Белопаланачка бањица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Координате: 43°14′33″ СГШ; 22°20′28″ ИГД / 43.2425° СГШ; 22.341111° ИГД / 43.2425; 22.341111
Белопаланачка бањица
Пошаљи фотографију
Тип Крашко
Издашност 0,06 m³/sec
Температура воде 16,5 — 17,5 0C
Сабирна површина Мало курило km²
Планински венац Сврљишке планине
Геопростор Белопаланачка котлина
Област Југоисточна Србија
Држава Србија
Белопаланачка бањица на мапи Србије
Белопаланачка бањица

Белопаланачка бањица је најјачи термо – минерални извор у средњем Понишављу у сливу реке Нишаве.[1]

Положај[уреди]

Белопаланачка бањица налази се испод Малог курила код Беле Паланке, на надморској висини од око 290 m, на јужном ободу централног дела Белопаланачке котлине, уз сам урбани део административног центра средњег Понишавља и наслања се на падине Малог курила, поред пута Виа милитарис, у општини Бела Паланка у Пиротском управном округу.

Историја[уреди]

Лековитост извора Белопаланачка бањица била је позната још из периода Римљанима. О томе сведоче ископане глинене цеви, којима је довођена вода до купатила у утврђеном граду, за време цара Константина. Такође постоје подаци да је вода извора Бањица испитивана још крајем прошлог века, од стране домачих и страних стручњака, и већ тада је истакнута њена лековитост.

Воду са чесме подигнуте на главном извору користили су, као лековиту, мештани Беле Паланке и пролазници са међународног, цариградског пута. С.

Географске одлике[уреди]

Белопаланачка бањица избија у северном подножју Малог Курила на морфолошкој граници дна Белопаланачке котлине и њеног јужног обода. Вода избија из кречњака у висини алувијалне равни Нишаве разливајући се у виду пиштаљина. Главни извор избија у кругу бивше фабрике текстилних машина „Будућност“, на око 290 m надморске висине.[2]

Ово извориште које је разбијеног типа, настаје на додиру дна котлине и кречњачког обода тако да је тешко проценити његову издашност (која је процењена на 6 l/s). Колебање издашности је значајно и верује се да долази до мешања са подземним крашким водама, на шта указује и колебање температуре воде[3]

Истражном бушотином дубине од 100 m утврђено је да на дубинама већим од 50 m температура воде има константну вредност која износи 19⁰C. Издашност се повећава са порастом дубине и износи 35 l/s на дубини од 50 m, а 60 l/s на 100 m дубине.

Особине воде[уреди]

Хемијске особине воде

Хемијске особине воде извора Бањица, показују следеће вредности:

Јонски састав воде Минерални састав воде
Катјони Ca - 98,5, Mg - 9,1, Na - 4,2, KO - 0,9
Анјони NaCO3 - 336,8, Cl - 7,5, SO4 - 5,0 mg/l
Укупна минерализација 545 mg/l.
Балнеолошка својства воде

Извор Бањица, са температуром која се креће у опсегу од 16,5 — 17, 5 °C, припада типу земноалкалних вода. Балнеолошка испитивања показују да се вода може користити за лечење следећих болести и стања:

  • Хронична упала желуца и дванаестопалачног црева, функционалне гастропатије и хроничне ентеропатије
  • Билијарне дискинезије и
  • Микроуролитијазе.

Постоје веровања и да вода утиче на побољшање вида. Извршене анализе указују да је квалитет воде са извора Бањица висок.

Вода са овог извора може да се користи како за пиће и у терапеутске сврхе на самом извору, или да се флашира и тако доставља на тржиште.[4]

Извори[уреди]

  1. ^ Др Јован Б. Петровић, Дубинска крашка врела у кршу Источне Србије. Гласник СГД, UDC 911.2:551.4(497.11) свеска LXXXII - Бр. 2 2002. Оригиналан научни рад pp. 3-17
  2. ^ Мартиновић, Ж., Костић, М. (1970). Белопаланачка Бањица – Прилог термалној географији југоисточне Србије, Зборник радова географског института Јован Цвијић, Књига 23, Географски институт Јован Цвијић, Београд, p. 107-116.
  3. ^ Белопаланачка бањица У: Термоминералне воде, Преглед испитиваних минералних и термално минералних извора”. Општина Бела Паланка. Приступљено 12. 3. 2019. 
  4. ^ Петровић Ј. (1953): Извори, врела и тресаве у Белопаланачкој котлини, Гласник Српског географског друштва бр.1, Београд

Литература[уреди]

  • Основна геолошка карта СФРЈ, (1971). Бела Паланка 1:100000, Лист К 34-33, Ниш 1:100000, Лист К34-32, Савезни геолошки завод, Београд.
  • Топографске карте Србије, размере 1:50000 (листови: Бела Паланка 3 и Бела Паланка 4); размере 1:100000 (листови: Ниш и Бела Паланка) и 1:200000 (лист Ниш)
  • Цвијић, Ј. (1996). Сува планина и карст Валожја. Сабрана дела Јована Цвијића, Књига 13, Морфологија и хидрографија Источне Србије, Српска академија науке и уметности и Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, p. 194-200.
  • Цвијић, Ј. (1996). Извори, тресаве и водопади у Источној Србији. Сабрана дела Јована Цвијића, Књига 13, Морфологија и хидрографија Источне Србије, Српска академија науке и уметности и Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, p. 97-193.
  • Станковић, С. (1997). Географија Понишавља, Српско географско друштво, Београд.

Спољашње везе[уреди]