Пређи на садржај

Бацање копља

С Википедије, слободне енциклопедије
Бацач копља Мати Јарвинен на Олимпијским играма 1932. године
Техника бацања копља, Бранко Пауковић на атлетском такмичењу „Сирмијум Пилум“ у Сремској Митровици.

Бацање копља је спортска дисциплина у којој атлетичари и атлетичарке залетом и специфичним кретањима при избачају настоје да баце копље што даље. Копље је првобитно коришћено у лову и ратовању, а постало је олимпијски атлетски реквизит још 708. године п. н. е, када је уврштено у олимпијски програм пентатлона (петобоја). Копље је било направљено од маслиновог дрвета и било је коришћено у две бацачке дисциплине: бацање у даљ и у мету.[1]

Многи цртежи на грчким вазама говоре да Грци нису бацали само ратничка копља, него лакша и краћа, прилагођена такмичарским приликама. О техници бацања, тешко је доносити закључке, али се по цртежима може закључити да су основна кретања била слична данашњим. Вероватно су Грци бацали копље са уздигнутог места, као и диск. Резултате које су постизали (око 50 метара) немогуће је упоређивати са данашњим, јер се не може утврдити ни тачна дужина, ни маса њихових копаља. Осим тога, Грци су употребљавали специфичне петље, омче, помоћу којих су и тежа копља бацали на веће даљине.[2]

На обновљеним Летњим олимпијским играма, бацање копља је као такмичарска дисциплина уведена на јубиларним Олимпијским међуиграма 1906. у Атини, а у званични програм на Олимпијским играма 1908. у Лондону.

Правила такмичења

[уреди | уреди извор]
Женско и мушко сениорско копље

Копље се баца с одређеног залетишта дугог 33,50 до 36,50 метара. Бацање се изводи иза дрвеног или металног полукруга полупречника 8 метара. Сегмент је бело обојен у нивоу земљишта, широм 7 cm. Копље се мора држати за хватиште. Ако копље не дотакне земљу најпре предњим врхом, хитац се не признаје. Такмичар не сме ни једним делом тела додирнути полукруг за избачај или паралелне линије које обележавају залетиште пре него што копље падне на тло. Од момента у којем почиње да се спрема за бацање до момента избачаја копља, бацач не сме да буде потпуно окренути леђима полукругу за избачај. Копље мора бити избачено изнад рамена или изнад горњег дела руке којом се баца, а не сме бити избачено било каквим ротационим покретом.[3]

Сваки такмичар има право на три покушаја, осморo (на мањим такмичењима шесторo) имају право на још три покушаја. Ниједан такмичар нема право на додатне покушаје, ако у прва три покушаја нема барем један успели покушај.

Маса копља за мушкарце, сениоре и јуниоре, је 800 грама, а дужина варира од 260 cm до 270 cm. Тежина копља за млађе јуниоре (узраст до 18 година) износи 700 грама. Тежина копља за пионире (узраст до 16 година) износи 600 грама. Дужина копља за жене, сениорке и јуниорке, износи од 220 cm до 230 cm, а маса је 600 грама. Тежина копља за млађе јуниорке износи 500 грама, а за пионирке 400 грама. Када је 1984. Уве Хон у Берлину шокирао јавност хицем преко 100 метара (104,80), из безбедносних разлога званичници су одлучили да се тежите копља помери напред (према врху), што је омогућило да копље увек пада на врх и таји смањи тадашње велике дужине око 10%. Нови пропис ступио је на снагу у 1986. у мушкој, а 1999. у женској конкуренцији.[4]

Светски рекорди

[уреди | уреди извор]

Први светски рекорд у бацању копља у атлетици ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација) је признала 1912. године.[5]‍:436–441[6] Рекордер је био Швеђанин Ерик Леминг (60,64).[5]‍:436,441[7] Актуелни светски рекорд код мушкараца је 98,48 метара, а постигао га је Јан Железни из Чешке Републике у Јени 25. маја 1996. Код жена, рекорд држи Барбора Шпотакова, такође из Чешке Републике, са 72,28 метра постигнутим у Штутгарту, 13. септембра 2008.

Листа најбољих резултата у бацању копља за мушкарце

[уреди | уреди извор]

Ово је листа свих атлетичара који су пребацили границу од 90 метара.

