Бацање копља

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бацач копља Мати Јарвинен на Олимпијским играма 1932. године
Техника бацања копља, Бранко Пауковић на атлетском такмичењу „Сирмијум Пилум“ у Сремској Митровици.

Бацање копља је спортска дисциплина у којој атлетичари залетом и специфичним кретањима при избачају настоје бацити копље што даље. Копље је првобитно коришћено у лову и ратовању, а постало је олимпијски атлетски реквизит још 708. године п. н. е, када је уврштено у олимпијски програм пентатлона (петобоја). Копље је био направљено од маслиновог дрвета бацано у две дисциплине: бацање у даљ и у мету.

Многи цртежи на грчким вазама говоре да Грци нису бацали само ратничка копља, него лакша и краћа, прилагођена такмичарским приликама. О техници бацања, тешко је доносити закључке, али се по цртежима може закључити да су основна кретања била слична данашњим. Вероватно су Грци бацали копље са уздигнутог места, као и диск. Резултате које су постизали (око 50 метара) немогуће је упоређивати са данашњим, јер се не може утврдити ни тачна дужина, ни тежина њихових копаља. Осим тога Грци су употребљавали специфичне петље, омче, помоћу којих су и тежа копља бацали на веће даљине.

На обновљеним Летњим олимпијским играма, бацање копља је као такмичарска дисциплина уведена на јубиларним Олимпијским међуиграма 1906. у Атини, а у званични програм на Олимпијским играма 1908. у Лондону.

Правила такмичења[уреди]

Копље се баца с одређеног залетишта дугог 33,50 до 36,50 метара. Бацање се изводи иза дрвеног или металног полукруга полупречника 8 метара. Сегмент је бело обојен у нивоу земљишта, широм 7 цм. Копље се мора држати за хватиште. Ако копље не дотакне земљу најпре предњим врхом, хитац се не признаје. Такмичар не сме ни једним делом тела додирнути полукруг за избачај или паралелне линије које обележавају залетиште пре него што копље падне на тло. Од момента у којем се почиње спремати за бацање до момента избачаја копља, бацач се не сме потпуно окренути леђима полукругу за избачај. Копље мора бити избачено изнад рамена иили изнад горњег дела руке којом се баца, а не сме бити избаченобило каквим ротационим покретом.

Сваки такмичар има право на три покушаја, осморица (на мањим такмичењима шесторица) имају право на још три покушаја. Ниједан такмичар нема право на додатне покушаје, ако у прва три покушаја нема барем један успели покушај.

Тежина копља за мушкарце је 800 грама, а дужина варира од 260 цм до 270 цм, док дужина копља за жене износи од 220 цм до 230 цм, а тежина је 600 грама. Када је 1984. Уве Хон у Берлину шокирао јавност хицем преко 100 метара (104,80), из безбедносних разлога званичници су одлучили да се тежите копља помери напред (према врху), што је омогућило да копље увек пада на врх и смањи тадашње велике дужина око 10%. Нови пропис ступио је на снагу у 1986. у мушкој, а 1999. у женској конкуренцији.

Светски рекорди[уреди]

Први светски рекорд у бацању копља у атлетици ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација) је признала 1912. године. Рекордер је био Швеђанин Ерик Леминг (60,64) Тренутни рекорд код мушкараца је 98,48 метара, а постигао га је Јан Железни из Чешке Републике у Јени 25. маја 1996. Код жена рекорд држи Барбора Шпотакова такође из Чешке Републике са 72,28 метра, а постигнут је у Штутгарту, 13. септембра 2008.

Рекорди у мушкој конкуренцији[уреди]

(стање 13. април 2015)[1]

Светски рекорд Јан Железни Застава Чешке Републике Чешка 98,48 Јена, Немачка 25. мај 1996.
Најбољи резултат сезоне Hamish Peacock Застава Аустралије Аустралија 83,31 Хобарт, Аустралија 13. јануар 2015.
Афрички рекорд Ихаб Абделрахман Ел Сајед Застава Египта Египат 89,21 Шангај, Кина 18. мај 2014.
Азијски рекорд Qinggang Zhao Кина Кина 89,15 Инчон, Јужна Кореја 2. октобар 2014.
Северноамерички рекорд Бро Грир Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе 91,29 Индијанаполис, САД 21. јун 2007.
Јужноамерички рекорд Едгар Бауман Застава Парагваја Парагвај 84,70 Сан Маркос, САД 17. октобар 1999.
Европски рекорд Јан Железни Застава Чешке Републике Чешка 98,48 Јена, Немачка 25. мај 1996.
Рекорд Океаније Џерод Банистер Застава Аустралије Аустралија 89,02 Бризбејн, Аустралија 29. фебруар 2008.
Рекорди Србије Сејад Крџалић 83,34 м Београд Србија 30. мај 1987.

