Белед

Координате: 47° 27′ 58″ С; 17° 05′ 49″ И / 47.46609° С; 17.09685° И / 47.46609; 17.09685
С Википедије, слободне енциклопедије
Белед
мађ. Beled
Поглед из ваздуха
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионЗападна прекодунавска регија
ЖупанијаЂер-Мошон-Шопрон
СрезКапувар
Становништво
Становништво
 — 2.526[1]
 — густина99,43 ст./km2
Географске карактеристике
Координате47° 27′ 58″ С; 17° 05′ 49″ И / 47.46609° С; 17.09685° И / 47.46609; 17.09685
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина26,47 km2
Белед на карти Мађарске
Белед
Белед
Белед на карти Мађарске
Поштански број9343
Позивни број(+36) 96
Веб-сајт
http://www.beled.hu/

Белед (мађ. Beled) је град у северној Мађарској, у жупанији Ђер-Мошон-Шопрон (Győr-Moson-Sopron megye). Градом га је прогласио председник Републике 1. јула 2009. године. Са површином од 2.647 хектара, најмањи је град у округу са административном површином, а према подацима из 2018. био је и најмањи по броју становника и броју станова.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Село је добило име по личном имену Белуд, уобичајеном у племену Осл. Први пут се помиње у овереним изворима 1230. године. Његови средњовековни власници биле су породице које потичу из породице Осл: Остфијак, Чорнаијак и Канижаијак. Године 1536. припадао је Надасдијанима, а од 1681. Естерхазијевима.

До села су стигла и турска разарања 1594. године, али је убрзо након тога почело пресељење становника. Почетком 17. века Мозеш Чираки је стекао већи део села и створио имање Чираки. И племићи без кметова, са појединачним парцелама, почели су да пуштају корене на распарчаним племићким поседима.

Дана 26. јануара 1990. године, капетан Роберт Рајнхард, тек обучени из типа МиГ-21, и пуковник Ференц Бако, који га је проверавао на испиту, срушили су се код Беледа са МиГ-23УБ са 16. страницом у 5. минуту. лет. Обојица су погинула.[3]

Становништво[уреди | уреди извор]

Током пописа 2011, 87,2% становника се изјаснило као Мађари, 0,3% као Роми, 1,3% као Немци и 0,2% као Румуни (12,5% се није изјаснило, због двојног држављанства укупан број може бити већи на 100%).

Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 55,8%, реформисани 0,7%, лутерани 16,3%, неденоминациони 4,1% (22,4% се није изјаснило).[4]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]