Пређи на садржај

Белица (Исток)

Координате: 42° 45′ 00″ С; 20° 38′ 00″ И / 42.7500° С; 20.6333° И / 42.7500; 20.6333
С Википедије, слободне енциклопедије
Белица
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округПећки
ОпштинаИсток
Становништво
 — 2011.72[1]
Географске карактеристике
Координате42° 45′ 00″ С; 20° 38′ 00″ И / 42.7500° С; 20.6333° И / 42.7500; 20.6333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина677 m
Белица на карти Србије
Белица
Белица
Белица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број39000
Позивни број039
Регистарска ознакаПЕ

Белица (алб. Belicë) је насељено место у општини Исток, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 72 становника, већину становништва чинили су Албанци.[а] Након 1999. године село је познато и као Кодербард (алб. Kodërbardh).

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Белица површине 1045 ha.

Историја

[уреди | уреди извор]

У писаним изворима село Белица се први пут помиње 1485. године, када је рађен турски попис. Тада је имало 25 српских домаћинстава. У селу се налази црква Лазарица, крај које се на Видовдан (28. јуна) одржава сабор. Старији патрон цркве је био Свети Ђорђе. Црква је вероватно подигнута у 14. веку. Потом је била разорена, па је обнављана у 16, 17. и 18. веку. Стручна обнова извршена је 1966—68. године. Око цркве су остаци старог српског гробља. У албанском делу села су очувани остаци једног црквишта за које се не зна коме је било посвећено и када је црква срушена. У Девичком поменику учитељ тамошњи Јеротије Елезовић записао је 1902. да је арбанас Асан Луга порушио цркву Св. Лазара и њено камење продао за зидање куле Реџепу Али Делићу у селу Крњине. Јуна месеца 1999. године албанци су опљачкали и спалили цркву, а све Србе протерали из села.[2]

Протеривање Срба је карактерисало и раније периоде. Тако је Јован Савић из овог села у извештају 1890. године описао насиља Арнаута против њега и осталих Срба (Боје Јаковевића из Црколеза, Добросава Јефтића из Согрла…) из тога и околних села. Протерали су их у Србију и отели им куће. Седам фамилија од 73 људи се иселило 3. маја. Понудили су да им буду пратња до границе, због сигурности, али су и ту припремили заседу. У пограничном селу, муслимани из села Копориће, тзв. Колашински Турци су тобоже напали њих, али ни један муслиман није страдао, 5 Срба је убијено, један младић је рањен а спасило се само 16 Срба, прелаксом у Србију. Остали су постали плен и робље муслимана из Ибарског Колашина.[3]

У фебруару 1924. у овдашњој кули, жандарми су уз помоћ топа, али и локалних "Арнаута", ликвидирали шесторицу качака.[4]

Демографија

[уреди | уреди извор]
Популација (ист.): Белица (Исток)
Година1948195319611971198119912011
Становништво38841952958656649472
Еволуција становништва

Становништво

[уреди | уреди извор]

До 1999. године у селу је било око 70 % Срба. Према попису из 2011. године, Белица има следећи етнички састав становништва:

Етнички састав према попису из 1961.[5]
Срби
  
435 82,23%
Албанци
  
72 13,61%
Муслимани
  
15 2,84%
Црногорци
  
7 1,32%
Укупно: 529
Етнички састав према попису из 1971.[6]
Срби
  
469 80,03%
Албанци
  
100 17,06%
Муслимани
  
9 1,54%
Црногорци
  
8 1,37%
Укупно: 586
Етнички састав према попису из 1981.[7]
Срби
  
420 74,20%
Албанци
  
120 21,20%
Муслимани
  
17 3,00%
Црногорци
  
8 1,41%
Хрвати
  
1 0,18%
Укупно: 566
Етнички састав према попису из 2011.[8]
Албанци
  
72 100%
Укупно: 72

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
  2. ^ Ивановић, Милан (2013). Метохија:споменици и разарања. Нови Сад: Нови Сад:Прометеј. стр. 417.  COBISS.SR 278213639
  3. ^ Перуничић, Бранко (1985). Писма србских конзула из Приштине 1890—1900. Београд: Народна књига. стр. 67—69. 
  4. ^ "Политика", 2. март 1924, стр. 6
  5. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
  6. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  7. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  8. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]