Белешка
Белешка је првобитно: сваки мањи запис, писани траг о неком разговору, чак размишљању, прилог подсетнику; у науци информација о некој новости.[1][2]
Као новинарски жанр, белешка је мала коментаторска форма без јачег наглашавања коментаторских елемената, погодна за све медије; новинарско промишљање о мање значајном догађају, или чак о одломку из збивања, увек о нечему одређеном. Белешка препушта детаљну анализу појава и процеса коментару и чланку, а на малом простору подстиче читаоца на критички однос не намећући му коначне судове.[3] Садржај тих „малих ствари“ омогућава лакоћу изражавања, саговорнички, наративни ток текста, готово репортерски призвук, сажетост и живост, дискретну драматичност описа догађаја на малим сценама свакодневног живота тзв. обичних људи и њиховог пробијања кроз препреке савременог друштва: равнодушност, самовољу, сужену свест о узајамним потребама појединаца из усамљене гомиле беспомоћних. Понекад белешка извлачи промере „оорганизоване неодговорности“ и тада се приближава друштвеној хроници малог обима.
Белешка има и друге називе из породице коментаторских форми: осврт, курзив, глоса, „под лупом“, „директно“; сужавање на реаговање оставља могућност да садржај белешке постане тема за даље истраживање и рдуге жанрове: анкета, „округли сто“, изјава, серија текстова.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ph. D., Rhetoric and English; M. A., Modern English and American Literature; B. A., English. „Note-Taking Definition and Observations by Writers”. ThoughtCo (на језику: енглески). Приступљено 21. 2. 2020.
- ^ Стамболић, Милош, ур. (1986). Речник књижевних термина. Београд: Нолит. стр. 72. ISBN 86-19-00635-5.
- ^ Kolodzy, Janet (2006). „Convergence Journalism: Writing and Reporting Across the News Media” (на језику: енглески). Rowman & Littlefield. Приступљено 21. 2. 2020.