Бацање копља

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бацач копља Мати Јарвинен на Олимпијским играма 1932. године
Техника бацања копља, Бранко Пауковић на атлетском такмичењу „Сирмијум Пилум“ у Сремској Митровици.

Бацање копља је спортска дисциплина у којој атлетичари залетом и специфичним кретањима при избачају настоје бацити копље што даље. Копље је првобитно коришћено у лову и ратовању, а постало је олимпијски атлетски реквизит још 708. године п. н. е, када је уврштено у олимпијски програм пентатлона (петобоја). Копље је био направљено од маслиновог дрвета бацано у две дисциплине: бацање у даљ и у мету.

Многи цртежи на грчким вазама говоре да Грци нису бацали само ратничка копља, него лакша и краћа, прилагођена такмичарским приликама. О техници бацања, тешко је доносити закључке, али се по цртежима може закључити да су основна кретања била слична данашњим. Вероватно су Грци бацали копље са уздигнутог места, као и диск. Резултате које су постизали (око 50 метара) немогуће је упоређивати са данашњим, јер се не може утврдити ни тачна дужина, ни тежина њихових копаља. Осим тога Грци су употребљавали специфичне петље, омче, помоћу којих су и тежа копља бацали на веће даљине.

На обновљеним Летњим олимпијским играма, бацање копља је као такмичарска дисциплина уведена на јубиларним Олимпијским међуиграма 1906. у Атини, а у званични програм на Олимпијским играма 1908. у Лондону.

Правила такмичења[уреди]

Копље се баца с одређеног залетишта дугог 33,50 до 36,50 метара. Бацање се изводи иза дрвеног или металног полукруга полупречника 8 метара. Сегмент је бело обојен у нивоу земљишта, широм 7 цм. Копље се мора држати за хватиште. Ако копље не дотакне земљу најпре предњим врхом, хитац се не признаје. Такмичар не сме ни једним делом тела додирнути полукруг за избачај или паралелне линије које обележавају залетиште пре него што копље падне на тло. Од момента у којем се почиње спремати за бацање до момента избачаја копља, бацач се не сме потпуно окренути леђима полукругу за избачај. Копље мора бити избачено изнад рамена иили изнад горњег дела руке којом се баца, а не сме бити избаченобило каквим ротационим покретом.

Сваки такмичар има право на три покушаја, осморица (на мањим такмичењима шесторица) имају право на још три покушаја. Ниједан такмичар нема право на додатне покушаје, ако у прва три покушаја нема барем један успели покушај.

Тежина копља за мушкарце је 800 грама, а дужина варира од 260 цм до 270 цм, док дужина копља за жене износи од 220 цм до 230 цм, а тежина је 600 грама. Када је 1984. Уве Хон у Берлину шокирао јавност хицем преко 100 метара (104,80), из безбедносних разлога званичници су одлучили да се тежите копља помери напред (према врху), што је омогућило да копље увек пада на врх и смањи тадашње велике дужина око 10%. Нови пропис ступио је на снагу у 1986. у мушкој, а 1999. у женској конкуренцији.

Светски рекорди[уреди]

Први светски рекорд у бацању копља у атлетици ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација) је признала 1912. године. Рекордер је био Швеђанин Ерик Леминг (60,64) Тренутни рекорд код мушкараца је 98,48 метара, а постигао га је Јан Железни из Чешке Републике у Јени 25. маја 1996. Код жена рекорд држи Барбора Шпотакова такође из Чешке Републике са 72,28 метра, а постигнут је у Штутгарту, 13. септембра 2008.

Рекорди у мушкој конкуренцији[уреди]

(стање 13. април 2015)[1]

Светски рекорд Јан Железни  Чешка 98,48 Јена, Немачка 25. мај 1996.
Најбољи резултат сезоне Hamish Peacock  Аустралија 83,31 Хобарт, Аустралија 13. јануар 2015.
Афрички рекорд Ихаб Абделрахман Ел Сајед  Египат 89,21 Шангај, Кина 18. мај 2014.
Азијски рекорд Qinggang Zhao  Кина 89,15 Инчон, Јужна Кореја 2. октобар 2014.
Северноамерички рекорд Бро Грир  Сједињене Америчке Државе 91,29 Индијанаполис, САД 21. јун 2007.
Јужноамерички рекорд Едгар Бауман  Парагвај 84,70 Сан Маркос, САД 17. октобар 1999.
Европски рекорд Јан Железни  Чешка 98,48 Јена, Немачка 25. мај 1996.
Рекорд Океаније Џерод Банистер  Аустралија 89,02 Бризбејн, Аустралија 29. фебруар 2008.
Рекорди Србије Сејад Крџалић 83,34 м Београд Србија 30. мај 1987.

