Bell Labs
Изглед
(преусмерено са Белове лабораторије)
| Нокија Белове лабораторије | |
|---|---|
| Основано | 1925. |
| Седиште | Мари Хил, Њу Џерзи |
| Веб-сајт | www |
Нокија Белове лабораторије (енгл. Nokia Bell Labs) назив је компаније за индустријско истраживање и научни развој чији је власник финска компанија Нокија. Седиште фирме се налази у Мари Хилу у Њу Џерзију, док се остале лабораторије налазе широм САД и других држава.
Истраживачи који раде у Беловим лабораторијама су признати за развој радио-астрономије, транзистора, ласера, ЦЦД сензора, теорије информације, Јуникс оперативног система, као и програмских језика C и C++. Девет Нобелових награда додељено је за рад који се обављао у Беловим лабораторијама.
Познати запослени
[уреди | уреди извор]| Слика | Име | Заслуге |
|---|---|---|
| Арно Пензијас | Открио позадинско зрачење, са Робертом Вудро Вилсоном, које потиче од Великог Праска и за то је освојио Нобелову награду 1978. године. | |
| Артур Ешкин | Сматра се оцем актуелног поља оптичких пинцета, за које је добио Нобелову награду из физике 2018. године. | |
| Бишну С. Атал | Развио је нови алгоритам за обраду говора и кодирања, укључујући основни рад на линеарном предвиђању говора и развоју CELP-а, основе свих говорних комуникацијских кодека у мобилној и гласовној комуникацији преко интернета. | |
| Бјарне Стравструп | Творац C++ програмског језика. | |
| Брајан Керниген | Помогао је у креирању Јуникса, AWK, AMPL и књиге Програмски језик C. | |
| Клод Елвуд Шенон | Зачетник теорије информација кроз два рада објављена 1948. и 1949. године. Сматра се утемељивачем теорије дигиталног рачунара и теорије дизајна дигиталних кола. Написао је тезу у којој је доказао да се применом булове алгебре на дигитална електрична кола може решити било који нумерички или логички проблем.[1] | |
| Клинтон Дејвисон | Дејвисон и Лестер Гермер су извели експеримент којим су доказали да се електрони дифракују на површини кристала никла. | |
| Денис Ричи | Креатор C програмског језика и са дугогодишњим колегом Кеном Томпсоном направио је Јуникс оперативни систем. | |
| Џорџ Смит | Добитник Нобелове награде за физику 2009. године за проналазак полупроводничких кола за снимање – ЦЦД сензора.[2] | |
| Џон Хопкрофт | Добитник Тјурингове награде 1986. године за фундаментална постигнућа у дизајну и анализи алгоритама и структура података. | |
| Џон Бардин | Добитник Нобелове награде из физике 1956. године за откриће транзистора и 1972. године за развој теорије суперпроводности. | |
| Кен Томпсон | Радио је на стварању програмског језика Б и Јуникс оперативног система. Од 2006. године радио је у Гуглу где је осмислио Гоу програмски језик. | |
| Ричард Хеминг | Креатор Хеминговог кода, Хеминговог прозора и Хемингове раздаљине. | |
| Роберт Тарџан | Проналазач неколико графовских алгоритама, између осталих и Тарџановог алгоритма намањег заједничког претходника. | |
| Роберт Вудро Вилсон | Открио космичко позадинско зрачење које је служило као важна потврда теорије Великог праска. | |
| Морис Карно | Развио је Карноову карту која се користи у буловој алгебри. |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ William., Poundstone (2005). Fortune's formula : the untold story of the scientific betting system that beat the casinos and Wall Street (1. изд.). New York: Hill and Wang. ISBN 978-0-8090-4637-9. OCLC 58043309.
- ^ „3 Americans share 2009 Nobel physics prize | 6abc.com”. 6abc Philadelphia (на језику: енглески). Приступљено 30. 10. 2018.
Литература
[уреди | уреди извор]- William., Poundstone (2005). Fortune's formula : the untold story of the scientific betting system that beat the casinos and Wall Street (1. изд.). New York: Hill and Wang. ISBN 978-0-8090-4637-9. OCLC 58043309.











