Бачки Моноштор

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бачки Моноштор
Bački Monoštor, Catholic Church.jpg
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Западнобачки
Општина Сомбор
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 3485
 — густина 42/км2
Географске карактеристике
Координате 45°47′22″ СГШ; 18°56′05″ ИГД / 45.7895° СГШ; 18.934833° ИГД / 45.7895; 18.934833Координате: 45°47′22″ СГШ; 18°56′05″ ИГД / 45.7895° СГШ; 18.934833° ИГД / 45.7895; 18.934833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 86 м
Површина 94,4 км2
Бачки Моноштор на мапи Србије
Бачки Моноштор
Бачки Моноштор
Остали подаци
Поштански број 25272
Позивни број 025
Регистарска ознака SO

Бачки Моноштор (хрв. Monoštor) је претежно шокачко насеље у Србији у општини Сомбор у Западнобачком управном округу. Према попису из 2011. било је 3485 становника.

Географски положај[уреди]

Природно окружење Моноштора

Налази се на 15 km северозападно од Сомбора, а са западне стране његове простире се врло сложена раван ДунаваМоношторски рит. Настао је 1902. године скретањем корита Дунава, који је текао поред самог села. Тако је Дунав удаљен од села 3-5 километара, па су Моноштору остали рукавци и баре, који су данас рај за риболовце. Моноштор је постао центар Моношторског рита, богатим јеленском и другом дивљачи, па је ловни туризам врло успешан, а сам рит је под заштитом државе. Граничи се према западу преко Дунава са селом Змајевац у Барањи, према северу са атаром Штрбац и Безданом, према истоку са шумом Козара коју пресеца асфалтирани пут Сомбор-Бездан и према југу низ реку Дунав са селом Купусина и Апатином, градом крај Дунава.

Моноштор је острвце окружено дунавским рукавцима и каналима на које се стиже једино преласком преко мостова – одатле и назив »село на 7 Дунава«. Један мост је постављен на улазу у село са стране од Сомбора – такозвани »Пислин мост« који је над Великим бачким каналом, други је на улазу у село са безданске стране – понтонски мост, такође преко Великог бачког канала и трећи са југозападне стране села преко Канала Дунав—Тиса—Дунав, »Цигански мост«, који спаја Моноштор са његовим шумама и викенд насељима. Раније је постојао још један мост у моношторском атару у близини пута према Сомбору, постављен преко Великог бачког канала који је спајао тадашње поседе и салаше са главним путем, али је срушен током ИИ светског рата ради заштите села од непријатељских трупа.

Постоје и обележене бициклистичке стазе – Панонске стазе мира, које долазе преко Мађарске, Хрватске, Војводине (Бездан, Моноштор, Сомбор – Нови Сад итд.).

Што се тиче доласка у Моноштор воденим путем, он је и најатрактивнији јер пружа могућност уживања у небројеним лепотама природе села и околине. У прошлости, не тако давној, Моноштор је имао пристаниште за такозване дунавске дереглије и мање бродове. Доласком новијих времена, уређењем корита реке Дунав, изградњом одбрамбеног насипа за одбрану од поплава, селу је привремено одузет главни ток Дунава, тзв. Живи Дунав, који је сада нешто удаљенији од села, али су остали његови рукавци, овде звани Дунавци. У Моноштор се тренутно може доћи каналом Бездан – Бечеј и каналом Бездан – Пригревица. То су пловни путеви ограничених габарита, а у канал се може ући у Богојеву и Новом Саду.

Још из историјата водопривредних подухвата да се приметити да је пловидба била један од разлога прокопавања канала кроз мочварне терене Бачке. Тако је и 1802. године настао канал Бачки Моноштор – Бачко Градиште. Већ данас изградњом канала Рајна – Мајна – Дунав, може се у Моноштор пловним путем доћи и са крајњег севера Европе.

Програмом ревитализације Специјалног резервата природе »Горње Подунавље« биће омогућено и оспособљавање низа рукаваца Дунава за пловидбу чамаца и бродића, како у економске, тако и у сврхе развоја сеоског туризма и туризма уопште.

Становништво[уреди]

Већину становника, од укупно 3920, чине Шокци, али има и старих мађарских, немачких и српских породица. Просек година моношторских житеља износи 40,1 годину. Сама реч Шокац према неким изворима значи исто што и „пребег”, „ускок”, јер су први становници, римокатолички икавци, пребегли из Славоније и Босне испред турске најезде. Сместили су се у непосредној близини мађарског града тврђаве Бодрог и ту су остали дуго после мађарског пораза 1526. године. Тако су 1717. становници Моноштора разваљивали Бодрошку тврђаву и од њених цигала градили римокатоличку цркву. Новији досељеници су се насељавали који километар даље, на мањем поплавном терену, па је 1752. године црква пресељена, као и цело старо село.

