Белозјорск
| Белозјорск рус. Белозёрск | |
|---|---|
 Белозјорска саборна црква из 1909. године | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Област | Вологодска област |
| Становништво | |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 60° 01′ 51″ С; 37° 47′ 50″ И / 60.030792° С; 37.797161° ИКоординате: 60° 01′ 51″ С; 37° 47′ 50″ И / 60.030792° С; 37.797161° И |
| Временска зона | UTC+4 |
| Апс. висина | 130 m |
.svg)  Белозјорск Белозјорск на мапи Русије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 161200 |
| Позивни број | (+7) 81756 |
| ОКАТО код | 19210501 |
| Веб-сајт | |
| http://www.gorodbelozersk.ru/ | |
Белозјорск (рус. Белозёрск), до 1777. године познат под именом Белоозеро (рус. Белоозеро, што значи „Бело језеро”) град је у Вологодској области у северном делу европског дела Русије, на јужној обали језера Белоје.
Град се први пут спомиње 862. године. Био је један од пет изворних руских градова, поред Стараје Ладоге, Новгорода, Полотска и Ростовa.
Насеље се у неколико наврата селико с једне обале језера на другу. Од 1238. до 1370. Белозјорск је био престоница мале кнежевине. У граду се налази већи број цркава, а недалеко од града се налазе важни манастири, међу којима и Кирило-Белозјорски манастир и Ферапонтов манастир. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 9616 становника.
Становништво[уреди | уреди извор]
Према подацима из 2014. у граду је живело 9380 становника.
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 10.300 | 10.375 | 12.097 | 12.256 | 12.352[1] | 10.975[2] | 9.616 |
Привреда[уреди | уреди извор]
У граду су од значаја прехрамбена и дрвна индустрија.
Партнерски градови[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
