Безприм Пјаст

Из Википедије, слободне енциклопедије
Безприм Пјаст
Bezprym.jpg
Безприм
Пуно име Безприм Пјаст
Датум рођења 986.
Датум смрти пролеће 1032.
Место смрти Пољска
Гроб види
Династија Пјастови
Отац Болеслав Храбри
Мајка Јудита Угарска
Велики војвода Пољске
Период 1031. - 1032.
Претходник Мјешко II Пјаст
Наследник Мјешко II Пјаст

Безприм (пољ: Bezprym 986 - пролећа 1032), велики војвода Пољске (1031—1032) из династије Пјаст. Био је најстарији син Болеслава Храброг и Јудите Угарске, која је вероватно била кћерка ердељског војводе.

Године 1025. је, незадовољан због тога што је искључен из власти кад је његов брат Мјешко преузео власт, побегао у Кијевску Русију, тражећи помоћ против брата. Кијевски кнез га је 1031. године довео на пољски престо. Да би се помирио са Светим римским царством, цару Конраду II је предао краљевске знакове, па је носио титулу великог војводе. За време његове владавине централну власт су ослабиле побуне сељака против феудализације и анархија. Брутални Безприм је тада постао тиранин, због чега су га сопствене присталице, у гневу, убиле.

Ходочашће цара Отона[уреди]

8. марта Отон III, цар Светог римског царства је дошао на ходочашће у Гњезно, на гроб Адалберта Прашког, који је погинуо од Пруса. Безпримом отац Болеслав га је тако лепо примио 15. марта, да је овај натерао папу да уздигне пољску бискупију у ранг надбискупије.

Истог месеца, када је Отон одлазио, Безприм и Болеслав су га испратили до Магденбурга, где су 24. марта учествовали у прослави празник Цвети, као и црквеног сабора у Кведлинбургу (31. марта - априла) и Ахену (маја).[тражи се извор]

Експедиција у Италију[уреди]

Безприм, потом, остаје у Светом римском царству и учествује у царској експедици У Италију, у јулу.

Град Тиволи се потом побунио против власти папе, али је град опседнут у јануару 1101. године и освојен је у фебруару, од стране царске војске у којој је био и Безприм. Отон није казнио становнике града, што је изазвало бес Римљана, који су подигли велику побуну против Отона.

Безприм је потом, у фебруару, одлучио постати свештеник, али у марту или мају Болеслав је затражио да му Отон врати сина, што је овај и учинио.

Кастрирање[уреди]

1004. године Чеси су, на једном састанку, заробили Безприма, по наређењу њиховог кнеза Јаромира Пшемисла; потом су му тракама мучки везали гениталије, тако да он више није могао имати потомства.

Јаромир је то урадио да би се осветио Болеславу за кастрирање, које му је урадио Болеславов савезник и Јаромиров брат, исто Болеслав.

Када је следећих година Безприм ослобођен, разјарени Болеслав је заробио и ослепео Јаромира.

Безприм потом добија од оца једне од најбитнијих градова Гродовича (можда Калдусију или Кујавију).

Замишљени Безпримов приказ. Рад Јана Матејка.

Борба са братом око власти[уреди]

Пољски велики војвода Болеслав, сазнавши за смрт цара Хајнриха II, уздигнут, претерано поносан, крунисао се за краља, али само неколико месеци касније је умро (17. јуна).

Његов син, а Безпримов млађи брат, Мјешко га је наследио, због тога што је имао особине доброг владара.

Безприм тада бежи у Кијевску Русију, али се вратио и 1025. или 1030. признао свог брата за краља, али је Безприм подржавао кијевског кнеза Јарослава Мудрог када је, 1030. године, нападао Пољску и привремено освојио замак Белз.[тражи се извор]

Владавина[уреди]

Долазак на власт[уреди]

Јарослав је, октобра или новембра 1031. године, окупио елитне ратнике, отишао у Лацхов, поново узео град Червинески, и опустошио га.

Мјешко је, после месец дана мировног споразума са царем, морао због Безпримових напада побећи у Бохемију, а Олдрих Пшемисл, војвода Чешке, је тада затворио Мјешка.

Безприм се после ове победе вратио у Кијевску Русију, али ту није остао много времена.

Вратио се у Пољску још исте године и преузео власт, док је брату Отону, прогањаном за Мјешкове владе, дао Шлезију.

Безприм је, потом, послао, цару Конраду II, круну, заједно са другим краљевским ознакама, које су Мјешку одузете и у исто време постао је царев вазал.

Ток владавине[уреди]

Безприм је током своје владавине предузимао репресивне мере против Мјешкових присталица и изазивајући све више гнев својих поданика и јачање опозиције.

Чак су и гоњени хришћани.

Смрт и сахрана[уреди]

Ове године, Безприм је наредио и убиства својих рођака због тога што су му могли владавину довести у питање. Тада је гнев поданика достигла максимум.

Почетком 1032. године, вероватно пролећа, Безприм је убијен, од сопствених присталица, због тиранства. Могуће је и да га је убио брат Отон, али и да га су га убили по наређењу Мјешка.

Безприм је сахрањен на непознатом месту, али постоји велика вероватноћа да је сахрањен на Тумском острву. Међу моштима у једној цркви, на том месту, пронађенесу мошти неког Пјаста, верује се да је тој Пјаст, Безприм.[тражи се извор]

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Lestko
 
 
 
 
 
 
 
8. Сјемомисл
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Мјешко I Пјаст
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Gorka
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Болеслав Храбри
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Вратислав I Пшемисл
 
 
 
 
 
 
 
10. Болеслав I Пшемисл
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Драхомира
 
 
 
 
 
 
 
5. Дубравка од Чешке
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
11. Бјагота
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Безприм Пјаст
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Золта
 
 
 
 
 
 
 
12. Такшоњ
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Unknown daughter of Menumorut
 
 
 
 
 
 
 
6. Геза
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Unknown relative of Tonuzaba
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Јудита Угарска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
14. Gyula II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Шаролт
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Литература[уреди]

  • SZUSTER, Michał. Bezprym Bolesławowic [online]. Poczet władców Polski i Rzeczypospolitej, [cit. 2010-07-04]. Dostupné online. (polsky)


Види још[уреди]