Бачко Градиште

Бачко Градиште
Бачко Градиште;
	Месна заједница
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Општина	Бечеј
Становништво
— 2022.	4.335
— густина	62,1/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 31′ 53″ С; 20° 01′ 36″ И / 45.531445° С; 20.026765° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	81 m
Површина	69,8 km2
	Бачко Градиште Бачко Градиште на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	21217
Позивни број	021
Регистарска ознака	BČ

Бачко Градиште, раније Фелдварац (мађ. Bácsföldvár) јесте насељено место у општини Бечеј, у Јужнобачком округу, у Србији. Смештено је поред реке Тисе. Према попису из 2022. било је 4.335 становника.

Историја

Краљ Жигмунд Луксембуршки је поклонио Бачко Градиште 1387. породици Горјански. У турско доба припадало је сегединској нахији. Године 1580. било је српско место и имало је 4, а 1519. има 12 порезних домова. По ослобођењу од Турака постало је Бачко Градиште шанац у потиској граници. Године 1720. било је још потпуно српско место и имало је 39 пописаних српских домова.

После развојачења потиске границе почело је у Бачком Градишту насељавање Мађара. У буни 1848/1849. године село је много страдало.

Подигнуто је 1857. године звоно на торањ православног храма. Звоно тешко 12 центи и 38 фунти излио је новосадски звоноливац Павле Валер.^[1] Ново темпло урадио је иконорезац Јован Ситкеј из Старог Бечеја.^[2]

Купили су претплатом Вукову књигу "Српске народне приповетке" 1870. године први умни људи из места: поп Стеван Кирић парох и учитељи, мушке школе - Симеон Нинковић, а женске школе - Милан Летић.^[3]

Демографија

У насељу Бачко Градиште живи 4215 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,1 година (37,0 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 2029 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,68.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	6.512
1953.	6.178
1961.	6.106
1971.	5.986
1981.	5.764
1991.	5.625	5.495
2002.	5.445	5.519
2011.	5.110

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Мађари	2.519	46,26%
Срби	2.417	44,38%
Југословени	151	2,77%
Хрвати	67	1,23%
Роми	51	0,93%
Црногорци	40	0,73%
Муслимани	12	0,22%
Словаци	3	0,05%
Русини	3	0,05%
Буњевци	3	0,05%
Словенци	2	0,03%
Немци	2	0,03%
Албанци	2	0,03%
Украјинци	1	0,01%
Македонци	1	0,01%
Бошњаци	1	0,01%
непознато	84	1,54%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	10	7
80+	37	87
75—79	53	140
70—74	114	144
65—69	106	174
60—64	154	167
55—59	139	149
50—54	173	179
45—49	239	208
40—44	194	191
35—39	182	197
30—34	166	165
25—29	171	158
20—24	194	131
15—19	231	192
10—14	181	160
5—9	178	179
0—4	145	150
Просек :	37,0	41,1

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.932	2.051	2.109	2.123	2.182	2.106	2.029

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	499	560	371	398	136	38	15	6	3	3	2,68

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.163	679	1.300	98	83	3
Женски	2.289	356	1.318	492	116	7
УКУПНО	4.452	1.035	2.618	590	199	10

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.053	361	13	0	362
Женски	584	215	0	0	160
Укупно	1.637	576	13	0	522

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	6	55	68	9	33
Женски	1	3	64	12	4
Укупно	7	58	132	21	37

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	13	19	27	9	11
Женски	10	9	5	37	34
Укупно	23	28	32	46	45

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	20	0	0	47
Женски	12	0	0	18
Укупно	32	0	0	65

Етнички састав из 1910.^[7]

	Мађари	Срби	Јевреји
	3.934	2.890	98

Галерија

Рибњак Бечеј
Рибњак Бечеј
Рибњак Бечеј
Храм Преображења Господњег
Црква Светог Арханђела Михаила

Референце

^ "Србски дневник", Нови Сад 1857. године
^ "Србски дневник", Нови Сад 1858. године
^ "Вук Ст. Караџић: "Српске народне приповетке", Беч 1870. године
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
^ Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka, I knjiga, Zagreb : Bibliografski zavod d.d., 1925, str. 114

Литература

Народна енциклопедија (1927)

Спољашње везе

[1] "Србски дневник", Нови Сад 1857. године

[2] "Србски дневник", Нови Сад 1858. године

[3] "Вук Ст. Караџић: "Српске народне приповетке", Беч 1870. године

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[7] Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka, I knjiga, Zagreb : Bibliografski zavod d.d., 1925, str. 114

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Немачка Израел Сједињене Државе