Баљци (Ружић)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Баљци
Volksfest am Ivanjdan in Baljci am 07.07.2011.jpg
Административни подаци
Држава Хрватска
ОбластДрнишка Крајина
ЖупанијаШибенско-книнска
ОпштинаОпштина Ружић
Становништво
 — (2011)3
Географске карактеристике
Координате43°49′44″ СГШ; 16°18′41″ ИГД / 43.82902° СГШ; 16.311335° ИГД / 43.82902; 16.311335Координате: 43°49′44″ СГШ; 16°18′41″ ИГД / 43.82902° СГШ; 16.311335° ИГД / 43.82902; 16.311335
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надм. висина411 м
Баљци на мапи Хрватске
Баљци
Баљци
Баљци на мапи Шибенско-книнске жупаније
Баљци
Баљци
Баљци на мапи Шибенско-книнске жупаније
Остали подаци
Поштански број22322 Ружић
Позивни број+385 22

Баљци су насељено мјесто у општини Ружић, Далмација, Република Хрватска.

Географија[уреди]

Налазе се на падинама Свилаје, изнад источног обода Петровог поља.

Култура[уреди]

У селу се налази храм Српске православне цркве Св. Јована Крститеља из 1730. године и остаци унијатске цркве Преображења Господњег (Рога) из 1835. године.

Историја[уреди]

Прије рата је село припадало општини Дрниш. За вријеме рата у Хрватској (1991-1995) налазило се у Републици Српској Крајини, у близини границе с Хрватском. Године 1995. хрватском геноцидном акцијом „Олуја“, протјерани су становници Баљака.

Баљци су у Другом светском рату били под контролом четника (Свилајска бригада), али је село дало највећи број партизана од свих мјеста општине Дрниш. Њих 12 је учествовало у бици на Сутјесци, а преживјело је само двоје.

Због лошег економског стања, недостатка путева, струје и воде, становници Баљака су годинама емигрирали у друге крајеве. У бившој СФРЈ, највише су одлазили у Срем (Шид), а у иностранство у Немачку (Северна Рајна) и Велику Британију (Оксфорд). Протјерани Баљчани након рата, населили су се већим дијелом у Србији — Шид, Нови Сад, Београд, а неки у иностранство — Њемачка, САД, Уједињено Краљевство.

Становништво[уреди]

Према попису становништва из 1991. године, Баљци су имали 470 становника, 453 Срба, 13 Хрвата 4 осталих. Након рата, село је остало без становника, што је потврђено на задња два пописа (2001 и 2011).[1] Према попису из 2011. године, Баљци су имали 3 становника.[2]

Националност[3] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 453
Југословени
Хрвати 13
остали и непознато 4
Укупно 470 641 633 617
Демографија[3]
Година Становника
1961. 617
1971. 633
1981. 641
1991. 470
2001. 2
2011. 3

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Баљци је имало 470 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
453 96,38 %
Хрвати
  
13 2,76 %
непознато
  
4 0,85 %
укупно: 470

Презимена[уреди]

  • Арамбашић — Православци, славе Св. Николу
  • Башић — Православци, славе Св. Николу
  • Бешевић — Православци, славе Св. Николу
  • Бибић — Православци, славе Св. Јована
  • Видовић — Римокатолици
  • Џалета — Православци, славе Св. Николу
  • Гегић — Православци, славе Лазареву Суботу
  • Глигорић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Гугић — Римокатолици
  • Гутић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Јанковић — Православци, славе Лазареву Суботу
  • Јошић — Православци, славе Лазареву Суботу
  • Клисурић — Православци, славе Лазареву Суботу
  • Миланковић — Православци, славе Лазареву Суботу
  • Мудрић — Православци
  • Обрадовић — Православци, славе Лазареву Суботу
  • Поплашен — Православци
  • Радомиловић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Ромац — Православци
  • Тарлаћ — Православци, славе Св. Николу
  • Тетек — Православци, славе Св. Николу
  • Тошић — Православци, славе Ђурђевдан

Познати Баљчани[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Попис становништва 2001., Приступљено 21. 4. 2013.
  2. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 21. 4. 2013. 
  3. 3,0 3,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.