Бачки Петровац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бачки Петровац
Glavna ulica u Bačkom petrovcu.JPG
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобачки
Општина Бачки Петровац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 6155
 — густина 103/км2
Географске карактеристике
Координате 45°21′23″ СГШ; 19°35′18″ ИГД / 45.356333° СГШ; 19.588333° ИГД / 45.356333; 19.588333Координате: 45°21′23″ СГШ; 19°35′18″ ИГД / 45.356333° СГШ; 19.588333° ИГД / 45.356333; 19.588333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 87 м
Површина 65,1 км2
Бачки Петровац на мапи Србије
Бачки Петровац
Бачки Петровац
Остали подаци
Поштански број 21470
Позивни број 021
Регистарска ознака NS

Бачки Петровац (словачки: Báčsky Petrovec) је градско насеље у Србији у општини Бачки Петровац у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 6155 становника.

Историја[уреди]

На територији насеља Бачки Петровац већ у праисторијско доба постојала су насеља а најстарији помен је из 13. века када је признат за самосталну црквено општину са црквом која је посвећена св. Петру. Име Петровац се наводи и у историским изворима и аналима из 15. и 16. као и 17. века. Имена Бодоњ, Телек и Драгово говоре о томе да су први становници ту били Мађари и Срби. У време турског доба ту се помиње сеоце са 19 затим 5 и крајем 16. века 28 породица. У време устанка Ракоција Драгово, Бодоњ и друга насеља су била спаљена и остао је само Петровац.

У првој половини 18. века дошло је до сеобе Словака на Доњу земљу. 1747. доведени су први Словаци у Бачку на имање Чарнојевића у Футогу где им је он уступио део старе општине Петровац у којој је било 19 српских породица. Први словачки досељеници потичу из новохрадске столице (која се данас углавном налази у Мађарској). У 18. век и 19. веку овде је било велико властелинство — футошко, које је обухватало Гложан и Петровац. Први подаци о броју становника датирају из 1772. године из времена Марије Терезије и у Петровцу је побројано 423 породице од чега 37 српских, а скупа је било 2 000 становника. Значи да је Петровац у то доба био овеће насеље. У 18. и 19. веку постаје највеће словачко насеље у Бачкој. После је наишло доба стагнације услед одлива становништва у Срем и за време рата у Чехословачку. Но иако је у популацији настала одређена стагнација Петровац се развија културно, привредно, трговински и у административно- управном смислу је напредовао и постао је не само културно средиште Словака већ се сврстао у најнапреднија насеља у јужној Бачкој.

Бачки Петровац је имао знатан допринос у борби са окупатором и то у оквиру Новосадског партизанског одреда, све до коначног ослобођења 1944. године. Новембра 1944. године у Бачком Петровцу је формирана Четрнаеста војвођанска (словачка) бригада, састављена од припадника словачке националности.

Положај[уреди]

Бачки Петровац се налази у делу јужне Бачке, и Западном делу Војводине, на врло плодном земљишту на територији општине Бачки Петровац.

  • Географска дужина: 45° 21' 38 N
  • Географска ширина: 19° 35' 30 E
  • Надморска висина: 87 m

Култура[уреди]

Гимназија Јан Колар у Бачком Петровцу
Галерија Зуске Медведјове у Бачком Петровцу

Међу знаменитијим споменицима историје је споменик обешеним првоборцима 1941. године и стара црква из 1813. у Кулпину. У Бачком Петровцу су познати Словачка гимназија, Галерија Карол Милослав Лехотски, Галерија Зуске Медведјове, Музеј војвођанских Словака (до 2012. Народни музеј) и друге образовне и културне институције.