(Напомена: неки атлетичари су по неколико пута бацали копље у приказаном распону даљина. Приказан је само најбољи резултат сваког атлетичара. Ажурирано пре 15 дана)[8]

Ранг Резултат Атлетичар Датум рођења Националност Место Датум
1. 98,48 Јан Железни 16. јун 1966.  Чешка Јена, Немачка 25. мај 1996.
2. 97,76 Јоханес Фетер 26. март 1993.  Немачка Хожов, Пољска 6. септембар 2020.
3. 93,90 Томас Релер 30. септембар 1991.  Немачка Доха, Катар 5. мај 2017.
4. 93,09 Аки Парвиаинен 26. октобар 1974.  Финска Куортане, Финска 26. јун 1999.
5. 93,07 Андерсон Питерс 21. октобар 1997.  Гренада Доха, Катар 13. мај 2022.
6. 92,97 Аршад Надим 2. јануар 1997.  Пакистан Париз, Француска 8. август 2024.
7. 92,72 Џулијус Јего 4. јануар 1989.  Кенија Пекинг, Кина 26. август 2015.
8. 92,62 Румеш Таранга 21. март 2003.  Шри Ланка Рим, Италија 4. јун 2026.
9. 92,61 Сергеј Макаров 19. март 1973.  Русија Шефилд, Уједињено Краљевство 30. јун 2002.
10. 92,60 Рејмонд Хехт 11. новембар 1968.  Немачка Осло, Норвешка 21. јул 1995.
11. 92,06 Андреас Хофман 16. децембар 1991.  Немачка Офенбург, Немачка 2. јун 2018.
12. 91,69 Константинос Гациудис 17. децембар 1973.  Грчка Куортане, Финска 24. јун 2000.
13. 91,59 Андреас Торкилдсен 1. април 1982.  Норвешка Осло, Норвешка 2. јун 2006.
14. 91,53 Теро Питкемеки 19. децембар 1982.  Финска Куортане, Финска 26. јун 2005.
15. 91,51 Јулијан Вебер 29. август 1994.  Немачка Цирих, Швајцарска 28. август 2025.
16. 91,46 Стив Бекли 12. фебруар 1969.  Уједињено Краљевство Окланд, Нови Зеланд 25. јануар 1992.
17. 91,36 Ченг Чао-Цун 17. октобар 1993.  Кинески Тајпеј Тајпеј, Тајван 26. август 2017.
18. 91,29 Бро Грир 19. октобар 1976.  САД Индијанаполис, САД 21. јун 2007.
19. 91,00 Луиз Маурисио да Силва 17. јануар 2000.  Бразил Сао Пауло, Бразил 3. август 2025.
20. 90,88 Јакуб Вадлејх 10. октобар 1990.  Чешка Доха, Катар 13. мај 2022.
21. 90,82 Кимо Кинунен 31. март 1968.  Финска Токио, Јапан 26. август 1991.
22. 90,73 Вадимс Василевскис 5. јануар 1982.  Летонија Талин, Естонија 22. јул 2007.
23. 90,61 Магнус Кирт 10. април 1990.  Естонија Куортане, Финска 22. јун 2019.
24. 90,60 Сепо Рети 27. април 1962.  Финска Нурмијарви, Финска 20. јул 1992.
25. 90,44 Борис Хенри 14. децембар 1973.  Немачка Линц, Аустрија 9. јул 1997.
26. 90,23 Нираж Чопра 24. децембар 1997.  Индија Доха, Катар 16. мај 2025.
27. 90,20 Макс Денинг 9. септембар 2004.  Немачка Хале, Немачка 25. фебруар 2024.
28. 90,16 Кешорн Волкот 2. април 1993.  Тринидад и Тобаго Лозана, Швајцарска 9. јул 2015.

Рекорди у мушкој конкуренцији

[уреди | уреди извор]

(Ажурирано пре 15 дана)[9]

Рекорди Резултат Атлетичар Националност Место Датум Старост рекорда
Светски рекорд 98,48 Јан Железни  Чешка Јена, Немачка 25. мај 1996. 30 година, 143 дана
Олимпијски рекорд 92,97 Аршад Надим  Пакистан Париз, Француска 8. август 2024. 2 године, 68 дана
Азијски рекорд
Афрички рекорд 92,72 Џулијус Јего  Кенија Пекинг, Кина 26. август 2015. 11 година, 50 дана
Северноамерички рекорд 93,07 Андерсон Питерс  Гренада Доха, Катар 13. мај 2022. 4 године, 155 дана
Јужноамерички рекорд 91,00 Луиз Маурицио да Силва  Бразил Сао Паоло, Бразил 3. август 2025. 1 година, 73 дана
Европски рекорд 98,48 Јан Железни  Чешка Јена, Немачка 25. мај 1996. 30 година, 143 дана
Рекорд Океаније 89,02 Џерод Банистер  Аустралија Бризбејн, Аустралија 29. фебруар 2008. 18 година, 228 дана
Рекорд Србије 83,34 Сејад Крџалић
АК Партизан
 СФРЈ Београд Србија 30. мај 1987. 39 година, 138 дана

