Бела рука

Из Википедије, слободне енциклопедије

Бела рука била је тајна, неслужбена официрска организација у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца - СХС (и касније у Краљевини Југославији). Организација је имала велики утицај у земљи између два светска рата.

Бела рука је за разлику од друге, сличне организације зване „Црна рука“, била формирана за сличне намене 1912. од пуковника Петра Живковића (која је, заједно са Црном руком, укључена 1903. у преврат против Александра Обреновића), уз благослов од принца Александра Карађорђевића (касније краљ Александар I Југославије).

Нестанком Црне руке у Солунском процесу, Бела рука непоколебљиво преузима контролу над младим и амбициозним принцем Александром. Живковић постаје командант Краљеве гарде 1921, и почиње са невероватном моћи. Краљ Александар I 1929. године, заједно са официрима Беле руке, оркестрира преврат у покушају да контролише раст националних тензија у земљи (нарочито у Хрватској) и нестабилност Скупштине. Живковић, сада генерал, био је именован за премијера. Аутократија је умањена 1931, када је краљ поново успоставио нека уставна права која након реформи нису успела у потпуности своју намену, а Живковић изгубио је позицију 1932.

Победом комунистичких снага Јосипа Броза Тита у каснијем грађанском рату у Југославији, чланови Беле руке или су били погубљени од новог режима или су побегли код Савезника.

Види још[уреди]