Бачки Брестовац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бачки Брестовац
Bački Brestovac, Orthodox Church.jpg
Православна црква у Бачком Брестовцу.
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЗападнобачки
ОпштинаОџаци
Становништво
 — 2011.Пад 2819
 — густина50/км2
Географске карактеристике
Координате45°37′01″ СГШ; 19°16′07″ ИГД / 45.617° СГШ; 19.2685° ИГД / 45.617; 19.2685Координате: 45°37′01″ СГШ; 19°16′07″ ИГД / 45.617° СГШ; 19.2685° ИГД / 45.617; 19.2685
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина73 м
Површина56,0 км2
Бачки Брестовац на мапи Србије
Бачки Брестовац
Бачки Брестовац
Остали подаци
Поштански број25242
Позивни број025
Регистарска ознакаSO

Бачки Брестовац (мађ. Szilberek, нем. Ulmenau, Brestowatz) је село у општини Оџаци, у Западнобачком округу, Војводини, Србија. Према попису из 2011. било је 2819 становника.

Историја[уреди]

Од турског периода, па до краја XVIII века на простору Брестовца мењали су се становници, мењао се карактер насеља, његова улога и значај. Малено село са неколико православних породица и околним насељима Прекајом, Сент Каталином и Зат-брезом нестало је након страховитих борби у време ослобађања краја од Турака и касније у доба пустошења Ракоцијевих куруца. Оснивањем Војне границе обновљено је укључивањем у Сомборску милицију, а насељено 1716. године првим крајишким породицама чији је број до развојачења нарастао на преко 180. Поред милитарских фамилија у Брестовцу су живели и цивили, али су управа, функционисање и организација живота били чисто војнички. Према попису православних парохија у Бачкој из 1733. године Брестовац има 150 српских домова и шест православних свештеника. Свештеници су били: Михаил Поповић, Павел Георгијевић, Алекса Бркић, Тимотеј Поповић, Василије Максимовић и Петар Поповић.[1]

Године 1745. место је демилитаризовано, граничари су га делом напустили, неки су остали, понеко је неодлучан шта да учини годинама оклевао. Истовремено са расељавањем текло је и досељавање из мочварних и напуштених места Пашинаде и Букчиновића, затим из Станишића, Стапара и прекодунавских места. Становништво је углавном живело од земљорадње и сточарства, што ће кроз цео XVIII век остати доминантне привредне делатности. Гајене су разне врсте житарица, врло добра кудеља, баштенске биљке, а стада на пашњацима бројала су знатну рогату и ситну марву. Брестовац је економски врло рано стекао солидну основу. Ипак суше, поплаве подземне воде, непогоде су често уништавале летину и сељака бацали на почетак и у очај.

Феудална давања властелину, т. ј. Дворској комори, до 1770. године регулисана су према Трауновом урбару, а након терезијанске урбаријалне регулације новим урбаром који је све до укидања 1848. године трпео модификације због непрактичности на терену. Постепено село је, и поред великих давања држави и властелинству, успело да ојача. Имало је цркву школу, општинску кућу, нотарску кућу, квартир и болницу за војнике, суваче механе. Имао је и учитеља и пароха, чак тројицу, занатлије и строге локалне прописе. Куће су грађене од чвршћег материјала, а живот је постао угоднији. Дакле, велике радне и делом натуралне обавезе постепено су, због непрекидних жалби кметова, морале бити ревидиране. Колико је спора администрација и колико се отезало са разматрањем приспелих приговора, односно доношењем решења за начињене грешке, видљиво је из ефеката закаснелих одговора надлежних инстанци: 1784. године Брестовчани са резигнацијом саопштавају да су се 1778. тужили на прекомерне кулуке, али да сада, 1784. године, нису више у стању одговорити ко је и са колико работних дана оптерећен.

У месту је 1937. године реконструисана православна црква, највише заслугом протонамесника Станка Протића. Тај храм потиче из 1743. године.[2]

Овде се налази ФК БСК Бачки Брестовац. Овде се налази и хокејашки клуб ХК БСК

Демографија[уреди]

Према попису из 2011. било је 2819 становника (према попису из 2002. било је 3469 становника). У насељу има 1079 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,61.

У насељу Бачки Брестовац је 2002. живело 2826 пунолетних становника, а просечна старост становништва износила је 43,5 година (41,2 код мушкараца и 45,7 код жена).

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 5.991
1953. 5.795
1961. 5.226
1971. 4.589
1981. 3.876
1991. 3.737 3.453
2002. 3.469 3.698
2011. 2.819 2.930
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
3.101 89,39 %
Роми
  
35 1,00 %
Хрвати
  
29 0,83 %
Југословени
  
22 0,63 %
Мађари
  
7 0,20 %
Македонци
  
6 0,17 %
Албанци
  
6 0,17 %
Црногорци
  
5 0,14 %
Немци
  
2 0,05 %
Украјинци
  
1 0,02 %
Словенци
  
1 0,02 %
Словаци
  
1 0,02 %
Румуни
  
1 0,02 %
Муслимани
  
1 0,02 %
Буњевци
  
1 0,02 %
непознато
  
236 6,80 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познати Брестовчани[уреди]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Сербски летописи", Пешта 1859-1860.
  2. ^ "Политика", Београд 1937. године
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]