Без излаза (филм из 1987)

Без излаза
Филмски постер
Изворни наслов	No Way Out
Режија	Роџер Доналдсон
Сценарио	Роберт Гарланд
Продуцент	Роберт Гарланд Лора Зискин
Темељи се на	роману Велики часовник Кенета Феринга
Главне улоге	Кевин Костнер Џин Хекмен Шон Јанг Вил Петон Хауард Даф
Музика	Морис Жар
Директор фотографије	Џон Олкот
Монтажа	Нил Тревис
Продуцентска кућа	Embassy Pictures
Дистрибутер	Orion Pictures
Година	1987.
Трајање	114 минута
Земља	САД
Језик	енглески језик руски језик
Веб-сајт	www.mgm.com/view/movie/1384/No-Way-Out/
IMDb веза

Без излаза (енгл. No Way Out), амерички је љубавни шпијунски мистеријски трилер филм из 1987., у режији Роџера Доналдсона, заснован на роману Кенета Феринга.

Морнарички официр Том Фарел треба да се јави министру одбране, Дејвиду Брајсу, у Пентагону. Али, његова кратка афера са Сузан Атвел, Брајсовом љубавницом, доводи га у невољу када је пронађена мртва.

Радња

Римејк класичног филма из 1948. године „Велики часовник”, заснованог на истоименом роману Кенета Фиринга.

Официр америчке морнарице Том Фарел (Кевин Костнер) упознаје блиставу младу жену, Сузан Атвел (Шон Јанг), на добротворном балу. Међу њима се распламсава страст и они одмах постају љубавници, иако Атвел јасно ставља до знања да она има високо рангираног и утицајног покровитеља.

Фарел одлази на Филипинско море на обуку. Током мисије, ризикује живот да би спасао морнара са свог брода током олује. Прича процури у штампу, а Фарел изненада постаје познат. Министар одбране САД Дејвид Брајс (Џин Хекман), такорећи примећује перспективног официра и премешта га у своју канцеларију, делимично по препоруци свог главног саветника, Скота Причарда (Вил Петон), Фареловог старог пријатеља.

Брајс покушава да поремети пројекат „Фантомска подморница”, који подразумева изградњу масивних подморница и ужива снажну политичку подршку. Фарел, по Брајсовом наређењу, треба да делује као његова директна веза са ЦИА-ом, где прикупљају информације о томе да ли СССР ради на сличном пројекту.

Фарел сумња да је Брајс Атвелин љубавник, а Брајс, заузврат, сумња да му је Сузан неверна. У раљама страсти, Фарел проводи викенд са Сузан, али је приморан да оде када Брајс неочекивано стигне. Министар улази у кућу, али примећује човека који излази кроз други улаз. Између Брајса и Сузан долази до свађе, током које је он ошамари, а она губи равнотежу, пада са балустраде и умире. Брајс је ужаснут оним што је урадио и спреман је да се преда правди, али Причард, који стиже таман на време, уверава га, тврдећи да то може да заташка и да окриви неког другог за Сузанину смрт. Смишљају причу, да је Атвелову, заправо убио човек који не постоји: годинама круже гласине да дубоко заташкани КГБ-ов агент, под шифрованим именом „Јури”, ради у Вашингтону у оквиру Министарства одбране. Причард планира да убиство Атвелове припише овом „Јурију” како би Министарство одбране могло да спроведе сопствену истрагу.

Уверен да „Јури” не постоји, директор ЦИА Маршал (Фред Далтон Томпсон), ипак добија доказе да је непосредно пре своје смрти, Сузан Атвел имала аферу са човеком, који ју је највероватније убио. Постоје и докази, да је Атвелова била још у вези и са неким из Министарства одбране. Нико у ЦИА још увек није повезао Брајса, а камоли Причарда, са Атвелином смрћу.

