Бежаници

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бежаници
Бежаницы
Бежаницы - главная улица.jpg
Главна улица у Бежаницима
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Област Псковска област
РејонБежанички рејон
ОснованXVI век
Варошица од1961.
Становништво
Становништво
 — 2016.3.630
Географске карактеристике
Координате56°58′00″ СГШ; 29°53′00″ ИГД / 56.966667° СГШ; 29.883333° ИГД / 56.966667; 29.883333Координате: 56°58′00″ СГШ; 29°53′00″ ИГД / 56.966667° СГШ; 29.883333° ИГД / 56.966667; 29.883333
Временска зонаUTC+3
Бежаници на мапи Русије
Бежаници
Бежаници
Бежаници на мапи Русије
Бежаници на мапи Псковске области
Бежаници
Бежаници
Бежаници на мапи Псковске области
Остали подаци
Поштански број182840
Позивни број+7 81141
Регистарска ознака60
ОКАТО код58 204 551
ОКТМО код58 604 151 051

Бежаници (рус. Бежаницы) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на западу европског дела Руске Федерације. Налази се у источном делу Псковске области и административно припада Бежаничком рејону чији је уједно и административни центар.

Према проценама националне статистичке службе за 2016. у вароши је живело 3.630 становника.

Географија[уреди]

Варошица Бежаници налази се у централном делу Бежаничког рејона између корита реке Љсте на западу и језера Дубец на истоку. Бежаници се налазе на око 180 километара југоисточно од Пскова, и на око 82 километра северозападно од Великих Лука, а кроз варош пролази значајан друмски правац који повезује та два града.

Кроз насеље пролази и железничка пруга на релацији ДноНовосокољники.

Историја[уреди]

Село Бежаници основали су током XVI века избеглице из околних градова, па отуда и сам назив места. У писаним изворима насеље се први пут појављује на једној топографској мапи из 1581. године и та година се сматра званичном годином оснивања варошице. Крајем XVI и почетком XVII века кроз насеље је пролазио важан трговачки пут и већ у то време Бежаници су важили за значајно транзитно и трговачко место. Занимљиво је да је 1709. године кроз село пропутовао император Петар Велики на путу ка Полтави где се одиграла важна Полтавска битка.

Значајну улогу у развоју села у периоду XVIII19. век одиграла је племићка породица Филозофових чије имање се налазило у суседном селу Богдановско (данас Красноје Солнце). Прву сеоску школу основала је 1870. Ана Филозофова, филантропкиња и зачетница руског феминистичког покрета. На њену иницијативу у селу је 1897. отворена и прва јавна библиотека, установа која од 2003. носи њено име.

Године 1901. кроз село пролази железничка пруга од Дна ка Новосокољникима. Десет година касније отворена је и прва болница.

Према статистичким подацима из 1914. село Бежаници је имало 990 становника.

Од свог оснивања па све до почетка 20. века село се налазило у административним границама Новоржевског округа, а након оснивања Бежаничког рејона 1927. Бежаници постају и рејонски административни центар. Одлуком локалних власти од 1961. дотадађње село Бежаници добија административни статус полуурбаног насеља у рангу варошице.

Демографија[уреди]

Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 4.333 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2016. варошица имала 3.630 становника.[1]

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2015.
1.3821.3313.9754.7276.213[2]4.846[3]4.333[4]3.630

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Оценка численности постоянного населения по муниципальным образованиям Псковской области на 1 января 2016 года”. Приступљено 14. 04. 2016. 
  2. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди]