Баљвине
| Баљвине | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Мркоњић Град |
| Становништво | |
| — 2013. | 1.140 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 28′ 48″ СГШ; 17° 11′ 52″ ИГД / 44.48° СГШ; 17.197778° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Баљвине Баљвине на мапи Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 050 |
Баљвине су насељено мјесто у општини Мркоњић Град, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 1.140 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
Налази се испод планине Чемерница и изнад кањона ријеке Врбас, на надморској висини од 543 метра. Село је удаљено око 15 километара од града, у правцу сјевероисток. Чине га два дијела: Горње Баљвине (насељене претежно српским становништвом) и Доње Баљвине (у коме већину чине Муслимани).
Историја[уреди | уреди извор]
На локалитету Грича нађено је 35 бакарних сјекира, које вјероватно припадају вучедолској култури. Плато са сувозидом из гвозденог доба откривен је на локалитету Градина. У повељи бана Пријезде из 1287. помиње се Banua, као међник, за који Милан Карановић и Владислав Скарић претпостављају да је данашње село Баљвине. Средњовјековне некрополе налазе се на локалитетима Јатунова њива (око 40 стећака) и Тешановића крчевине (око десетак видљивих). У засеоку Куцељи налази се стећак у облику сандука са украсима из периода 14–15. вијека, који је 2003. проглашен националним спомеником БиХ.[1]
Становништво[уреди | уреди извор]
Према службеном попису становништва из 1991. године, Баљвине су имале 1.140 становника. Срби су чинили око 38%, а Муслимани 61% од укупног броја становника.[2][3]
| Националност[4] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Муслимани [а] | 699 (61,31%) | 654 (53,34%) | 593 (49,41%) | |
| Срби | 438 (38,42%) | 565 (46,08%) | 601 (50,08%) | 550 |
| Југословени [б] | 1 (0,08%) | 7 (0,57%) | 2 (0,16%) | 484 |
| Хрвати | 0 | 0 | 2 (0,16%) | |
| Црногорци | 1 | |||
| остали и непознато | 2 (0,17%) | 0 | 2 (0,16%) | |
| Укупно | 1.140 | 1.226 | 1.200 | 1.035 |
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.
- ^ За садашњи статус Југословена види чланак Југословени.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Енциклопедија Републике Српске 1, Бања Лука 2017, 210.
- ^ Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
- ^ „Попис по мјесним заједницама” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 27. 05. 2016. Приступљено 04. 10. 2008.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Баљвине на Викимедијиној остави. |
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- Село које ратови заобилазе („Политика”, 6. децембар 2016)
| Насељена мјеста | Баљвине, Бјелајце, Брдо, Власиње, Герзово, Горња Пецка, Горња Подгорја, Горњи Бараћи, Горњи Граци, Густовара, Дабрац, Доња Пецка, Доња Подгорја, Доњи Бараћи, Доњи Граци, Дубица, Јасенови Потоци, Копљевићи, Котор, Лисковица, Магаљдол, Мајдан, Медна, Млиниште, Мркоњић Град, Оканџије, Ораховљани, Оћуне, Подбрдо, Подоругла, Подрашница, Ступари, Сурјан, Тријебово, Трново, Убовића Брдо, Шеховци, Шибови | .svg) |
|---|---|---|
| Мјесне заједнице | МЗ Баљвине, МЗ Бараћи, МЗ Бјелајце, МЗ Граци, МЗ Мајдан, МЗ Медна, МЗ Оћуне, МЗ Подбрдо, МЗ Подрашница, МЗ Шеховци | |