Ликовни живот[уреди]

У ликовној уметности пошеци ликовног живота у Бачком Петровцу су неистражени али се зна да је први школовани сликар на овим просторима био Јан Рохоњ који је живео у првој половини 19. века но његови радови нису сачувани и непознати су. Даљим иако аматер био је свештеник Бењамин Реус чије једно платно је у Галерији Зуске Медведјове. Велики утицај на сликарство у овој средини оставио је сликар Карол Милослав Лехотски који је из редова словака био први академски сликар. Његови радови налазе се у Галерији Зуске Медведјове и у приватном власништву. Поред овог сликара велики утицај у овој области уметности је имала и сликарка Зуска Медведјова која је своје слике поклонила Бачком Петровцу. Бачки Петровац је имао школоване сликара и сликаре аматере које су били опажани и у другим срединама, и од школованих сликара утицај на сликарство у Бачком Петровцу имали су у новије време Јарослав Шимович, Михал Кираљ, Иван Крижан, Владимир Лабатх- Ровњев (који се бавио и скулптуром) и др. 1980.- тих године ликовни живот је обележн оснивањем „Галерије Блатно“ од стране групе аматера а чија је главна покретачка снага био академски сликар и графичар Михал Кираљ. 1989. Бачки Петровац је поред Галерије Зуске Медведјове добио и нову галерију у гимназији Јан Колар. У данашнје време у Бачком Петровцу не живи ни један академски слиакр. У Бачкој преровцу постоје две галерије и ту се налази центар за презентацију ликовне уметности словака у Србији.

Привреда[уреди]

У овом крају је развијена пољопривреда, а нарочито је било чувено хмељарство. Хмељ „зелено равничарско злато“ из Бачког Петровца, веома је познат у свету.[1] Због близине Новог Сада, већина становника свакодневно путује у град. Поред Новог Сада велики број становника ради у суседној Бачкој Паланци. Подручје Бачког Петровца у систему канала Дунав—Тиса—Дунав има ловишта и друге природне атрактивности.

Демографија[уреди]

Етнички састав 1910 [2][уреди]

Словаци Јевреји Срби
7335 107 40

Демографија[уреди]

У насељу Бачки Петровац живи 5434 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (38,5 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 2567 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,62.

Ово насеље је углавном насељено Словацима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[3]
Година Становника
1948. 7.452
1953. 7.503
1961. 8.104
1971. 7.822
1981. 7.729
1991. 7.236 7.120
2002. 6.727 6.993
2011. 6.155
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Словаци
  
5.549 82,48 %
Срби
  
573 8,51 %
Југословени
  
169 2,51 %
Хрвати
  
56 0,83 %
Мађари
  
36 0,53 %
Роми
  
22 0,32 %
Муслимани
  
10 0,14 %
Црногорци
  
9 0,13 %
Русини
  
8 0,11 %
Словенци
  
5 0,07 %
Македонци
  
5 0,07 %
Албанци
  
4 0,05 %
Украјинци
  
3 0,04 %
Немци
  
3 0,04 %
Чеси
  
1 0,01 %
Руси
  
1 0,01 %
непознато
  
140 2,08 %


Знамените личности[уреди]

Туризам и рекреација[уреди]

23. априла 2012. у Бачком Петровцу је отворен аква парк Петроленд, највећи аква парк у Србији и један од највећих у југоисточној Европи. У његову изградњу словачка компанија Aqua Therm Invest до сада је уложила 8,5 милиона евра, а до завршетка последње фазе у наредне две године биће инвестирано укупно 22 милиона евра. Аква парк се налази на уласку у Бачки Петровац, на путу за Нови Сад, од кога је удаљен 18 километара.[6]

Слике аква парка[уреди]

Спорт[уреди]

Медији[уреди]

Једина петровачка телевизије је ТВ Петровец, која емитује од новембра, 1997. године а једина радио-станица је Радио Петровец.

Референце[уреди]

  1. ^ Словаци су, пре кулена, јако добро гајили хмељ („Политика”, 1. новембар 2016)
  2. ^ Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka, I. knjiga., Zagreb : Bibliografski zavod d.d., 1925, str. 113.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  6. ^ Отворен аква-парк у Бачком Петровцу, www.b92.net, 23. 04. 2012.

Литература[уреди]

  • Sámuel Boldocký, Petrovec 250, 1745- 1995 1995 Báčsky Petrovec

Галерија[уреди]

Спољашње везе[уреди]