Листа 25 најбољих резултата у бацању копља за жене

[уреди | уреди извор]

(Напомена: неке атлетичарке су по неколико пута бацале копље у приказаном распону даљина. Приказан је само најбољи резултат сваке атлетичарке. Ажурирано пре 15 дана)[10]

Ранг Резултат Атлетичарка Датум рођења Националност Место Датум
1. 72,28 Барбора Шпотакова 30. јун 1981.  Чешка Штутгарт, Немачка 13. септембар 2008.
2. 71,74 Јан Зији 22. мај 2008.  Кина Сјамен, Кина 23. мај 2026.
3. 71,70 Ослеидис Менендез 14. новембар 1979.  Куба Хелсинки, Финска 14. август 2005.
4. 71,40 Марија Андрејчик 9. март 1996.  Пољска Сплит, Хрватска 9. мај 2021.
5. 70,53* Марија Абакумова 15. јануар 1986.  Русија Берлин, Немачка 1. септембар 2013.
6. 70,20 Кристина Обергфел 22. август 1981.  Немачка Минхен, Немачка 23. јун 2007.
7. 69,48 Трине Хатестад 18. април 1966.  Норвешка Осло, Норвешка 28. јул 2000.
8. 69,35 Сунет Вилјун 6. октобар 1983.  ЈАР Њујорк, САД 9. јун 2012.
9. 69,19 Кристин Хусонг 17. март 1994.  Немачка Хожов, Пољска 30. мај 2021.
10. 68,92 Кетрин Мичел 10. јул 1982.  Аустралија Гоулд Коуст, Аустралија 11. април 2018.
11. 68,92 Харука Китагучи 16. март 1998.  Јапан Будимпешта, Мађарска 12. септембар 2026.
12. 68,43 Сара Колак 22. јун 1995.  Хрватска Лозана, Швајцарска 6. јул 2017.
13. 68,34 Штефи Нериус 1. јул 1972.  Немачка Елстал, Немачка 31. август 2008.
14. 68,11 Кара Вингер 10. април 1986.  САД Брисел, Белгија 2. септембар 2022.
15. 67,98 Лу Хуејхуеј 26. јун 1989.  Кина Шенјанг, Кина 2. август 2019.
16. 67,76 Викторија Хадсон 28. мај 1996.  Аустрија Марибор, Словенија 28. јун 2025.
17. 67,70 Келси-Ли Барбер 20. септембар 1991.  Аустралија Луцерн, Швајцарска 9. јул 2019.
18. 67,69 Катарина Молитор 8. новембар 1983.  Немачка Пекинг, Кина 30. август 2015.
19. 67,67 Сонија Бисет 1. април 1971.  Куба Саламанка, Шпанија 6. јул 2005.
20. 67,51 Мирела Мањани-Целили 21. децембар 1976.  Грчка Сиднеј, Аустралија 30. септембар 2000.
21. 67,47 Татјана Халадович 21. јун 1991.  Белорусија Осло, Норвешка 7. јун 2018.
22. 67,40 Никола Огродњикова 18. август 1990.  Чешка Офенбург, Немачка 26. мај 2019.
23. 67,40 Меги Малоун 30. децембар 1993.  САД Ист Страдсберг, САД 17. јул 2021.
24. 67,34 Флор Денис Руиз Хуртадо 29. јануар 1991.  Колумбија Санто Доминго, Доминиканска Република 4. август 2026.
25. 67,32 Линда Штал 2. октобар 1985.  Немачка Њујорк, САД 14. јун 2014.

*Светска атлетика је поништила резултат Абакумове од 71.90 м због наводног допинговања, па се за њен најбољи резултат узима хитац од 70.53 м постигнут 1. септембра 2013. у Берлину.

Рекорди у женској конкуренцији

[уреди | уреди извор]

(Ажурирано пре 15 дана)

Рекорди Резултат Атлетичарка Националност Место Датум Старост рекорда
Светски рекорд 72,28 Барбора Шпотакова  Чешка Штутгарт, Немачка 13. септембар 2008. 18 година, 32 дана
Олимпијски рекорд 71,53 Ослеидис Менендез  Куба Атина, Грчка 27. август 2004. 22 године, 49 дана
Афрички рекорд 69,35 Сунет Вилјун  ЈАР Њујорк, САД 9. јун 2012. 14 година, 128 дана
Азијски рекорд 71,74 Јан Зији  Кина Сјамен, Кина 23. мај 2026. 145 дана
Северноамерички рекорд 71,70 Ослеидис Менендез  Куба Хелсинки, Финска 14. август 2005. 21 година, 62 дана
Јужноамерички рекорд 67,34 Флор Луиз  Колумбија Санто Доминго, Доминиканска Република 4. август 2026. 72 дана
Европски рекорд 72,28 Барбора Шпотакова  Чешка Штутгарт, Немачка 13. септембар 2008. 18 година, 32 дана
Океанијски рекорд 68,92 Кетрин Мичел  Аустралија Голд Коуст, Аустралија 11. април 2018. 8 година, 187 дана
Рекорд Србије 67,22 Адриана Вилагош  Србија
ТСЦ Бачка Топола
Сплит, Хрватска 25. април 2025. 1 година, 173 дана

