина Мешински | 24. март 1962. | Источна Немачка | Праг | 17. август 1984. |
7. | 73,28 | Галина Савинкова | 15. јул 1953. | Совјетски Савез | Доњецк | 8. септембар 1984. |
8. | 73,22 | Цветанка Христова | 14. март 1962. | Бугарска | Казанлак | 19. април 1987. |
9. | 73,10 | Гизела Бејер | 16. јул 1960. | Источна Немачка | Берлин | 20. јул 1984. |
10. | 73,09 | Јаиме Перез | 29. мај 1991. | Куба | Рамона | 13. април 2024. |
Светски и континентални рекорди за жене
[уреди | уреди извор](стање 18. новембар 2024.)
Дужина | Име | Држава | Место | Датум | |
---|---|---|---|---|---|
СР | 76,80 | Габријела Рајнш | Источна Немачка | Нојбранденбург, Источна Немачка | 7. јули 1988. |
ОР | 72,30 | Мартина Хелман | Источна Немачка | Сеул, Јужна Кореја | 29. септембар 1988. |
АФР | 64,96 | Чиома Оњеквере | Нигерија | Рамона, САД | 15. април 2023. |
АЗР | 71,68 | Сјао Јанлинг | Кина | Пекинг, Кина | 14. март 1992. |
САР | 73,09 | Јаиме Перез | Куба | Рамона, САД | 13. април 2024. |
ЈАР | 65,34 | Андреса де Мораис | Бразил | Леирија, Португалија | 26. јун 2019. |
ЕР | 76,80 | Габријела Рајнш | Источна Немачка | Нојбранденбург, Источна Немачка | 7. јули 1988. |
ОКР | 69,64 | Дени Стивенс | Аустралија | Лондон, Велика Британија | 13. август 2017. |
РС | 63,63 | Драгана Томашевић АК Сирмијум, Сремска Митровица |
Србија | Гетеборг, Шведска | 8. август 2006. |
Освајачи медаља у бацању диска на највећим такмичењима
[уреди | уреди извор]Олимпијске игре
[уреди | уреди извор]Светска првенства
[уреди | уреди извор]Развој рекорда у бацању диска
[уреди | уреди извор]Жене
[уреди | уреди извор]Мушкарци
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Woodford, Susan (1982). The Art of Greece and Rome.. . Cambridge: Cambridge University Press. стр. 16. ISBN 0521298733. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - ^ Clark, Kenneth (2010). The Nude: A study in ideal form. стр. 134—135.. New edition. London: The Folio Society,.
- ^ Branch, John (26. 11. 2008). „Modern Pentathlon Gets a Little Less Penta”. New York Times. Приступљено 2008-11-27.
- ^ Gardiner, Norman. Athletics in the Ancient World. Mineola, New York: Dove Publications INC.
- ^ „Olympic Games Medals, Results, Sports, Athletes | Medailles, Resultats, Sports et Athletes des Jeux Olympiques”. www.olympic.org. Приступљено 2015-12-14.
- ^ „Sports – List of Summer and Winter Olympic Sports”. olympic.org. 14. 1. 2018.
- ^ „Decathlon”. Encarta. 2008. Архивирано из оригинала 28. 10. 2009. г. Приступљено 6. 8. 2008.
- ^ Flatter, Ron. „Thorpe preceded Deion, Bo”. espn.com. Приступљено 11. 12. 2020.
- ^ „History of Discus”. www.discusnada.org. Приступљено 2020-03-11.
- ^ „Discus Throwing | Encyclopedia.com”. www.encyclopedia.com. Приступљено 2020-03-11.
- ^ „Discus Throw”. site.dev.aws.worldathletics.org. Приступљено 2020-10-26.
- ^ „Discus Throw - men - senior - outdoor”. worldathletics.org. Приступљено 2023-11-27.
- ^ „Discus Throw - women - senior - outdoor”. worldathletics.org. Приступљено 2023-11-27.
Литература
[уреди | уреди извор]- William D. McArdle; Frank I. Katch; Victor, L. (2010). Exercise Physiology: Nutrition, Energy, and Human Performance (7 изд.). Baltimore: Lippincott Williams & Wilkins. стр. xviii—xxvii. ISBN 9780781797818.
- Zeigler, Earle F. (2003). Socio-cultural Foundations of Physical Education & Educational Sport. Oxford: AAchen. ISBN 1841260932.
- Gardinier, E. Norman (1930). Athletics of the Ancient World. London: OUP.
- Homer's Iliad: Translated by W. Munford (на језику: енглески). C. C. Little and James Brown. 1846. стр. 179. Приступљено 7. 5. 2023.
- „Two-handled storage jar (pelike) depicting young athletes jumping”. Museum of Fine Arts Boston. Приступљено 13. 11. 2020.
- „Battle sarcophagus”. DMA (Dallas Museum of Art). Приступљено 11. 11. 2020.
- Camargo, Arturo (16. 7. 2016). „"Take great pains in your knightly practices" – A brief review of Medieval and Renaissance training methodologies”. HROARR. Приступљено 11. 11. 2020.
- „History of Fitness”. healthahoy. Приступљено 11. 11. 2020.
- Clements, John. „Using the "F" Word – The Role of Fitness in Historical Fencing”. ARMA (The Association for Renaissance Martial Arts). Приступљено 11. 11. 2020.
- Mercuriale, Girolamo (1601). „De Arte Gymnastica Libri Sex”. GoogleBooks. Приступљено 8. 1. 2021.
- Ford, Edward. „The 'De Arte Gymnastica of Mercuriale' (review)” (PDF). history.physio. Приступљено 13. 11. 2020.
- E.G. Ravenstein, J. Hulley (1867)). „The Gymnasium and its Fittings”. GoogleBooks. N. Trubner & Co. (London,. Приступљено 13 November 2020. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=
(помоћ) - Ravenstein, Ernest George (1867). „ibid”.
- Becic, Samir (16. 4. 2016). „Fitness Throughout the History of Time”. Heatlh Fitness Revolution. Приступљено 11. 11. 2020.
- Chisholm, Ann (2007). „The disciplinary dimensions of nineteenth-century gymnastics for US women”. The International Journal of the History of Sport. 24 (4): 432—479. S2CID 143593453. doi:10.1080/09523360601157172. Приступљено 13. 11. 2020.
- Freeman, Mark (2015). Sport, Health and the Body in the History of Physical Education. Oxon: Routledge. стр. 21—22.