Пређи на садржај

Бања (Прибој)

Координате: 43° 33′ 22″ С; 19° 33′ 46″ И / 43.5561° С; 19.5628° И / 43.5561; 19.5628
С Википедије, слободне енциклопедије
Бања
Панорама Бање
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаПрибој
Становништво
 — 2022.Пад 2523
Географске карактеристике
Координате43° 33′ 22″ С; 19° 33′ 46″ И / 43.5561° С; 19.5628° И / 43.5561; 19.5628
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина717 m
Бања на карти Србије
Бања
Бања
Бања на карти Србије
Остали подаци
Поштански број31337
Позивни број033
Регистарска ознакаPB

Бања је насеље у Србији у општини Прибој у Златиборском округу. Према попису из 2022. било је 2523 становника.

Географија

[уреди | уреди извор]

Бања је место извора термоминералне воде, температуре 38 °C (степени Целзијуса). У Бањи још постоје стационар са великим и три мала базена, приватни велики базен, на месту незавршеног хотела и Манастир Бања, посвећен Светом Николи. Манастир је грађен за време Немањића, отприлике кад и Манастир Милешева.

Један део бање враћен је у фебруару 2013. Српској православној цркви, епархији милешевској.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Године 1154. путописац Идризи означио је на својој карти свијета мали град Бању на ријеци Лим.[2] Свети Сава је 1219. године прогласио манастир Бању за једно од првих осам епископских сједишта Српске православне цркве, установивши на подручју жупе Дабар нову Дабарску епархију.[2] Археолози Завода за заштиту споменика културе су 2012. поред манастира Бања открили остатке средњовјековног града и остатке првобитног манастира Светог Николе Дабарског.[2]

Манастир са православном црквом посвећеној Св. Николи, је задужбина српског владара Стефана Уроша III "Храпавог". Урош се опоравио ту пијући воду са лековитог топлог извора. Првобитни манастир је страдао у пожару, а обновљен је у трећој деценији 14. вијека, у доба краља Стефана Дечанског.[2] Манастир је више пута страдао и био обновљен. Последњи пут га је обновио Дионисије Вранешевић са народом. После тога 1875. године Турци су га порушили, а у спаљеној цркви без крова уселила се турска војна посада. Поред цркве је и даље лековита топла вода, на чијем току се у другој половини 19. века окретао воденички точак.[3]

Образовање

[уреди | уреди извор]

Основна школа Никола Тесла је једина школа на Бањи. Она потиче још из 1853. године.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Бања живи 1676 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,1 година (36,2 код мушкараца и 40,0 код жена). У насељу има 707 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,05.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.639
1953. 1.765
1961. 2.148
1971. 2.300
1981. 2.164
1991. 2.157 2.136
2002. 2.163 2.225
2011. 3.013
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
2.129 98,42%
Црногорци
  
16 0,73%
Украјинци
  
3 0,13%
Хрвати
  
1 0,04%
Бугари
  
1 0,04%
Југословени
  
1 0,04%
непознато
  
8 0,36%
Становништво према полу и старости[6]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 272 299 470 628 538 622 707


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 123 166 119 204 62 19 9 2 3 0 3,05
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 878 273 556 31 9 9
Женски 909 190 563 144 8 4
УКУПНО 1.787 463 1.119 175 17 13
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 392 37 0 0 120
Женски 196 40 0 0 31
Укупно 588 77 0 0 151
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 11 85 24 14 33
Женски 4 2 18 12 4
Укупно 15 87 42 26 37
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 2 4 18 11 18
Женски 2 2 5 22 51
Укупно 4 6 23 33 69
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 7 0 0 8
Женски 0 0 0 3
Укупно 7 0 0 11

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Црква обнавља Прибојску бању („Вечерње новости“, 2. септембар 2013)
  2. ^ а б в г „Прибој: Откривени остаци града из XII вијека”. Радио-телевизија Републике Српске. 02. 07. 2012. Приступљено 03. 07. 2012. 
  3. ^ "Застава", Нови Сад 1883. године
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]