Бајо Секулић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
БАЈО СЕКУЛИЋ
Bajo Sekulic.jpg
Бајо Секулић
Датум рођења(1913-02-12)12. фебруар 1913.
Место рођењаСекулићи, код Даниловграда
 Краљевина Црна Гора
Датум смрти20. март 1942.(1942-03-20) (29 год.)
Место смртиЦрквине, код Колашина
Црна Гора НД Црна Гора
Професијастудент права
Члан КПЈ од1934.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
У току НОБ-ачлан Главног штаба
НОПО Црне Горе
Народни херој од11. јула 1945.

Бајо Секулић (Секулићи, код Даниловграда, 12. фебруар 1913Црквине, код Колашина, 20. март 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 13. фебруара 1913. године у селу Секулићима, код Даниловграда. Основну школу је завршио у родном месту, а гимназије учио у Даниловграду, Подгорици и Цетињу. Године 1934. отишао је у Београд и уписао Правни факултет. За време студија прикључио се студентском покрету и убрзо постао члан Комунистичке партије Југославије. Учествовао је у разним студентским акцијама — демонстрацијама, штрајковима и излетима. Био је један од главних руководилаца студентске омладине на Београдском универзитету.[1]

Почетком 1941. године, уочи Немачког напада на Краљевину Југославије, вратио се у Црну Гору и преузео функцију секретара Окружног комитета КПЈ за Цетиње. Одмах после окупације, укључен јеу чланство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору, а 24. априла и у чланство Комисије за прикупљање ратног материјала. Био је учесник састанка ПК КПЈ за Црну Гору, одржаног 8. јула 1941. године у Пиперска Стијена, на којем је донета одлука о подизању устанка.[1]

Од првих дана Тринаестојулског устанка, био је веома активан. Радио је на стварању првих партизанских јединица у Црној Гори и био заменик политичког комесара Привремене врховне команде националноослободилачких одреда Црне Горе, Боке и Санџака. Учествовао је у многим устаничким акцијама током лета 1941. године.[1]

Када је, октобра 1941. године, делегат ЦК КПЈ и Врховног штаба НОПО Југославије Иван Милутиновић, дошао у Црну Гору и формирао Главни штаб НОП одреда Црне Горе, Бајо је именован за његовог политичког комесара. Средином новембра од дела партизанских јединица из Црне Горе формиран је Црногорско-санџачки партизански одред, који је бројао око 3.600 бораца, за команданта овог Одреда је именован Арсо Јовановић, а за политичког комесара Бајо Секулић.[1]

После неуспелог напада на Пљевља, 1. децембра 1941. године, Одред се пребацио у Санџак и тамо створио услове за повезивање са партизанским јединицама, које су се повлачиле, из Србије. Током зиме 1941/42. године Бајо је руководио акцијама на сузбијању четника на подручју Васојевића. Крајем марта припремао је напад на четнике и Италијане у Колашину. Али су, 20. марта 1942. године, дан уочи планираног напада, четници извршили изненадни напад на партизане. У тим борбама на Црквинама, код Колашина, Бајо је погинуо.[1]

Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), 11. јула 1945. године, међу првим борцима Народноослободилачке војске, проглашен је за народног хероја.[1]

Референце[уреди]

Литература[уреди]