Белоглави суп

Из Википедије, слободне енциклопедије
Белоглави суп
Gyps fulvus 01 by Line1.jpg
Статус угрожености:
Status iucn3.1 LC sr.svg
Нижи степен опасности - последња брига (IUCN 3.1)
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
класа: Aves
ред: Falconiformes
породица: Accipitridae
род: Gyps
Биномијална номенклатура
Gyps fulvus
(Hablizl, 1783)
тамно зелено — простор целогодишњег пребивалишта
тамно зелено — простор целогодишњег пребивалишта
Екологија таксона

Белоглави суп (лат. Gyps fulvus) је врста лешинара средње величине[1]. Висине је од 95-110 цм, има распон крила од 230-265 цм [2]. Просечна тежина износи између осам и девет килограма, а поједини примерци могу достићи тежину и до једанаест килограма.[3]

Основно перје је риђе браон, док су летна пера мрка.[1] Одрасле птице се разликују по томе што имају белу паперјасту крагницу при основи врата, док је код младих она смеђа. Ноге су снажне са тупим канџама које се не савијају. Птица достиже зрелост са 4-5 година.

Исхрана[уреди]

Храна су му угинуле животиње, чиме спречава ширење зараза и на тај начин врши „природну рециклажу“.[3]

Размножавање[уреди]

Белоглави суп гнезди се у клисурама река на стрмим кречњачким стенама. Женка сноси само једно јаје у периоду од краја јануара до почетка априла. На јајету леже на смену оба родитеља од 52 до 57 дана. Младунац после три месеца може да лети, али је и даље несамосталан и задржава се у близини гнезда и родитеља до једне године старости, када почиње да лута све до пуне зрелости.[1]

Станиште[уреди]

Насељава суптропски климатски појас, област Медитерана, од Магреба све до Хималаја. Северне границе насеобина су Кавказ и Крим, док су оне јужне Сахара, Арабијска пустиња и висораван Декан у Индији.[1]

Његова гнездилишта у Србији су у клисурама река Увац, Милешевка и Трешњица на западу и југозападу државе[2]. Одрасле птице се концентришу колонијално на ширем простору гнежђења, док младе лутају на великим дистанцама. Раније је често био ловљен и трован. У Србији, бројност му је у порасту због унапређења заштите и прихрањивања[2].

Миграције[уреди]

Захваљујући Фонду за заштиту птица грабљивица при београдском Институту за биологију „Синиша Станковић“, белоглави суп је спасен од изумирања на територији Србије. Такође прстеновањем птица сазнало се и нешто више о њиховом животу. Тако један од супова маркираних на Увцу пронађен од орнитолога на сталном станишту у Јудејској пустињи у Израелу. Касније је још пет птица са Увца пронађено на истој локацији, док је седам Супова прстенованих у Израелу, лоцирано на станишту у Србији.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

  1. ^ а б в г Фонд за заштиту птица грабљивица - Београд: „Белоглави суп“, приступ 19.4.2013
  2. ^ а б в Птице: Птице Србије и подручја од међународног значаја, Драган Симић, Слободан Пузовић, приступ 19.4.2013
  3. ^ а б Златар: „Белоглави суп (Gips fulvus)“, приступ 19.4.2013