Белица (Исток)
Белица | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
Управни округ | Пећки |
Општина | Исток |
Становништво | |
— 2011. | 72[1] |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 45′ 00″ С; 20° 38′ 00″ И / 42.7500° С; 20.6333° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 677 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 39000 |
Позивни број | 039 |
Регистарска ознака | ПЕ |
Белица (алб. Belicë) је насељено место у општини Исток, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 72 становника, већину становништва чинили су Албанци.[а] Након 1999. године село је познато и као Кодербард (алб. Kodërbardh).
Положај
[уреди | уреди извор]Атар насеља се налази на територији катастарске општине Белица површине 1045 ha.
Историја
[уреди | уреди извор]У писаним изворима село Белица се први пут помиње 1485. године, када је рађен турски попис. Тада је имало 25 српских домаћинстава. У селу се налази црква Лазарица, крај које се на Видовдан (28. јуна) одржава сабор. Старији патрон цркве је био Свети Ђорђе. Црква је вероватно подигнута у 14. веку. Потом је била разорена, па је обнављана у 16, 17. и 18. веку. Стручна обнова извршена је 1966—68. године. Око цркве су остаци старог српског гробља. У албанском делу села су очувани остаци једног црквишта за које се не зна коме је било посвећено и када је црква срушена. У Девичком поменику учитељ тамошњи Јеротије Елезовић записао је 1902. да је арбанас Асан Луга порушио цркву Св. Лазара и њено камење продао за зидање куле Реџепу Али Делићу у селу Крњине. Јуна месеца 1999. године албанци су опљачкали и спалили цркву, а све Србе протерали из села.[2]
Протеривање Срба је карактерисало и раније периоде. Тако је Јован Савић из овог села у извештају 1890. године описао насиља Арнаута против њега и осталих Срба (Боје Јаковевића из Црколеза, Добросава Јефтића из Согрла…) из тога и околних села. Протерали су их у Србију и отели им куће. Седам фамилија од 73 људи се иселило 3. маја. Понудили су да им буду пратња до границе, због сигурности, али су и ту припремили заседу. У пограничном селу, муслимани из села Копориће, тзв. Колашински Турци су тобоже напали њих, али ни један муслиман није страдао, 5 Срба је убијено, један младић је рањен а спасило се само 16 Срба, прелаксом у Србију. Остали су постали плен и робље муслимана из Ибарског Колашина.[3]
У фебруару 1924. у овдашњој кули, жандарми су уз помоћ топа, али и локалних "Арнаута", ликвидирали шесторицу качака.[4]
Демографија
[уреди | уреди извор]Година | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2011 |
---|---|---|---|---|---|---|---|
Становништво | 388 | 419 | 529 | 586 | 566 | 494 | 72 |
Становништво
[уреди | уреди извор]До 1999. године у селу је било око 70 % Срба. Према попису из 2011. године, Белица има следећи етнички састав становништва:
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
- ^ Ивановић, Милан (2013). Метохија:споменици и разарања. Нови Сад: Нови Сад:Прометеј. стр. 417. COBISS.SR 278213639
- ^ Перуничић, Бранко (1985). Писма србских конзула из Приштине 1890—1900. Београд: Народна књига. стр. 67—69.
- ^ "Политика", 2. март 1924, стр. 6
- ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Гугл сателитска мапа (Maplandia) (језик: енглески)
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain) (језик: енглески)
- Дигитална платформа за НИГП (geoSrbija) Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2021) (језик: српски)