Баљвине
Баљвине | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Република Српска |
Општина | Мркоњић Град |
Становништво | |
— 2013. | 1.140 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 28′ 48″ С; 17° 11′ 52″ И / 44.48° С; 17.197778° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Позивни број | 050 |
Баљвине су насељено мјесто у општини Мркоњић Град, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 1.140 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
Налази се испод планине Чемерница и изнад кањона ријеке Врбас, на надморској висини од 543 метра. Село је удаљено око 15 километара од града, у правцу сјевероисток. Чине га два дијела: Горње Баљвине (насељене претежно српским становништвом) и Доње Баљвине (у коме већину чине Муслимани).
Историја[уреди | уреди извор]
На локалитету Грича нађено је 35 бакарних сјекира, које вјероватно припадају вучедолској култури. Плато са сувозидом из гвозденог доба откривен је на локалитету Градина. У повељи бана Пријезде из 1287. помиње се Banua, као међник, за који Милан Карановић и Владислав Скарић претпостављају да је данашње село Баљвине. Средњовјековне некрополе налазе се на локалитетима Јатунова њива (око 40 стећака) и Тешановића крчевине (око десетак видљивих). У засеоку Куцељи налази се стећак у облику сандука са украсима из периода 14–15. вијека, који је 2003. проглашен националним спомеником БиХ.[1]
За вријеме аустоугарске окупације, мјесто је било познато под именом Баљвине Српски, и били су у саставу среза Скендер Вакуф.
Становништво[уреди | уреди извор]
Према службеном попису становништва из 1991. године, Баљвине су имале 1.140 становника. Срби су чинили око 38%, а Муслимани 61% од укупног броја становника.[2][3]
Састав становништва – насеље Баљвине | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
2013.[4] | 1991. | 1981.[5] | 1971.[6] | 1961. | |||
Укупно | 350 (100,0%) | 1 140 (100,0%) | 1 226 (100,0%) | 1 200 (100,0%) | 1 035 (100,0%) | ||
Бошњаци | 245 (70,00%) | 699 (61,32%)1 | 654 (53,34%)1 | 593 (49,42%)1 | – | ||
Срби | 104 (29,71%) | 438 (38,42%) | 565 (46,08%) | 601 (50,08%) | 550 (53,14%) | ||
Босанци | 1 (0,286%) | – | – | – | – | ||
Остали | – | 2 (0,175%) | – | 2 (0,167%) | – | ||
Југословени | – | 1 (0,088%) | 7 (0,571%) | 2 (0,167%) | 484 (46,76%) | ||
Хрвати | – | – | – | 2 (0,167%) | – | ||
Црногорци | – | – | – | – | 1 (0,097%) |
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Напомене[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Енциклопедија Републике Српске 1, Бања Лука 2017, 210.
- ^ Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
- ^ „Попис по мјесним заједницама” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 27. 05. 2016. г. Приступљено 04. 10. 2008.
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 17. 9. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 17. 9. 2015.