Бачки Петровац

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Петровац (вишезначна одредница).
Бачки Петровац
Главна улица у Бачком Петровцу
Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Аутономна покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Јужнобачки
Општина Бачки Петровац
Становништво
Становништво (2011) Decrease 6155
Густина становништва 103 ст/km²
Положај
Координате 45°21′23″N 19°35′18″E / 45.356333, 19.588333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 87 m
Површина 65,1 km²
Бачки Петровац на мапи Србије
{{{alt}}}
Бачки Петровац
Бачки Петровац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 21470
Позивни број 021
Регистарска ознака NS


Координате: 45° 21′ 23" СГШ, 19° 35′ 18" ИГД

Бачки Петровац (свк. Báčsky Petrovec) је градско насеље у Србији у општини Бачки Петровац у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 6155 становника.

Историја[уреди]

На територији насеља Бачки Петровац већ у праисторијско доба постојала су насеља а најстарији помен је из 13. века када је признат за самосталну црквено општину са црквом која је посвећена св. Петру. Име Петровац се наводи и у историским изворима и аналима из 15. и 16. као и 17. века. Имена Бодоњ, Телек и Драгово говоре о томе да су први становници ту били Мађари и Срби. У време турског доба ту се помиње сеоце са 19 затим 5 и крајем 16. века 28 породица. У време устанка Ракоција Драгово, Бодоњ и друга насеља су била спаљена и остао је само Петровац.

У првој половини 18. века дошло је до сеобе Словака на Доњу земљу. 1747. доведени су први Словаци у Бачку на имање Чарнојевића у Футогу где им је он уступио део старе општине Петровац у којој је било 19 српских породица. Први словачки досељеници потичу из новохрадске столице (која се данас углавном налази у Мађарској). У 18. век и 19. веку овде је било велико властелинство - футошко, које је обухватало Гложан и Петровац. Први подаци о броју становника датирају из 1772. године из времена Марије Терезије и у Петровцу је побројано 423 породице од чега 37 српских, а скупа је било 2 000 становника. Значи да је Петровац у то доба био овеће насеље. У 18. и 19. веку постаје највеће словачко насеље у Бачкој. После је наишло доба стагнације услед одлива становништва у Срем и за време рата у Чехословачку. Но иако је у популацији настала одређена стагнација Петровац се развија културно, привредно, трговински и у административно- управном смислу је напредовао и постао је не само културно средиште Словака већ се сврстао у најнапреднија насеља у јужној Бачкој.

Бачки Петровац је имао знатан допринос у борби са окупатором и то у оквиру Новосадског партизанског одреда, све до коначног ослобођења 1944. године. Новембра 1944. године у Бачком Петровцу је формирана Четрнаеста војвођанска (словачка) бригада, састављена од припадника словачке националности.

Култура[уреди]

Гимназија Јан Колар у Бачком Петровцу
Галерија Зуске Медведјове у Бачком Петровцу

Међу знаменитијим споменицима историје је споменик обешеним првоборцима 1941. године и стара црква из 1813. у Кулпину. У Бачком Петровцу су познати Словачка гимназија, Галерија Зуске Медведјове, Народни музеј и друге образовне и културне институције.

Ликовни живот[уреди]

У ликовној уметности пошеци ликовног живота у Бачком Петровцу су неистражени али се зна да је први школовани сликар на овим просторима био Јан Рохоњ који је живео у првој половини 19. века но његови радови нису сачувани и непознати су. Даљим иако аматер био је свештеник Бењамин Реус чије једно платно је у Галерији Зуске Медведјове. Велики утицај на сликарство у овој средини оставио је сликар Карол Милослав Лехотски који је из редова словака био први академски сликар. Његови радови налазе се у Галерији Зуске Медведјове и у приватном власништву. Поред овог сликара велики утицај у овој области уметности је имала и сликарка Зуска Медведјова која је своје слике поклонила Бачком Петровцу. Бачки Петровац је имао школоване сликара и сликаре аматере које су били опажани и у другим срединама, и од школованих сликара утицај на сликарство у Бачком Петровцу имали су у новије време Јарослав Шимович, Михал Кираљ, Иван Крижан, Владимир Лабатх- Ровњев (који се бавио и скулптуром) и др. 1980.- тих године ликовни живот је обележн оснивањем „Галерије Блатно“ од стране групе аматера а чија је главна покретачка снага био академски сликар и графичар Михал Кираљ. 1989. Бачки Петровац је поред Галерије Зуске Медвидјове добио и нову галерију у гимназији Јан Колар. У данашнје време у Бачком Петровцу не живи ни један академски слиакр. У Бачкој преровцу постоје две галерије и ту се налази центар за презентацију ликовне уметности словака у Србији.

Привреда[уреди]

У овом крају је развијена пољопривреда, а нарочито је чувено хмељарство. Хмељ „зелено равничарско злато“ из Бачког Петровца, веома је познат у свету. Због близине Новог Сада, већина становника свакодневно путује у град. Подручје Бачког Петровца у систему канала Дунав—Тиса—Дунав има ловишта и друге природне атрактивности.

Демографија[уреди]

У насељу Бачки Петровац живи 5434 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (38,5 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 2567 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,62.

Ово насеље је углавном насељено Словацима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 7452 [1]
1953. 7503
1961. 8104
1971. 7822
1981. 7729
1991. 7236 7120
2002. 6993 6727
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Словаци
  
82.48
Срби
  
8.51
Југословени
  
2.51
Хрвати
  
0.83
Мађари
  
0.53
Роми
  
0.32
Муслимани
  
0.14
Црногорци
  
0.13
Русини
  
0.11
Словенци
  
0.07
Македонци
  
0.07
Албанци
  
0.05
Украјинци
  
0.04
Немци
  
0.04
Чеси
  
0.01
Руси
  
0.01
непознато
  
2.08


Знамените личности[уреди]

Туризам и рекреација[уреди]

За више информација погледајте чланак Аква парк Петроленд.

23. априла 2012. у Бачком Петровцу је отворен аква парк Петроленд, највећи аква парк у Србији и један од највећих у југоисточној Европи. У његову изградњу словачка компанија Aqua Therm Invest до сада је уложила 8,5 милиона евра, а до завршетка последње фазе у наредне две године биће инвестирано укупно 22 милиона евра. Аква парк се налази на уласку у Бачки Петровац, на путу за Нови Сад, од кога је удаљен 18 километара.[4]

Слике аква парка[уреди]

Спорт[уреди]

Медији[уреди]

За више информација видети ТВ Петровец и Радио Петровец.

Једина петровачка телевизије је ТВ Петровец, која емитује од новембра, 1997. године а једина радио-станица је Радио Петровец.

Референце[уреди]

  1. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  4. Отворен аква-парк у Бачком Петровцу, www.b92.net, 23. 04. 2012.

Литература[уреди]

  • Sámuel Boldocký, Petrovec 250, 1745- 1995 1995 Báčsky Petrovec

Галерија[уреди]

Спољашње везе[уреди]