Рекорди у женској конкуренцији[уреди]

(стање 13. април 2015)

Светски рекорд Барбора Шпотакова  Чешка 72,28 Штутгарт, Немачка 13. септембар 2008
Најбољи резултат сезоне Сунет Вилјун  Јужноафричка Република 66,62 Мелбурн, Аустралија 21. март 2015.
Афрички рекорд Сунет Вилјун  Јужноафричка Република 69,35 Њујорк, САД 9. јун 2012.
Азијски рекорд Лингвеи Ли  Кина 65,11 Пекинг, Кина 23. јун 2012.
Северноамерички рекорд Ослеидис Менендез  Куба 71,70 Хелсинки, Финска 14. август 2005
Јужноамерички рекорд Flor Ruiz  Колумбија 63,80 Халапа, Мексико 27. новембар 2014
Европски рекорд Барбора Шпотакова  Чешка 72,28 Штутгарт, Немачка 13. септембар 2008
Океанијски рекорд Kimberley Mickle  Аустралија 66,83 Мелбурн, Аустралија 22. март 2014
Рекорд Србије Татјана Јелача  Србија 64,21 Цирих, Швајцарска 14. август 2014.

Листа најбољих резултата у бацању копља за мушкарце[уреди]

Ово је листа атлетичара, који су бацали копље преко 90,00 метара, са стањем на дан 15. јул 2012. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута пребацила ову дужину, а приказан је само најбољи резултат.) [2]

Пласман Резултат Такмичар Земља Место Датум
1. 98,48 Јан Железни  Чешка Јена 25. мај 1996.
2. 93,09 Аки Парвиаиен  Финска Куортане 26. јун 1999.
3. 92,61 Сергеј Макаров  Русија Шефилд 30. јун 2002.
4. 92,60 Рејмонд Хешт  Немачка Осло 21. јул 1995.
5. 91,69 Констадинос Гацијудис  Грчка Куортане 24. јун 2000.
6. 91,59 Андреас Тхоркилдсен  Норвешка Осло 2. јун 2006.
7. 91,53 Теро Питкамаки  Финска Куортане 26. јун 2005.
8. 91,46 Стив Бакли  Уједињено Краљевство Окланд 25. јануар 1992.
9. 91,29 Броу Грир  Сједињене Америчке Државе Индијанаполис 21. јун 2007.
10. 90,73 Вадимс Василевскис  Летонија Талин 22. јул 2007.
11 90,60 Сепо Рети  Финска Nurmijärvi 20. јул 1992.
12 90,44 Борис Хенри  Немачка Линц 9. јул 1997.

Листа најбољих резултата у бацању копља за жене[уреди]

Ово је листа атлетичарки, које су бацале копље преко 67,00 метара, са стањем на дан 15. јул 2012. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута пребацила ову дужину, а приказан је само најбољи резултат.) [2]

Пласман Резултат Такмичар Земља Место Датум
1. 72,28 Барбора Шпотакова  Чешка Штутгарт 21. август 2008.
2. 71,90 Марија Абакумова  Русија Тегу 2. септембар 2011.
3. 71,70 Ослеидус Менендез  Куба Хелсинки 14. август 2005.
4. 70,20 Кристина Оберголф  Немачка Минхен 23. јун 2007.
5. 69,48 Трине Хатестад  Норвешка Oslo 28. јул 2000.
6. 69,35 Сунет Вилјун  Јужноафричка Република Њујорк, САД 9. јун 2012.
7. 68,34 Штефи Неријус  Немачка Елстал 31. август 2008.
8. 67,67 Соња Бисет  Куба Саламанка 6. јул 2005.
9. 67,51 Мирела Мањани  Грчка Сиднеј 30. септембар 2000.
10. 67,20 Татјана Шиколенко  Русија Монако 18. август 2000.

Истакнути бацачи копља[уреди]

Бацачица копља

Жене[уреди]

Мушкарци[уреди]

Бацач копља

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]