Пређи на садржај

Бачки Виногради

С Википедије, слободне енциклопедије
Бачки Виногради
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСевернобачки
ГрадСуботица
Становништво
 — 2022.Пад 1448
 — густина79/km2
Географске карактеристике
Координате46° 08′ 00″ С; 19° 52′ 00″ И / 46.133333° С; 19.866666° И / 46.133333; 19.866666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина90 m
Површина25,7 km2
Бачки Виногради на карти Србије
Бачки Виногради
Бачки Виногради
Бачки Виногради на карти Србије
Остали подаци
Поштански број24415
Позивни број024
Регистарска ознакаSU

Бачки Виногради (мађ. Királyhalom или Bácsszőlős) су насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2022. било је 1448 становника.

Бачки Виногради се налазе на самој граници са Мађарском, и код овог насеља се налази гранични прелаз Бачки Виногради—Ашотхалом.[1]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Бачки Виногради живи 1675 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,7 година (39,8 код мушкараца и 43,5 код жена). У насељу има 774 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,63.

Ово насеље је великим делом насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Историја

[уреди | уреди извор]

До добијања данашњег назива Бачки Виногради, прошао је дуг процес. Најпре Краљев Брег је некада била пустара. За време време краља Арпада ова површина је већ била насељена, ово потврђује нађене рушевине цркве близу Селевењске шуме, где су пронађене старе рушевине цркве грађене око 1230. додине. [2]

У једном власничком листу из 1502. године први пут се спомиње овај крај, који је за време турског освајањ обезвређен, јер су се становници одселили.[3]

Године 1949. Карас Миклош је од Краљевске Благајне купио ову површину, којој је у то време било име Пустара Свети Петар. 1772. године крај је насељен кметима досељеним из Хевеса, Пешт, Беч и Ноград Покрајине. На овим просторима у то време је било три салаша, односно мајура: Селевењ, Рожа и Переш мајур. Прво име насеља било је Рожахаза, затим Краљев брег и на крају Бачки Виногради. После је поново на мађарском од 2003. године је добио име Краљев Брег (Кирáлу-халом), док је на српском језику остао назв Бачки Виногради (Бáцссзőлőс).[4]

Историја имена овог насеља започиње са Ференц Јожеф Царски и Краљевски достојанственик је 1883. године октобра месеца до 113. Стражаре путовао, а одавде даље карауцама до Ашотхалома, до Шумарске школе. Од 1890. године Стражару број 113 Владиним указом именовали су Краљев Брег и ујдено је прогласили за железничку станицу.[5]

Године 1912. је изграђена ”Велика Школа” (Нађ Искола), где су све до изградње цркве 1940. године сваког месеца у летири недеље одржаване четири мисе. Развој овог села се може приписати железничкој станици и биљној области филоксери. Филоксера (врста инсеката на грожђу) је била немоћна на овом песку, па је могло да се развије виноградство. Први виногради Хајнрих Јожеф и Собоња Берталан је основао ”Месну заједницу”, затим Пољопривредно газдинстбо које је водио до 1941. године. Све д 1941. се овде производио шампањац, а вина са овог подручија су ишла у Бечу. У истом периоду је било развијено и сточарство, највећи разлог је било стајско ђубриво које се неопходно за виноградарство, па су имали и успешну задругу ”Виноград”. А затим су нештани постепено прелазили на воћарство, и постали познати по јабукама.[6]

  • 1946. Одлуком Власт Краљев брег је добио име Бачки Виногради и постао самостална општина
  • од 1947. до 1952. године Краљев Брег заједно за Лудашом чинили су једу оптштину
  • 1952. године Палић, Лудаш и Бачки Виногради су основали нову општину под именом Палић
  • 1952. је уведена елекртична струја
  • 1956. у селу је отворен биоскоп под вођствомм Хорват Маћаша
  • 1963. је изграђена данашња школа
  • 1968. формиран Савет Месне Заједнице, и МС Бачки Виногради поново је постала самостална
  • 1969. изграђена је здравствена амбуланта
  • од 1971. до 1979. етапно је изграђен асфалтни пут кроз село
  • 1972. пошта је добила нову зграду
  • 1973. доведена је пијећа вода
  • 1974. стара зграда поште постала је власништво Месне заједнице, односно друштвено власништво и Месна Заједница и сада овде ради.[7]
Демографија[8]
Година Становника
1948. 3.084
1953. 3.206
1961. 3.590
1971. 3.744
1981. 2.345
1991. 2.242 2.220
2002. 2.039 2.048
2011. 1.922
Етнички састав према попису из 2002.‍[9]
Мађари
 
 1.927 94,50%
Срби
 
 48 2,35%
Хрвати
 
 14 0,68%
Буњевци
 
 10 0,49%
Југословени
 
 8 0,39%
Немци
 
 3 0,14%
Црногорци
 
 2 0,09%
Словенци
 
 1 0,04%
Румуни
 
 1 0,04%
непознато
 
 1 0,04%
Становништво према полу и старости[10]
м
ж
? 3
  
  
 1
80+ 15
  
  
 42
75—79 15
  
  
 42
70—74 54
  
  
 62
65—69 52
  
  
 71
60—64 62
  
  
 77
55—59 72
  
  
 85
50—54 75
  
  
 81
45—49 92
  
  
 64
40—44 67
  
  
 65
35—39 69
  
  
 60
30—34 79
  
  
 55
25—29 69
  
  
 62
20—24 69
  
  
 67
15—19 57
  
  
 62
10—14 51
  
  
 39
5—9 48
  
  
 45
0—4 51
  
  
 59
Просек : 39,8 43,5
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 886 977 1.131 1.255 826 859 774


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 185 230 151 136 45 20 5 1 1 0 2,63
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 850 229 544 29 46 2
Женски 896 117 553 176 50 0
УКУПНО 1.746 346 1.097 205 96 2
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 496 273 1 0 138
Женски 338 188 0 0 66
Укупно 834 461 1 0 204
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 4 19 24 5 20
Женски 0 0 31 7 7
Укупно 4 19 55 12 27
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 1 3 1 2 2
Женски 3 3 2 14 12
Укупно 4 6 3 16 14
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 3 0 0 0
Женски 5 0 0 0
Укупно 8 0 0 0

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Управа царина: Отворен нови гранични прелаз ка Мађарској”. Архивирано из оригинала 22. 10. 2019. г. Приступљено 09. 08. 2015. 
  2. ^ „МЗ Бачки Виногради – ГРАД СУБОТИЦА” (на језику: српски). Приступљено 2026-04-28. 
  3. ^ „МЗ Бачки Виногради – ГРАД СУБОТИЦА” (на језику: српски). Приступљено 2026-04-28. 
  4. ^ „МЗ Бачки Виногради – ГРАД СУБОТИЦА” (на језику: српски). Приступљено 2026-04-28. 
  5. ^ „МЗ Бачки Виногради – ГРАД СУБОТИЦА” (на језику: српски). Приступљено 2026-04-28. 
  6. ^ „МЗ Бачки Виногради – ГРАД СУБОТИЦА” (на језику: српски). Приступљено 2026-04-28. 
  7. ^ „МЗ Бачки Виногради – ГРАД СУБОТИЦА” (на језику: српски). Приступљено 2026-04-28. 
  8. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  9. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  10. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бачки_Виногради&oldid=30926929”