Баљвине

Координате: 44° 28′ 48″ С; 17° 11′ 52″ И / 44.48° С; 17.197778° И / 44.48; 17.197778
С Википедије, слободне енциклопедије
Баљвине
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ОпштинаМркоњић Град
Становништво
 — 2013.1.140
Географске карактеристике
Координате44° 28′ 48″ С; 17° 11′ 52″ И / 44.48° С; 17.197778° И / 44.48; 17.197778
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Баљвине на карти Босне и Херцеговине
Баљвине
Баљвине
Баљвине на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број050

Баљвине су насељено мјесто у општини Мркоњић Град, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 1.140 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Налази се испод планине Чемерница и изнад кањона ријеке Врбас, на надморској висини од 543 метра. Село је удаљено око 15 километара од града, у правцу сјевероисток. Чине га два дијела: Горње Баљвине (насељене претежно српским становништвом) и Доње Баљвине (у коме већину чине Муслимани).

Историја[уреди | уреди извор]

На локалитету Грича нађено је 35 бакарних сјекира, које вјероватно припадају вучедолској култури. Плато са сувозидом из гвозденог доба откривен је на локалитету Градина. У повељи бана Пријезде из 1287. помиње се Banua, као међник, за који Милан Карановић и Владислав Скарић претпостављају да је данашње село Баљвине. Средњовјековне некрополе налазе се на локалитетима Јатунова њива (око 40 стећака) и Тешановића крчевине (око десетак видљивих). У засеоку Куцељи налази се стећак у облику сандука са украсима из периода 14–15. вијека, који је 2003. проглашен националним спомеником БиХ.[1]

За вријеме аустоугарске окупације, мјесто је било познато под именом Баљвине Српски, и били су у саставу среза Скендер Вакуф.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према службеном попису становништва из 1991. године, Баљвине су имале 1.140 становника. Срби су чинили око 38%, а Муслимани 61% од укупног броја становника.[2][3]

Састав становништва – насеље Баљвине
2013.[4]1991.1981.[5]1971.[6]1961.
Укупно350 (100,0%)1 140 (100,0%)1 226 (100,0%)1 200 (100,0%)1 035 (100,0%)
Бошњаци245 (70,00%)699 (61,32%)1654 (53,34%)1593 (49,42%)1
Срби104 (29,71%)438 (38,42%)565 (46,08%)601 (50,08%)550 (53,14%)
Босанци1 (0,286%)
Остали2 (0,175%)2 (0,167%)
Југословени1 (0,088%)7 (0,571%)2 (0,167%)484 (46,76%)
Хрвати2 (0,167%)
Црногорци1 (0,097%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Напомене[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Енциклопедија Републике Српске 1, Бања Лука 2017, 210.
  2. ^ Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
  3. ^ „Попис по мјесним заједницама” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 27. 05. 2016. г. Приступљено 04. 10. 2008. 
  4. ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021. 
  5. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 17. 9. 2015. 
  6. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 17. 9. 2015. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]