Белегиш

Из Википедије, слободне енциклопедије
Белегиш
Belegiška crkva 5.jpg
Центар Белегиша
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Сремски
Општина Стара Пазова
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 2973
 — густина 70/км2
Географске карактеристике
Координате 45°01′11″ СГШ; 20°20′05″ ИГД / 45.019666° СГШ; 20.334666° ИГД / 45.019666; 20.334666Координате: 45°01′11″ СГШ; 20°20′05″ ИГД / 45.019666° СГШ; 20.334666° ИГД / 45.019666; 20.334666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 86 м
Површина 44,2 км2
Белегиш на мапи Србије
Белегиш
Белегиш
Остали подаци
Поштански број 22306
Позивни број 022
Регистарска ознака ST

Белегиш је насеље у Србији у општини Стара Пазова у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 2973 становника.

Географија[уреди]

Белегиш се налази у источном делу Срема, на десној обали Дунава, око 36 km северно од Београда. Смештено је на територији општине Стара Пазова. Белегишки риболовни терени спадају у познатије у региону.

Историја[уреди]

Простирање Белегишке културе

У бронзаном добу је на овом подручју постојала Белегишка археолошка култура, названа по овом насељу.

У старом веку подручје Белегиша је вероватно спадало у територију Басијане. У близини села пронађен је велик фонд праисторијске и римске керамике.

Белегиш је настао у XVI веку, кад су се 23 породице доселиле на десној обали Дунава. Саградили су малу цркву од плетера, покривену трском. Године 1731. изграђена је друга, модернија црква. Тада је село већ бројало 230 кућа.

Пошто је Дунав односио брег на ком је била друга црква, зидови су почели да пуцају и тону у земљу. Садашња црква у Белегишу је трећа која је подигнута откако је село настало. Црква има два торња и највећа је у сремској епархији, изграђена 1927. године, у центру села. Црква је почела да пропада и санирање је почело 1998. године.

Црква у Белегишу

Црква је посвећена преносу моштију светога оца Николаја и слави се 22. маја.

За време Другог светског рата Белегиш је био партизанска база. А 14. марта 1944. године у Белегишу је формиран Главни Народноослободилачки одбор Војводине.

У Белегишу је 1925. рођена Вера Мишчевић, партизанка и борац Треће војвођанске бригаде. Вера је погинула октобра 1944. године, код Обреновца, током борби у склопу Београдске операције. Године 1953. проглашена је за народног хероја, а 1974. у селу јој је подигнут споменик, испред Основне школе, која носи њено славно име.

Демографија[уреди]

У насељу Белегиш живи 2521 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 40,4 година (39,2 код мушкараца и 41,7 код жена). У насељу има 1016 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,07.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 2.366
1953. 2.505
1961. 2.633
1971. 2.440
1981. 2.430
1991. 2.605 2.542
2002. 3.116 3.220
2011. 2.973
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
2.910 93,38 %
Роми
  
100 3,20 %
Словаци
  
14 0,44 %
Хрвати
  
10 0,32 %
Македонци
  
8 0,25 %
Црногорци
  
7 0,22 %
Мађари
  
7 0,22 %
Југословени
  
3 0,09 %
Украјинци
  
1 0,03 %
Немци
  
1 0,03 %
Бугари
  
1 0,03 %
непознато
  
54 1,73 %


Презимена[уреди]

Присутнија презимена у селу: Бабић, Баришић, Бараћ, Белановић, Божић, Веренчевић, Војновић, Воларевић, Вукашинац, Вулетић, Градић, Грбић, Грозданић, Девић, Ђекић, Живановић, Загорац, Златовић, Јазић, Јеловац, Јованов, Јовановић, Костић, Коцић, Кривошија, Лончар, Мамузић, Маринковић, Маркушевић, Мијић, Милиновић, Миљуш, Мирчетић, Мишчевић, Ненадовић, Новоселац, Опачић, Пеиновић, Перишић, Пецињачки, Пецић, Поповић, Радаковић, Радиновић, Радојчић, Ранковић, Растовић, Рашић, Рељић, Секанић, Станисављевић, Стефановић, Стојић, Суботић, Тошић, Трипчевски, Цвејић, Чобановић, Чортан.

Култура[уреди]

„Српско ратарско певачко друштво“ основано је 1927. године на иницијативу учитељице Милице Маринковић. Друштво је на певачким такмичењима постизало запажене резултате и стекло велики углед. У поклонственој депутацији старопазовачког среза на Опленац певало је у крипти на помену Краљу Александру у новембру 1934. године. Опело је преносио радио Београд. На певачком такмичењу у Новом Саду 1936. године Српско ратарско певачко друштво је освојило прво место. Спасовдан, слава друштва, због масовног окупљања омладине из Белегиша и суседних места, постао је и остао сеоска слава.

Занимљивости[уреди]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]