Бања (Нови Пазар)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Новопазарска бања

Бања је насељено место града Новог Пазара у Рашком округу. Новопазарска бања се налази у југозападној Србији, у долини Избичке реке, десне притоке Рашке. Од Новог Пазара коме гравитира је удаљена око 3 km. Простире се између 43°09'17'' северне географске ширине и 20°32'22' источне географске дужине. Лежи на 505m надморске висине. Смештена је између планинских масива Голије ка северу, Копаоника на истоку, падина Рогозне на југоистоку и Нинаје на западу. Удаљена је од Београда 272 km.

Бања има термоминералне изворе, који припадају групи сумпоровитих хипертерми. Клима односно микроклима је умерена и погодује здрављу и рехабилитацији. Она је уједно бањско и климатско лечилиште, такозвана „оаза здравља”.

Бања
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Рашки
Град Нови Пазар
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 566
Географске карактеристике
Координате 43°09′17″ СГШ; 20°32′22″ ИГД / 43.154666° СГШ; 20.5395° ИГД / 43.154666; 20.5395Координате: 43°09′17″ СГШ; 20°32′22″ ИГД / 43.154666° СГШ; 20.5395° ИГД / 43.154666; 20.5395
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 505 м
Бања на мапи Србије
Бања
Бања
Остали подаци
Позивни број 020
Регистарска ознака NP

Историја[уреди]

Новопазарска банја је била позната још у античко доба. У средњем веку, била је чувено лечилиште Рашке. Доласком Турака, њена популарност слаби, али који век касније и Турци почињу да увиђају благодети ових простора и да их искоришћавају, те граде објекте за угоститељство посетилаца, као и два Турска купатила. Почетком шеснаестог века француски путописац Лефевр помиње постојање „ природних топлих извора код Новог Пазара “. Од средине седамнаестог века почиње уређење бање. Изнад античког купатила Турци су изградили хамам, као и каравансарај за смештају посетилаца. Новопазарска бања страдала је током Бечког рата. .[1]

Туризам Новопазарске бање поново оживљава крајем осамнаестог века када се изграђује ново купатило. Значајне прекретнице десиле су се и након Другог светског рата, а то је подизање савременог стационара као и изградња Завода за лечење и рехабилитацију оболелих од мишићних и неуромишићних болести. Стационар Реуматолошког центра подигнут је 1953. године а основан је и Завод за лечење и рехабилитацију оболелих од миопатије и неуромиопатије. Новопазарска бања је један од највећих центара за лечење дистрофичара.

Демографија[уреди]

Према попису из 2011. било је 566 становника. У насељу Бања живи 345 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 34,0 година (34,0 код мушкараца и 33,9 код жена). У насељу има 114 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,74.

Ово насеље је углавном насељено Бошњацима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 116
1953. 101
1961. 171
1971. 169
1981. 280
1991. 350 340
2002. 466 501
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Бошњаци
  
379 81,33 %
Срби
  
79 16,95 %
Муслимани
  
5 1,07 %
Црногорци
  
1 0,21 %
Хрвати
  
1 0,21 %
Руси
  
1 0,21 %
непознато
  
0 0,0 %


Физичко-хемијске карактеристике термоминералних вода[уреди]

Термоминералне воде Новопазарске бање представљају важан природни ресурс који омогућава лечење појединих болести и рехабилитацију нарушеног здравља. Растворене минералне материје у води се употребљавају за прављење лековитог блата.

Ова бања специфична је по својим лековитим изворима јер сви потичу из једне термалне издани, али се састав њихових вода разликује. То се дешава јер се ове воде крећу у различитим правцима и у свом току се мешају са другим подземним водама, иду преко различитог стења и на извориштима постају другачије темературе и другачијег минералног састава.

У овој бањи налази се четрнаест извора, а њихове температуре се крећу од 15 до 50°С, што их сврстава у хипертермалне воде. Брзина истицања воде – издашност извора износи и до 5 l/s што је одлично за искоришћавање извора у разне сврхе[5].

Термоминерална вода у Новопазарској бањи садржи највише натријума, калцијума, калијума и магнезијума, као и ањоне: хидрокарбонате, хлор, сулфат и нитрат. Од растворених оксида поседује гвожђе, алуминијум – оксид, силицијум – диоксид, слободне угљене киселине и слободни сумпор – водоник. Према хемијском саставу воде Новопазарске бање убрајају се у ред сумпоровитих- киселих хипертерми са 1, 6 g чврстих материја.[6]

Индикација и контраиндикације за лечење[уреди]

Новопазарска бања, сматра се главним центром за лечење дистрофичара Србији. Терапије се спроводе у Специјалној болници за лечење мишићних и неуромишићних болести „Новопазрска бања“.

Болести које се највише третирају и лече у овој бањи су:

  • Неуромишићне болести
  • Стања после можданог удара
  • Кожне болести
  • Разни облици реуматизма (хронични дегенеративни, ванзглобни, запаљиви)
  • Проблеми са кичмом (ишијас)
  • Спортске повреде
  • Женске гинеколошке болести (стерилитет, упале)
  • Стања након прелома костију и након хируршких интервенција

Контраиндикације у Новопазарској бањи су:

  • Трудноћа
  • Инфективна обољења
  • Малигне неоплазме
  • Венеричне болести
  • Паразитна обољења
  • Акутна обољења
  • Туберкулоза
  • Акутни тромбофлебитис
  • Ангина пекторис
  • Неуролошка обољења ( неуралгије, обољења централног или периферног нервног система)[7]

Референце[уреди]

  1. ^ Алексић, Д. (2001). Анализа археолошке грађе територије Новог Пазара и околине. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  5. ^ Протић, Д. (1995). Минералне и термоминералне воде Србије. Геоинститут, Београд. 
  6. ^ Костић, М. (1969). „Новопазарска бања”. Књижевне новине, Београд. 
  7. ^ Капетановић, Ж. (1956). Елаборат о извршеним истраживањима 1954/1955 Новопазарска бања-Новопазарска илиџа. Институт за медицинску хидрологију и климатологију , Медицински факултет, Београд. 

Спољашње везе[уреди]