Рекорди у женској конкуренцији[уреди]

(стање 13. април 2015)

Светски рекорд Барбора Шпотакова Застава Чешке Републике Чешка 72,28 Штутгарт, Немачка 13. септембар 2008
Најбољи резултат сезоне Сунет Вилјун Застава Јужноафричке Републике Јужноафричка Република 66,62 Мелбурн, Аустралија 21. март 2015.
Афрички рекорд Сунет Вилјун Застава Јужноафричке Републике Јужноафричка Република 69,35 Њујорк, САД 9. јун 2012.
Азијски рекорд Лингвеи Ли Кина Кина 65,11 Пекинг, Кина 23. јун 2012.
Северноамерички рекорд Ослеидис Менендез Застава Кубе Куба 71,70 Хелсинки, Финска 14. август 2005
Јужноамерички рекорд Flor Ruiz Застава Колумбије Колумбија 63,80 Халапа, Мексико 27. новембар 2014
Европски рекорд Барбора Шпотакова Застава Чешке Републике Чешка 72,28 Штутгарт, Немачка 13. септембар 2008
Океанијски рекорд Kimberley Mickle Застава Аустралије Аустралија 66,83 Мелбурн, Аустралија 22. март 2014
Рекорд Србије Татјана Јелача Застава Србије Србија 64,21 Цирих, Швајцарска 14. август 2014.

Листа најбољих резултата у бацању копља за мушкарце[уреди]

Ово је листа атлетичара, који су бацали копље преко 90,00 метара, са стањем на дан 15. јул 2012. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута пребацила ову дужину, а приказан је само најбољи резултат.) [2]

Пласман Резултат Такмичар Земља Место Датум
1. 98,48 Јан Железни Застава Чешке Републике Чешка Јена 25. мај 1996.
2. 93,09 Аки Парвиаиен Застава Финске Финска Куортане 26. јун 1999.
3. 92,61 Сергеј Макаров Застава Русије Русија Шефилд 30. јун 2002.
4. 92,60 Рејмонд Хешт Застава Немачке Немачка Осло 21. јул 1995.
5. 91,69 Констадинос Гацијудис Застава Грчке Грчка Куортане 24. јун 2000.
6. 91,59 Андреас Тхоркилдсен Застава Норвешке Норвешка Осло 2. јун 2006.
7. 91,53 Теро Питкамаки Застава Финске Финска Куортане 26. јун 2005.
8. 91,46 Стив Бакли Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Окланд 25. јануар 1992.
9. 91,29 Броу Грир Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе Индијанаполис 21. јун 2007.
10. 90,73 Вадимс Василевскис Застава Летоније Летонија Талин 22. јул 2007.
11 90,60 Сепо Рети Застава Финске Финска Nurmijärvi 20. јул 1992.
12 90,44 Борис Хенри Застава Немачке Немачка Линц 9. јул 1997.

Листа најбољих резултата у бацању копља за жене[уреди]

Ово је листа атлетичарки, које су бацале копље преко 67,00 метара, са стањем на дан 15. јул 2012. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута пребацила ову дужину, а приказан је само најбољи резултат.) [2]

Пласман Резултат Такмичар Земља Место Датум
1. 72,28 Барбора Шпотакова Застава Чешке Републике Чешка Штутгарт 21. август 2008.
2. 71,90 Марија Абакумова Застава Русије Русија Тегу 2. септембар 2011.
3. 71,70 Ослеидус Менендез Застава Кубе Куба Хелсинки 14. август 2005.
4. 70,20 Кристина Оберголф Застава Немачке Немачка Минхен 23. јун 2007.
5. 69,48 Трине Хатестад Застава Норвешке Норвешка Oslo 28. јул 2000.
6. 69,35 Сунет Вилјун Застава Јужноафричке Републике Јужноафричка Република Њујорк, САД 9. јун 2012.
7. 68,34 Штефи Неријус Застава Немачке Немачка Елстал 31. август 2008.
8. 67,67 Соња Бисет Застава Кубе Куба Саламанка 6. јул 2005.
9. 67,51 Мирела Мањани Застава Грчке Грчка Сиднеј 30. септембар 2000.
10. 67,20 Татјана Шиколенко Застава Русије Русија Монако 18. август 2000.

Истакнути бацачи копља[уреди]

Бацачица копља

Жене[уреди]

Мушкарци[уреди]

Бацач копља

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката: