Башта сљезове боје

С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Башта сљезове боје (позоришна представа) .
Башта сљезове боје
Basta-sljezove-boje.jpeg
Настанак и садржај
АуторБранко Ћопић
ЗемљаЈугославија
Језиксрпски језик
Жанрзбирка кратких прича
Издавање
ИздавачСрпска књижевна задруга
Датум
издавања

1970.

Башта сљезове боје је збирка кратких прича српског књижевника Бранка Ћопића. Први пут је објављена 1970. у издању Српске књижевне задруге (коло 63 ; књ. 423). Збирка је подељена на два циклуса. Први циклус под називом „Јутра плавог сљеза“, састоји се из тринаест прича, и у њему се приповеда о времену непосредно после Првог светског рата. Све осим последње су обликоване аутобиографски. Осим дечака Бранка у њима се појављује његов деда Раде, стриц Ниџо и низ живописних становника Босанске Крајине. Иако је свака прича у овом циклусу независна, оне се међусобно могу повезати у јединствену целину, јер су повезане истим ликовима, простором, временом, амбијентом, али и истим идејама, осећањима и значењем. У овом циклусу се налазе антологијске приче: Поход на мјесец, Чудесна справа и Башта сљезове боје, по којој је читава збирка добила име.

Други циклус Дани црвеног сљеза садржи 21 причу. У њему се приповеда о догађајима из Другог светског рата и послератног периода. Овај циклус је тематски разнороднији, али је и мање јединствен од првог. Иако поједине приче чувају ведрину и хумор препознатљив у Ћопићевим остварењима, „Дани црвеног сљеза“ су обојени мрачнијим тоновима и разочарењем.[1] Песимистични поглед на свет је посебно уочљив у последњој причи, „Заточник“, у којем се приповеда о лику бившег партизанског митраљесца Стевана Батића, кога након рата власти заборављају.

Башта сљезове боје посвећена је Зији Диздаревићу, књижевнику и Ћопићевом пријатељу који је убијен у концетрационом логору Јасеновац. Ова посвета у форми писма уједно је и предговор самој збирци. Убиству пријатеља и разорним силама зла које владају у овом свету Ћопић се супроставља писаном речју и причама о људској доброти. Како истиче: „Свак се брани својим оружјем, а још увијек није искована сабља која може сећи наше месечине, насмијане зоре и тужне сутоне.”[2] Збирка је награђена Његошевом наградом. Део је школске лектире у образовном систему Србије и Босне и Херцеговине.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Михајловић 1975, стр. XVI.
  2. ^ Ћопић 1975, стр. 4.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Михајловић, Борисав (1975). „Б. Ћопић у Башти сљезове боје“, предговор у: Б. Ћопић, Башта сљезове боје. Београд: Српска књижевна задруга. 
  • Ћопић, Бранко (1975). Башта сљезове боје. Београд: Српска књижевна задруга. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]