Најбољи резултати свих времена у млађим узрасним категоријама

[уреди | уреди извор]

Мушкарци

[уреди | уреди извор]
Узраст Тежина копља Резултат Атлетичар Националност Место Датум Старост рекорда Реф.
Јуниори

(U20)

800 грама 86,48 Нираџ Чопра  Индија Бидгошч, Пољска 23. јул 2016. 10 година, 84 дана [11]
Млађи јуниори

(U 18)

800 грама 79,96 Аки Парвиаинен  Финска Пихаселка, Финска 12. септембар 1991. 35 година, 33 дана [12]
700 грама 89,34 Брајан Толедо  Аргентина Мар дел Плата, Аргентина 6. март 2010. 16 година, 223 дана [13]
Узраст Тежина копља Резултат Атлетичарка Националност Место Датум Старост рекорда Реф.
Јуниорке

(U20)

600 грама 71,74 Јан Зији  Кина Сјамен, Кина 23. мај 2026. 145 дана [14]
Млађе јуниорке

(U 18)

600 грама 65,89 Јан Зији  Кина Цјучжоу, Кина 3. август 2025. 1 година, 73 дана [15]
500 грама 70,10 Адриана Вилагош  Србија Краљево, Србија 14. август 2021. 5 година, 62 дана [16]

Истакнути бацачи копља

[уреди | уреди извор]
Барбора Шпотакова, светска рекордерка у бацању копља.
Јан Железни, светски рекордер у бацању копља.

Мушкарци

[уреди | уреди извор]

Освајачи медаља у бацању копља на највећим такмичењима

[уреди | уреди извор]

Олимпијске игре

[уреди | уреди извор]

Светска првенства

[уреди | уреди извор]

Европска првенства

[уреди | уреди извор]

Развој светског рекорда у бацању копља

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Javelins historical and fun”. Arms & Armor (на језику: енглески). 2020-05-11. Приступљено 2026-09-30. 
  2. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 116. ISBN 86-331-2075-5. 
  3. ^ „Javelin Throw”. worldathletics.org (на језику: енглески). Приступљено 2026-09-30. 
  4. ^ FEATURE | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2026-09-30. 
  5. ^ а б Jukola, Martti (1935). Huippu-urheilun historia (на језику: Finnish). Werner Söderström Osakeyhtiö. 
  6. ^ „12th IAAF World Championships In Athletics: IAAF Statistics Handbook. Berlin 2009.” (PDF). Monte Carlo: IAAF Media & Public Relations Department. 2009. стр. 546, 559. Архивирано из оригинала (pdf) 29. 6. 2011. г. Приступљено 5. 8. 2009. 
  7. ^ Kanerva, Juha; Tikander, Vesa. Urheilulajien synty (на језику: Finnish). Teos. стр. 478. ISBN 9789518513455. 
  8. ^ „Javelin Throw - men - senior - all”. worldathletics.org. Приступљено 2026-09-30. 
  9. ^ World Athletics | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2026-09-30. 
  10. ^ „Javelin Throw - women - senior - all”. worldathletics.org. Приступљено 2026-09-30. 
  11. ^ „Javelin Throw - men - u20 - all”. worldathletics.org. Приступљено 2026-09-30. 
  12. ^ Profile | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2026-09-30. 
  13. ^ „Javelin Throw (700g) - men - u18 - all”. worldathletics.org. Приступљено 2026-09-30. 
  14. ^ „Javelin Throw - women - u20 - all”. worldathletics.org. Приступљено 2026-09-30. 
  15. ^ Results | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2026-09-30. 
  16. ^ „Javelin Throw (500g) - women - u18 - all”. worldathletics.org. Приступљено 2026-09-30. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Kanerva, Juha; Tikander, Vesa. Urheilulajien synty (на језику: Finnish). Teos. ISBN 9789518513455. 
  • Jukola, Martti (1935). Huippu-urheilun historia (на језику: Finnish). Werner Söderström Osakeyhtiö. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]