Насеље[уреди]

Црква је проширена 1806. године, а средином 20. века проглашена је спомеником културе од великог значаја. Има четири олтарске слике, једна је рад И. Лончаревића и под заштитом је државе, као и кип Жалосне госпе, два стара олтара и проповедаоница са класицистичком резбаријом. Народ врло успешно одржава традицију: имају врло лепу богату ношњу, веселе бећарце и светковине. Многи музиколози и етнолози из целог света долазе овамо, као и богати светски ловци. Овде је врло често у лов долазио Јосип Броз Тито, као и многи домаћи и страни државници. Сада су гости имућни страни туристи, које прихвата Ловачка вила, поред самог Старог канала, на ивици прелепе шуме. У непосредној близини је и канал Дунав Тиса Дунав, једним делом прокопан коритом старог Дунава, тако да је Моноштор са свих страна опкољен водом. Тајанствени рукавци Дунава, смештени између бајковитих шума, чине да Моноштор представља посебан доживљај природе. Није чудно да овде има три викенд насеља на каналима и два на рукавцима Дунава. Туристи обилазе цркву, етно кућу, сликају се, а омогућен им је фото-сафари џиповима кроз шуму, а чамцима кроз заборављене рукавце Дунава. Домаћини су специјалисти у кувању старих јела, а посебно су чувени по рибљем паприкашу. Имају и првака горњег Подунавља, док су Златни котлић Дунава освајали десетак пута. У селу постоји Амбуланта, Основна школа, Шумска управа, Бродоградилишна Радионица, трговине, кафе барови, чарде. Прошле године, дакле 2003. први пут су организовано почели да долазе туристи на једнодневне излете, или вишедневни боравак у сеоским кућама, са домаћом храном. У спортској хали одржавају се разна, па и међународна такмичења, као и концерти. У завичајној библиотеци сеоски Литерарни клуб одржава изложбе и књижевне сусрете, док два културно уметничка друштва са својим фолклором и изворним певањем улепшавају боравак у овом увек романтичном селу.

Бачки Моноштор краси аутентично културно наслеђе које се огледа у мноштву изворних обичаја, фолклору, језику, традиционалним народним ношњама храни и музици које задржавају свој основни облик већ више од 200. година, а природна богатства села употпуњују јединствени доживљај села.

Само насеље налази се у срцу Специјалног резервата природе Горње Подунавље, који је законски дефинисан 2001. године. Одвајкада је станиште ритског јелена, срндаћа, дивље свиње, лисице, куне, јазавца, орла белорепана, црне роде и других животињских врста. Ови плавни терени представљају идеално мрестилиште свих врста дунавске рибе. Што се, пак, међународног аспекта заштите тиче, Горње Подунавље се због изузетног богатства орнитофауне налази на листи ИБА (Импортант бирд ареа), које се огледа у богатству ретких и угрожених врста на гнијежђењу, као и значају на миграцији и зимовању северних популација птица.

У селу се по дугој традицији мештани баве пчеларством, па 2005. године освајају медаље за најбољи мед. Медаље на светском нивоу осваја одгајивачница расних паса, немачких овчара са неколико европских шампионски титула. У селу постоји Ловачко друштво, Карате, Кошаркашки и Фудбалски клуб.

Напомена: Текст преузет са сајта www.soinfo.org

Демографија[уреди]

У насељу Бачки Моноштор живи 3112 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (37,7 код мушкараца и 42,4 код жена). У насељу има 1346 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,91.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 4.555
1953. 4.635
1961. 4.560
1971. 4.590
1981. 4.432
1991. 4.205 4.017
2002. 3.920 4.122
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Хрвати
  
2.043 52,11 %
Југословени
  
570 14,54 %
Срби
  
371 9,46 %
Мађари
  
211 5,38 %
Румуни
  
179 4,56 %
Роми
  
100 2,55 %
Немци
  
32 0,81 %
Словаци
  
9 0,22 %
Црногорци
  
8 0,20 %
Буњевци
  
7 0,17 %
Албанци
  
3 0,07 %
Словенци
  
2 0,05 %
Руси
  
1 0,02 %
Муслимани
  
1 0,02 %
Македонци
  
1 0,02 %
непознато
  
4 0,10 %


Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]