Баљковица Доња
Баљковица Доња | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Град | Зворник |
| Становништво | |
| — 2013. |  169 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 27′ 30″ С; 19° 02′ 59″ И / 44.45847° С; 19.04971° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 1,01 km2 |
  Баљковица Доња Баљковица Доња на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 056 |
Баљковица Доња је насељено место у граду Зворник, Република Српска, БиХ. На попису становништва 2013. године Баљковица Доња је имала 169 становника.[1]
Географија[уреди | уреди извор]
Налази се на надморској висини између 200 и 300 м, површине 1,01 км² на удаљености око 13 км од Зворника. Насеље је збијеног зипа и припада месној заједници Петковци. Смештено је на брдовито-брежуљкастом терену, кроз атар који је углавном сачињен од обрадивог земљишта са нешто белогоричне шуме, протиче река Сапна.[2]
Историја[уреди | уреди извор]
На подручју села постоји више средњовековних некропола, на локалитету Срнине се налази 31 стећак, на Мраморићу 7, на Класи 2 и на локалном гробљу 6 стећака. Стећак код сеоске чесме је у облику саркофага, украшен је биљном орнаментиком и стилизованим спиралама. За време Првог светског рата из села је солунски добровољац био Петар Бујић. Током Другог светског рата погинуло је 8 цивила, а у Одбрамбено-отаџбинском рату је погинуло 9 бораца ВРС. Испред Дома културе је 1954. године подигнуто спомен-обележје за 36 погинулих бораца НОВЈ из овог и околних села, а 2000. године за погинуле борце ВРС из овог места.[2]
Становништво[уреди | уреди извор]
Баљковица Доња је 1879. године имала 27 домаћинства и 160 становника, од чега је 138 муслимана и 22 православаца. Године 1885. је имала 222, а 1921. године као два села, Доња Баљковица Српска и Доња Баљковица Турска, имала је 273 становника. Као јединствено село Баљковица Доња је 1948. имала 158 становника. Према попису становништва из 2013. године насеље је имало 62 домаћинства и 169 становника, већински је било насељено Србима.
| Демографија[3] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 186 | |
| 1971. | 224 | |
| 1981. | 257 | |
| 1991. | 344 | |
| 2013. | 169 | |
| Националност[3] | 2013. | 1991. | 1981. | 1971. |
| Срби | 129 (76,3%) | 289 (84,5%) | 257 (100%) | 198 (88,4%) |
| Муслимани | — | 50 (14,6%) | — | 23 (10,3%) |
| Бошњаци | 40 (23,7%) | — | — | — |
| Црногорци | — | — | — | 2 (0,9%) |
| Хрвати | — | 1 (0,3%) | — | — |
| Македонци | — | — | — | 1 (0,4%) |
| остали | — | 2 (0,6%) | — | — |
| Укупно | 169 | 342 | 257 | 224 |
Родови[уреди | уреди извор]
У Баљковици Доњој су 2017. године живеле породице Јаћимовићи и Јеркићи које славе Јовањдан, Бабићи, Ивановићи, Радовићи, Ребићи, Савићи, Стојановићи и Цвјетиновићи које славе Аранђеловдан, Бујићи славе Митровдан, Гајићи и Пантићи славе Никољдан, Готовац славе Ђурђевдан, Перићи славе Зачеће Светог Јована Крститеља и Ристићи и Стевићи славе Илиндан. Раније је у селу живела муслиманска породица Ђулић. Преци данашњег становништва већином су се доселили из Црне Горе и Херцеговине.[2]
Образовање и привреда[уреди | уреди извор]
У селу је 1947. године отворена четворогодишња основна школа, а 1979. године је изграђена нова школска зграда и прерасла је у осмогодишњу школу „Иво Лола Рибар”. Школа је престала да ради 1992. године, а 1997. је отворена као подручно одељење ОШ „Свети Сава” из Зворника. Од 2002. године је у саставу ОШ „Десанка Максимовић” из Челопека, а 2014. године је радила као деветогодишња школа.
Село има три православна гробља, најближа православна црква је у селу Шетићи, а најближе џамије су у селима Ђулићи и Клиса. Дом културе је изграђен 1949. године, у њему је смештена сеоска амбуланта и Омладински дом. У селу су 2015. године радиле две трговинске и једна угоститељска радња и две ауто-школе. Село је добило електричну енергију 1966/67. године, а фиксну телефонску мрежу 1982. године. Први водовод је изграђен 1978. а други 2000. године. Кроз село пролази регионални пут Сапна—Каракај, док су сеоски путеви асфалтирани 1978. године.[2]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Резултати Пописа 2013, градови, општине, насељена мјеста”. Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала 23. 03. 2017. г. Приступљено 23. 9. 2019.
- ^ а б в г Енциклопедија Републике Српске 2017, стр. 212.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература[уреди | уреди извор]
- Енциклопедија Републике Српске 1, А-Б. Бања Лука. 2017.