Причардов план је успео – ЦИА дозвољава Министарству одбране да само спроведе истрагу како би избегла скандал. Брајс поставља Фарела да води истрагу – Фарел, пошто је избегао сумњу, жељан је да пронађе свог ривала. Стога, Фарел мора да ухвати себе. Истовремено, схвата да је само Брајс могао да убије Атвелову – на крају крајева, он је напустио Сузанину кућу, управо због доласка секретара Брајса и такође га је лично видео. Главни доказ у случају је, оштећена полароид фотографија Фарела, случајно пронађена у кући покојнице. Фотографија није у потпуности развијена, а рестаурација слике захтева опсежну компјутерску обраду. Рестаураторске радове води техничар Сем Хаселман, Фарелов стари пријатељ. Том Фарел признаје Сему да је на фотографији његово лице, признаје своју везу са Атвеловом, дели своје уверење да ју је Брајс убио и моли га, да се успори рестаурација фотографије, како би могао да разоткрије починиоца и спасе себе.

Фарел и Причард затим путују код Сузанине блиске пријатељице, емигранткиње Нине Бике (Иман), и Причард, претећи јој депортацијом, покушавају да сазнају са ким се Атвелова виђала. Нина, која познаје Фарела, збуњена, ипак га не одаје. Истовремено, Причард тајно наређује обавештајним официрима да тихо елиминишу Нину, али Фарел јој спасава живот.

У међувремену, Сем Хаселман, забринут због Фареловог захтева, одлучује да све исприча Причарду. Након што је од Сема сазнао да је Фарел био Сузанин љубавник и да сумња на Брајса, Причард убија Сема као сведока и представља убиство рачунарског специјалисте Министарства одбране као доказ о постојању „Јурија”, који делује унутар система.

У међувремену, Фарел тражи доказе против Брајса. Међу стварима убијене Сузане, пописаним током претреса, налази се скупа и препознатљива кутија - поклон од Брајса, коју је заузврат добио од страног дипломате, а сви поклони од владиног званичника таквог ранга регистровани су у сврху борбе против корупције. Фарел добија евиденцију о регистрацији поклона и упада у Брајсову и Причардову канцеларију са информацијама које је добио, оптужујући Брајса за везе са Атвеловом и њеним убиством, као и за покушај прикривања злочина пребацивањем кривице на митског „Јурија”. Сатеран у ћошак, Брајс покушава да убеди Фарела да учествује у његовој и Причардовој шеми, али Причард утом стиже и открива Брајсу идентитет Атвелиног љубавника, упирући прстом у Фарела.

Неочекивано, упркос свом огромном бесу према Фарелу, Брајс почиње да убеђује Причарда да преузме кривицу за цео скандал. Знајући да је Причард хомосексуалац, Брајс га наговара да „призна” своју наводну заљубљеност у Брајса и љубомору према Атвеловој, као своје мотиве за њено убиство. Причард, схвативши да се његово учешће у шеми „Јури” више не може сакрити, и у очају због Брајсове понуде, извршава самоубиство. На овај начин, Брајс може да избегне одговорност.

Фарел одлази до Атвелиног гроба, где га два непозната мушкарца одводе на испитивање у сигурну кућу. Током разговора, један од истражитеља изненада почиње да говори са Фарелом на руском, а Фарел такође одговара на руском. Испоставља се да је Фарел заиста „Јури”, а истражитељ је његов руководилац, совјетски обавештајни агент. Јури/Фарел је послат у Сједињене Државе као тинејџер и постао је кртица у Министарству одбране. КГБ је знао за аферу између Брајса и Атвелове, па је Фарелу наређено да заведе Атвелову, како би прикупио информације од министра одбране. Међутим, Фарел се заиста заљубио у Сузан. На крају, Фарел одбија да се врати у Совјетски Савез, а његов надзорник му дозвољава да оде, јер је развијање фотографије из Атвелине куће завршено и Фарел је идентификован — тако да ће се вратити, хтео или не, јер нема другог избора.

Спољашње везе

• Без излаза на веб-сајту IMDb (језик: енглески)
• Без излаза на веб-сајту AllMovie (језик: енглески)
• Без излаза на веб-сајту Rotten Tomatoes (језик: енглески)
• Без излаза на веб-сајту Metacritic (језик: енглески)