Башибозук

С Википедије, слободне енциклопедије
Турски башибозук у Бугарској 1877-78
Група башибозука (око 1886)

Башибозук (тур. başıbozuk, оштећена/покварена глава[1], у значењу без вође) је био припадник нерегуларних пешадијских и коњичких војних снага османске армије. Састављени од добровољаца, најчешће Черкеза, Албанаца, Курда и Рома-муслимана. Избегавали су уређене борбе и били познати по зверствима, пљачки и одвођењу робља. Оваква недела су на нашим просторима оставила дубок траг у односима Албанаца и суседних народа.[2][3] Башибозуци су били познати по недостатку дисциплине.

Иако је турска војска увек била састављена и од башибозука поред регуларних војника, притисак на османски феудални систем, узрокован углавном ширењем империје је захтевао веће ослањање на нерегуларне снаге. Држава их је наоружавала и одржавала, али нису примали плату, већ су живели од пљачке, и нису носили униформе нити неке ознаке. Услед недостатка дисциплине, нису били способни за предузимање већих војних операција. Услед непредвидивости и недисциплине, повремено су редовне турске снаге морале насилно да их разоружавају. Међутим, башибозуци су често били корисни у извиђачким мисијама.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Абдулах Шкаљић Турцизми у српскохрватском језику
  2. ^ Војна енциклопедија, (1. том; Абадан - Брчко pp. 504) Београд, 1970.
  3. ^ Encyclopedia Britannica

Литература[уреди | уреди извор]